Nije dobro to sto u zvanicnoj Srbiji nema spremnosti da se razgovara sa onima koji predstavljaju vecinsku Crnu Goru, vec se Beograd oslanja na politicku manjinu

Piše: Intervju: Predrag Boskovic

Ni Srbija ni Crna Gora nemaju blizeg partnera od Crne Gore odnosno Srbije. Dakle, i Beograd i Podgorica moraju da budu oslonjeni jedno na drugo, bez obzira u kom pravcu se njihovi politicki odnosi budu dalje razvijali, da li ce to biti neki vid zajednicke drzave, ili ce svako nastaviti svojim putem. Nazalost, cinjenica je da trenutno ti politicki odnosi nisu na zavidnom nivou, odnosno da su losiji nego lane, a mnogo losiji od vremena kada je na celu Vlade Srbije bio pokojni premijer DJindjic. Cinjenica je, takodje, i da za to pogorsanje nije kriva Crna Gora – ocenjuje za „Dnevnik” zamenik ministra spoljnih poslova SCG i funkcioner Demokratske partije socijalista Predrag Boskovic.

Lider LSV Nenad Canak upozorio je na opasnost da Srbija nakon referenduma moze posegnuti za formiranjem nekakve SAO Crna Gora?
– Apsolutno ne postoji nikakva bojazan da bi moglo doci do nekog konflikta izmedju Srbije i Crne Gore, kao ni u samoj Crnoj Gori izmedju konfrontiranih struja, pozicije i opozicije. Resavanje medjusobnih odnosa Beograda i Podgorice nije bezbednosno nego pre svega demokratsko pitanje. Ali, nije dobro to sto u zvanicnoj Srbiji nema spremnosti da se razgovara sa onima koji predstavljaju vecinsku Crnu Goru, vec se pre svega Beograd oslanja na politicku manjinu. Takvu gresku je napravio i Slobodan Milosevic. No, ako nista drugo, Srbija je valjda nesto naucila iz gresaka koje je pocinila u proslosti, i sada nema ni zelje, ni volje, a ni politicke snage da nakon sprovedenog referenduma i njegovog, bez ikakve sumnje, independistickog rezultata, kreira u Crnoj Gori odredjenu nestabilnost. S druge strane, i tradicija nasih medjusobnih odnosa govori u prilog tome da je gotovo nemoguc scenario po kojem ce Srbija finansirati i pomagati nekakvu oruzanu pobunu u Crnoj Gori. Dapace, iskreno se nadam da ce Beograd prihvatiti volju gradjana Crne Gore i da cemo nastaviti da gradimo nase medjusobne odnose na najbolji moguci nacin.

Bivsi sef diplomatije Goran Svilanovic je ocenio da bi Beograd ucinio najbolji potez i za sebe i za region upravo kada bi prvi priznao rezultate referenduma, ma kakvi oni bili? No, ako je suditi po onome sto se cuje na politickoj sceni Srbije, tako nesto gotovo je iluzorno ocekivati?
– Mozda zvanicnom Beogradu treba malo vremena da prihvati realnost. Uostalom, do pre samo godinu dana bilo je takodje iluzorno ocekivati od ove vlade Srbije bilo kakav pozitivan pomak u saradnji s Haskim tribunalom, a sada vec imamo znacajne rezultate na tom planu. Stoga se nadam da ce doci i do znacajnog pozitivnog pomaka u odnosima s Crnom Gorom. Srbija je, bez sumnje, najvazniji politicki faktor u ovom delu Balkana, to svojom velicinom, i potencijalom, i geografskim polozajem zasluzuje, i bas zbog toga ona mora da bude faktor stabilnosti a ne faktor nestabilnosti u regionu.

Pocetak razgovora o stabilizaciji i pridruzivanju najavljen je za 5. oktobar. Sta ce se na tom planu dogoditi posle referenduma? Hoce li se ceo proces vrati na pocetak?
– Proces sigurno nece ici unazad, samo ce biti potrebna neka dodatna usaglasavanja elemenata koji su bili na zajednickom nivou, a rec je o pitanjima viznog rezima, odbrane… S druge strane, mi vec imamo dvostruke koloseke u prakticno svim ostalim aspektima, od zakonodavstva do ekonomije. Dakle, ono sto obe drzave clanice postignu na planu priblizavanja EU do momenta kada se bude odlucivalo o buducnosti odnosa Srbije i Crne Gore, to ce ostati, a potom ce svako ici svojom dinamikom. Inace, veoma je bitno da 5. oktobra pocnu pregovori sa EU, ali je jos vaznije da mi ispunimo preuzete obaveze, pogotovo one prema Haskom tribunalu.

U ovdasnjim politickim krugovima postoji vise tumacenja uslova pod kojima ce uopste poceti pregovori sa EU. Po jednima, uslova prakticno nema, dok ce, po drugima, pregovori biti na ledu sve dok se Ratko Mladic ne nadje u Hagu?
– Nisu tu toliko u pitanju razlicita ovdasnja politicka tumacenja, koliko se zapravo radi o nejedinstvu u samom Briselu kada je rec o dinamici naseg ukljucenja u evropske i evroatlantske integracije. Ono sto je jedino decidno receno, to je da nam bez izrucenja Ratka Mladica nema pristupanja Partnerstvu za mir. A kada je u pitanju sam proces asocijacije i stabilizacije, tu zaista nema jedinstvenog stava. Od nekih predstavnika EU smo tako culi da ce pregovori sigurno poceti 5. oktobra kako bi se i na taj nacin obelezila godisnjica demokratskih promena u Srbiji, i to bez obzira na prethodne uslove koji se odnose na Haski tribunal, dok su nam, opet, drugi reprezenti politike Brisela rekli da ti pregovori uopste nece ni poceti ako ne dodje do kvalitetnijeg pomaka u saradnji s Hagom. Upravo zbog toga ne bih ni da licitiram s datumom pocetka pregovora.

U Beogradu strahuju da bi referendum u Crnoj Gori, koji ce se terminski gotovo poklopiti sa zahuktavanjem razgovora o konacnom statusu Kosova i Metohije, mogao staviti tacku na nezavisnost juzne srpske pokrajine?
– Ta dva pitanja se nikako ne mogu dovoditi u vezu, niti se moze i sme stvarati alibi da ce crnogorska nezavisnost biti krivac ako Kosovo vise ne bude sastavni deo Srbije. Crna Gora je 2001. napravila veliki ustupak, i Srbiji i medjunarodnoj zajednici, time sto je pristala da stavi veto na svoje pravo da odredi vlastitu buducnost bas zato da ne bi „talasala” u regionu, odnosno kako bi dala dovoljno vremena da se resi pitanje Kosova. S druge strane, nije zgoreg podsetiti da je Ustavnom poveljom jasno definisano da ako jedna drzava clanica izadje iz drzavne zajednice, sva prava i obaveze se prenose na drugu drzavu clanicu. Dakle, ako se Crna Gora i opredeli za nezavisnost, Srbija preuzima sva prava i obaveze koje drzavna zajednica ima po osnovu rezolucije 1244. Inace, ne samo da ne vidim da bi nezavisnost Crne Gore prejudicirala pitanje Kosova, vec sam uveren da samo od toga kakvu Srbija vodi politiku zavisi njena pozicija u raspletu kosovskog problema, odnosno zavisi mogucnost zastite interesa i kosovskih Srba i same drzave Srbije.

Kao posledica zatezanja odnosa izmedju Beograda i Skoplja stiglo je upozorenje da bi Makedonija mogla da promeni svoj dosadasnji stav prema resavanju kosovskog pitanja. Da li bi i zvanicna Podgorica mogla da krene tim putem?
– Dobri medjususedski odnosi su jedna od kljucnih „ulaznica” za EU, odnosno svaka zemlja koja pledira da postane clanica Unije mora da se pokaze sposobna da na najbolji moguci nacin resava komsijske svadje. Nazalost, u poslednje vreme Beograd je uspeo da napravi korak unazad u svojoj saradnji i s Hrvatskom, i s Makedonijom, a o Crnoj Gori da i ne govorim. Ali to vise moze da kosta Srbiju u pogledu perspektive njene evropske buducnosti no sto ce ozbiljnije narusiti stabilnost u regionu. Inace, makedonski premijer jeste izjavio da ce se Makedonija po pitanju Kosova ubuduce prevashodno voditi vlastitim interesima, ali sam ipak ubedjen da ni Skoplje, bas kao ni Podgorica, nece otezavati poziciju Beograda u tom procesu. Sto se tice same Crne Gore, ona ce uvek imati ispruzenu ruku prijateljstva prema Srbiji, kao sto joj je bitno i da ocuva dobrosusedske odnose s Albanijom, Bosnom i Hrvatskom. Nasa je namera da razvijamo Crnu Goru kao gradjansko drustvo, u kojem vlada sklad svih etnickih grupa, i to cemo pokusavati da odrzimo i u buducnosti, bez obzira sto postoje odredjene snage i u Crnoj Gori kojima takav stav smeta.

Ukoliko dodje do razdruzivanja Srbije i Crne Gore, da li se moze dogoditi da se otvori pitanje granica izmedju dve drzave?
– Ne verujem da ce to pitanje biti postavljeno, jer smo svi dobro videli sta su “granicne aspiracije” ucinile na ovim prostorima. Uostalom, i samom Badinterovom komisijom granice su priznate takve kakve jesu. A ne verujem da ce tu biti bilo kakvih problema vec i zbog toga sto mislim da bi za onog ko to pitanje otvori, takav potez predstavljao najveci politicki rizik.

Kada ce Srbija i Crna Gora, kao jedinstvena ili kao dve nezavisne drzave, uci u Evropsku uniju?
– Buducnost citavog regiona, naravno pod uslovom da se medjusobni odnosi postave na kvalitetan nacin, odnosno da se rese svi problemi, od Kosova do onih ustavnih u BiH, jeste u Evropskoj uniji. I za ocekivati je da se citav region onda integrise istovremeno. Iako se mnogima u nasoj zemlji ne svidjaju uslovi koje pred nas postavlja EU, moramo vec jednom biti nacisto s tim da se ne pridruzuju oni nama, vec da mi hocemo kod njih. Ono sto je sigurno, to je da nas u EU nece biti pre 2010. A da li cemo 2020. ravnopravno sedeti u Briselu sa ostalim clanicama Unije, to najvise zavisi od nas samih.

Vojska ide uz nezavisnost

General Martinovic se zalozio za to da Crna Gora ima svoju vojsku. Koliko je to posledica postreferendumskog promisljanja, a koliko u celoj prici uticaj ima revolt zbog slucaja Rumija?
– Iz ovog privremenog drzavnog okvira postoje dva izlaza: jedan od njih je da Crna Gora postane samostalna, nezavisna drzava, i tom slucaju se mora razmisljati o preuzimanju onih ingerencija koje trenutno ima drzavna zajednica, kao sto je vojska. Dakle, bezbedonosne strukture u Crnoj Gori moraju da razmisljaju na tu temu, odnosno moraju da definisu okvire i strategiju koji ce se potezi u tom pravcu povuci u slucaju izglasavanja nezavisnosti. Takodje, Crna Gora nema nikakvih dilema ni da se mora sto hitnije uci u reformu aktuelne vojske, kao i da mnogo brzim koracima moramo ici ka evroatlantskim bezbedonosnim strukturama, izmedju ostalog i zato da bi se izbegla bilo kakva mogucnost za aktiviranje potencijalnih konflikatnih zarista u regionu. No, cinjenica jeste i da je u nekoliko slucajeva sama Vojska SCG, svesno ili ne, uvucena u politicku igru, kao sto je bilo i ovo postavljanje crkve na Rumiju.

Podgoricu nije strah od referenduma

U Srbiji se predlog Crne Gore o formiranju zajednice nezavisnih drzava tumaci kao strah zvanicne Podgorice, koliko od ishoda referenduma, toliko i od onoga sto moze da usledi nakon njega?
– Podgoricu apsolutno nije strah ni od rezultata referenduma, jer on je sasvim izvestan, ni od onoga sto ce se dogoditi nakon njega, jer smatramo da imamo dovoljno unutrasnjeg demokratskog kapaciteta da sve prodje na miran i civilizovan nacin, a takodje smo uvereni i da se Srbija ipak nece mesati u nase unutrasnje stvari. Uz to, smatram i da su drzavni organi Crne Gore dovoljno sposobni da preduprede eventualnu politicku i svaku drugu tenziju. Jedno je sigurno – spremni smo da sprovedemo referendum po svim standardima i na nacin prihvatljiv za medjunarodnu zajednicu. Uz to, iako se opozicija protivi referendumu, ipak cemo pokusati da se s njima dogovorimo o tim pravilima. Jer, i oni najzad moraju postati svesni da ne mogu doveka osporavati najdemokratskiji oblik izrazavanja volje gradjana samo zato sto na tom referendumu vecinska Crna Gora nece biti za njih.

Dnevnik