Odnosi Srbije i Crne Gore postaju postepeno jedan od najkomplikovanijih problema naseg regiona

Piše: Zarko Korac/Nezavisne Novine

Odnosi Srbije i Crne Gore postaju postepeno jedan od najkomplikovanijih problema naseg regiona. Za razliku od Kosova ili odnosa unutar Bosne i Hercegovine, crnogorski referendum o nezavisnosti ne vidi se u Evropi kao prioritetan problem.

Cini se da iskustva sa odlukama o nezavisnosti Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine nisu bila dovoljna da se makar ovaj put unapred predvide moguci dogadjaji i nevolje.

Radi se naravno o mogucem nasilju, koje vec po pravilu prati odluke o nezavisnosti. Neobicno je da Evropska unija u sustini vec kasni sa javnim stavom o referendumu o nezavisnosti. Izjave koje obecavaju da ce se o tome govoriti “kada dodje vreme” su u sustini izbegavanje izjasnjavanja. Iako su pregovori o konacnom statusu Kosova nesumnjivo tezak politicki problem za pomalo posustalu Evropsku uniju, Crna Gora se moze pojaviti kao jednako tesko pitanje.

Paradoksalno, razlog je upravo to izbegavanje odredjivanja prema mogucnosti da Crna Gora postane nezavisna drzava. Onima koji u Crnoj Gori i Srbiji veruju u “organsko jedinstvo srpskog naroda”, to deluje kao veliko ohrabrenje. Uostalom, ovestala fraza “da je Evropi dosta deoba na Balkanu” neprekidno se ponavlja u Beogradu. Da stvar bude jos gora, najveci deo srpske politicke elite otvoreno je protiv nezavisne Crne Gore. Treba samo pogledati najtiraznije medije, oni sa otvorenim podsmehom govore o mogucnosti da dodje do referenduma. I ne manjim prezirom o crnogorskoj nezavisnosti.

Beograd je u sustini potpuno nepripremljen za mogucu nezavisnost Crne Gore. Kostunicino politicko ponasanje podseca na 1918. godinu – kao da se priprema ujedinjenje i od njega trazi da postane lider nove drzave. Uostalom, on nikada nije shvatio stvarne uzroke raspada bivse Jugoslavije; zadrzao se na kritici ponasanja Slobodana Milosevica, a ne politicke ideje koju je on branio. To nije bila obnova komunizma kako je on pogresno video, vec obnova agresivne ideje o “srpskom etnickom prostoru”, kao osnovi nove drzave. Zato je i logicno da on ne vidi razlog za referendum, za njega je to novo kidanje tog arhajski vidjenog etnickog prostora.

Ali neobicno je da ni Evropa ne vidi dobro sta se zbiva. Obuzeta krizom oko svog ustava i strepeci za krhki mir na Kosovu, ona se zavarava igrama oko ustavne povelje, koja je dokument koji trenutno nema nikakvo stvarno znacenje. To je i dovelo do bizarnog pakta Solana – Kostunica, gde se crnogorska nezavisnost gubi u nekim nejasnim pricama o evropskim integracijama koje su brze “kada smo zajedno”. I to u Srbiji koja sve vise tone u korupcijske skandale i nemoc da se uhapsi Ratko Mladic. Upravo za Kostunicu evropske integracije nisu prioritet, vec takozvano ocuvanje drzavne zajednice. I tako dok Solana misli da zatvara i odlaze jednu krizu, on je sa svojim partnerom u Beogradu samo produbljuje. Bilo je vise nego dovoljno vremena da se Beograd i Podgorica dogovore. Sama cinjenica da do dogovora nije doslo potvrda je da ce gradjani morati da odgovore na pitanje da li tu zajednicu zele.

Ali pre tog pitanja bice potrebno da se dva kljucna aktera urazume. Niti je Havijer Solana Meternih, niti je Vojislav Kostunica kralj Petar Karadjordjevic “ujedinitelj”. Oni samo treba da pomognu da jedan tezak referendum u podeljenoj Crnoj Gori prodje bez nasilja. Malo za njihove sujete, ali dovoljno za nasu buducnost.