Petogodisnji ugovor o nabavci opreme za vojsku sa firmom “Proizvodnja Mile Dragic” istoimenog vlasnika, vredan 300 miliona evra, naduvan je za oko 50 odsto

Piše: Blic

Petogodisnji ugovor o nabavci opreme za vojsku sa firmom “Proizvodnja Mile Dragic” istoimenog vlasnika, vredan 300 miliona evra, naduvan je za oko 50 odsto, procenjuju poznavaoci.

Prva dva ugovora iz ovog paketa, koja se odnose na 2006. i 2007. godinu (ukupne vrednosti 175 miliona evra), vec su potpisana 25. avgusta, hitno i u zurbi, kako bi se posao zavrsio pre Daviniceve smene.

Kome ide svaki drugi evro od ovog posla, koji treba da finansiraju gradjani Srbije, i hoce li Prvoslav Davinic i Svetozar Marovic, koji su odobrili citav posao, snositi politicku ali i krivicnu odgovornost, pitanja su na koja javnost u Srbiji ocekuje hitan odgovor. Od predsednika SCG juce nismo mogli da dobijemo odgovor na ova pitanja.

Posebnu paznju u potpisanim ugovorima, do kojih je “Blic” dosao, izazivaju cene. Tako cena vojnickog slema iznosi 250 evra, a borbeni prsluci kostaju od neverovatna 1.664 evra do cak 1.928 evra. Prema recima poznavaoca, slemovi koje proizvodi susedna Makedonija kostaju 150 evra, a borbeni prsluci na evropskom trzistu kostaju od 490 do 800 evra, u zavisnosti od nivoa zastite koji pruzaju. Kako tvrde nasi sagovornici, kod velikih nabavki, kakva je ova od 300 miliona evra, cene se spustaju i do 20 odsto.

Milan Filipovic, zastupnik nemacke firme “Bonovi KFT” za Srbiju, tvrdi da su objavljene cene iz ugovora vece za najmanje 40 odsto.
– Mi nudimo iste borbene prsluke kao Dragic, a kod nas kostaju najvise 800 evra. Inace, rec je o opremi cetvrte generacije koja pruza potpunu zastitu vojnika i danju i nocu – tvrdi Filipovic.

Na sajtu holandske firme “En Garde”, jednog od najpoznatijih evropskih proizvodjaca vojne opreme, moze se videti da su cene zastitnih prsluka, u zavisnosti od nivoa zastite, od 395 evra (za osnovni model), preko 495 (za nivo zastite IIIa), do 695 evra za najskuplji model, koji pruza zastitu od NATO municije (nivo IV). Zato se namece pitanje kakve je prsluke i zasto tako skupo po skoro tri puta visoj ceni Dragic prodao nasoj vojsci. Postavlja se pitanje ko je takav posao omogucio o trosku gradjana Srbije.

Ugovore sa Dragicevom firmom u ime Ministarstva odbrane potpisao je pukovnik mr Milovan Andric po ovlascenju Milana Kokanovica, pomocnika ministra za materijalne resurse. Raskidanje ugovora moguce je samo uz saglasnost obe strane, a u slucaju nemogucnosti resenja spornih pitanja nadlezan je Trgovinski sud u Beogradu.

Mile Dragic, vlasnik “Proizvodnje Mile Dragic”, potvrdio je juce za “Blic” da je njegova firma 25. avgusta potpisala sa Ministarstvom odbrane SCG dva ugovora iz projekta “Model opremanja vojnika za 21. vek”, ukupne vrednosti 175 miliona evra. Kako kaze Dragic, zbog pisanja “Blica” nece biti realizovan ceo ugovor vredan 296 miliona evra.

– Znate li vi kako su obuceni vojnici, da u minska polja idu bez zastite. Ako ne bude te opreme, koliko ljudi ce jos da bude ranjeno i da strada, da li ste razmisljali o tome kada ste objavljivali te informacije – ljutit je Dragic.

On potvrdjuje da bi, posto Vojska SCG nema para, prihvatio i nepokretnosti, a izmedju ostalog i zgradu Vojnotehnickog instituta u Beogradu, uz opasku da tu zgradu inace nije lako prodati.
Dragic dodaje da ministar odbrane SCG Prvoslav Davinic nije zeleo da potpise ugovor, zbog cega je o tome raspravljao VSO, jer je to zahtevao nacelnik Generalstaba Dragan Paskas.

– On vec godinu dana trazi opremu. To je stiglo na sednicu VSO i tamo je proslo, a zatim je odluku doneo i Savet ministara. Da li je Vlada Srbije bila upoznata sa tim? Ne znam, ali opremanje vojske jeste opremanje srpskih vojnika koji cine 95 odsto vojske – kaze Dragic.

Procedura za nabavku opreme u vojsci je takva da ne podleze tenderima (isto kao i kod opreme za MUP), sto se pravda time da nabavke predstavljaju tajnu. Svaki deo opreme, prema vazecoj proceduri u vojsci, mora da prodje rigoroznu kontrolu vojnih institucija koje postavljaju standarde. Sluzbe nabavke u vojsci same procenjuju vrednost opreme, odnosno formiraju cene, nakon cega proizvodjac odlucuje da li mu se to isplati.

Samo dve firme u Srbiji imaju sertifikate za proizvodnju i prodaju takve opreme, a jedna od njih je upravo “Proizvodnja Mile Dragic.”
Dragic kaze da za sklapanje ugovora sa vojskom po vazecim zakonima nije potrebna saglasnost Vlade Srbije, iako republicki budzet finansira 95 odsto troskova vojske.

– Neka donesu takav zakon i onda je u redu, ali recite mi gde to sada pise – pita Dragic.