Nezavisnost Crne Gore ubrzace proces njene evropske integracije, tako da bi ona nakon sticanja nezavisnosti u roku od tri do pet godina postala punopravan clan EU

Piše: Republika

Nezavisnost Crne Gore ubrzace proces njene evropske integracije, tako da bi ona nakon sticanja nezavisnosti u roku od tri do pet godina pod uslovom da ispuni neophodne uslove, postala punopravan clan Evropske unije – ocijenio je za Republiku direktor za Balkan u Vasingtonskom centru za strateske studije Janus Bugajski objasnjavajuci da je lakse za EU da primi tako malu drzavu kakva je Crna Gora, nego vecu drzavu, kakva je Srbija, sa njenom nereformisanom vojnom i bezbjednosnom strukturom, njenom zaostalom industrijom i njenim nacionalistickim porivima

Gospodine Bugajski, ovih dana od raznih zvanicnika iz medjunarodne zajednice mogu se cuti razlicite ocjene o tome da li mogu poceti pregovori o stabilizaciji i asosijaciji ( SAA) drzavne zajednice Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom bez pune saradnje sa Haskim tribunalom odnosno predajom generala Ratka Mladica. Kakav je vas stav o tome?

– Politika srpske vlade je takva da usporava proces evropske integracije i za Srbiju i za Crnu Goru. Cak i ako ozbiljni pregovori na temu SAA procesa pocnu u oktobru, moraju se ispuniti odredjeni uslovi, narocito u pogledu stava Beograda o izrucenju haskog optuzenika generala Ratka Mladica.

Uzimajuci u obzir da je i sama EU nesigurna u vezi sa buducim prosirenjem, srpska politika moze, u stvari, da posluzi tendencijama “tvrdjave Evrope” u Francuskoj i drugdje, i tako uspori cjelokupan Evropski projekat.

Odbijanje crnogorske parlamentarne opozicije da prihvati poziv predsjednika Vujanovica na razgovore o uslovima odrzavanja referenduma jos jednom je pokazao da je bilo kakav dogovor ili konzenzus oko nekih kljucnih pitanja, izmedju vlasti i opozicije u Crnoj Gori nemoguc bez prisustva neke trece strane. Da li je moguce da Evropska unija preko svojih institucija posreduje u postizanju konsenzusa o uslovima odrzavanja referenduma u Crnoj Gori?

– Nazalost, neki elementi iz opozicije izbjegavaju odgovornost prema crnogorskoj drzavi i naciji. Opstruisu razgovore o referendumskoj vecini, bojkotuju konstitutivne procedure izdajuci time crnogorske glasace.

Vazno je za medjunarodne aktere, ukljucujuci tu Evropsku Uniju i OEBS, da se svim politickim snagama u Crnoj Gori objasni da je saglasnost sa zakonima i procedurama jedne zemlje, sustinski preduslov za demokratiju i eventualno ukljucivanje u EU. U tom smislu, neko strano posredovanje moze da bude neophodno, ako opozicija sama sebe ne iskljuci iz odlucivanja o buducnosti njihove drzave.

Slazete li se sa ocjenama koje se mogu cuti u jednom znacajnom dijelu crnogorske a i srpske javnosti da kljuc stabilnosti regiona lezi u rukama Srbije. Naime, po tim ocjenama samo nezavisna Srbija okrenuta sebi, bez ambicija da se mijesa u pitanja drugih drzava i naroda kao kljucna zemlja regiona, moze predstavljati faktor stabilnosti.

– Mnogi su kljucevi za stabilnost u jugoistocnoj Evropi i sasvim je sigurno da odnosi Srbije sa svim njenim susjedima, ukljucujuci i Crnu Goru, mogu da pomognu da se potencijali regiona iskoriste ili zalede.

Tokom vise od decenije vladavine Slobodana Milosevica, Beograd se postavio kao najvaznija prijestonica u regionu, ukljucena u agresiju protiv okolnih drzava i drzava koja ima teritorijalne aspiracije prema drugim drzavama.

To je rezultiralo izolacijom zemlje, dok je vecina susjednih drzava usvojila evropske norme i usla u clanstvo EU i NATO.

Srbija jednostavno ne moze da diktira kurs manjim drzavama, kakva je Crna Gora, i da zaustavlja njihov progres i razvoj, samo zato sto njeni lideri imaju ambicije zasnovane na istorijskim izoblicenjima i posiholoskim nesigurnostima.

Pojedini srpski zvanicnici tvrde da proglasenje nezavisnosti, nakon referenduma najavljenog za april sljedece godine, moze Crnu Goru da odvede natrag, na sam pocetak procesa EU integracije. Kakav je Vas stav vezan za takve komentare?

– Neki srpski zvanicnici nastavljaju da misle da su starija i mudrija braca Crne Gore, i izgleda da ocajnicki zele da se mijesaju u odluke koje jedino suverena Crna Gora moze da donese. Vjerovatniji scenario od onog koji je postavio Beograd je, da jednom (od Srbije) oslobodjena Crna Gora,moze brze da sprovodi reformski program, i da vise nece biti povezivana sa ratnim kriminalcima koji koce progres zdruzene drzave. Nezavisnost zapravo moze da ubrza proces integracije Crne Gore u EU.

Crnogorski zvanicnici jasno najavljuju referendum u proljece 2006. godine. Kakvom vidite crnogorsku evropsku perspektivu ako se sljedece godine dodje do nezavisnosti?

– Kada jednom bude nezavisna, Podgorica mora da pripremi akcioni plan za medjunarodne integracije. U roku od tri do pet godina Crna Gora moze da postane punopravan clan EU, ako ispuni sve neophodne uslove, isto kao sto su uradile 10 istocnoevropskih drzava. Naravno, bice lakse za EU da primi tako malu drzavu kakva je Crna Gora, nego vecu drzavu, kakva je Srbija, sa njenom nereformisanom vojnom i bezbjednosnom strukturom, njenom zaostalom industrijom i njenim nacionalistickim porivima.

Dosta se diskutuje o uslovima i kvalifikovanoj vecini koja je neophodna da bi referendum uspio, i rezultati bili priznati.Da li mozete dati sugestiju, na osnovu evropskih i medjunarodnih standarda? Izmedju ostalog, ocekuje se da Venecijanska komisija u oktobru ocijeni crnogorski zakon o referendumu, i njegovu usaglasenost sa medjunarodnim standardima?

– Nema jednog globalnog standarda za referendum, koji se razlikuje od cinjenice da vecina glasaca treba da odobre nesto na plebiscitu, prije nego to postane zakon. Specificnosti koje nude crnogorske vlasti, izgleda da su u skladu sa odredbama u drugim demokratskim drzavama. Ali Podgorica mora takodje i da se pripremi i da uzme u razmatranje ocjenu Venecijanske komisije, i drugih medjunarodnih tijela.

Crna Gora je obavezna, u skladu sa Ustavnom poveljom, da saradjuje sa EU kada je rijec o referendumu. Da li smatrate da je moguce da ce medjunarodna zajednica primijeniti najstoza, i do sada neprimjenjivana pravila za referendumsku proceduru, ne bi li sprijecila crnogorsku nezavisnost?

– Takav scenario je moguc, posebno od strane onih politickih igraca i zapadnoevropskih Vlada, koje mogu zeljeti da odloze crnogorsku nezavisnost. Ali, od drzave koja zeli da bude clanica ne mogu se traziti veci standardi od onih u samoj EU, jer bi to vodilo kontradikcijama, i nekonzistentnosti u politici EU, a tome bi se protivilo i vise drzava clanica.

Bliske veze sa SAD

Posto ste ugledni americki analiticar i ekspert za Balkan mozete li nam nesto reci o americkoj zvanicnoj politici u odnosu na Crnu Goru ako ona nakon referenduma, bude nezavisna drzava?

– Americka administracija je sve vise posvecena rjesavanju svih preostalih pitanja na Balkanu i drugdje sirom Evrope, gdje je SAD investirala ekonomski i vojni kapital duze od decenije. U tom kontekstu, konacni status i Srbije i Crne Gore treba da bude konacno odlucen, tako da legitimne i demokratske drzave mogu da u potpunosti doprinesu evropskoj stabilnosti i da stvore bliske veze za Sjedinjenim americkim drzavama.

Nenad Zecevic
Republika