Pozorisni ljudi kazu da puska koja od prvog cina visi na zidu, do kraja predstave mora opaliti. Tako je i sa Kostunicinim ministrom za narod

Piše: Mihal Ramac

Pozorisni ljudi kazu da puska koja od prvog cina visi na zidu, do kraja predstave mora opaliti. Tako je i sa Kostunicinim ministrom za narod. Objedinivsi u sebi vrline Kertesa i Mrkonjica, on stize da se bavi i naucnim radom. Devojka za sve, rekli bi oni koji sanjaju da takvih devojaka bude sto vise. Da vladi nije potreban ministar koji se proslavio sutiranjem novinarske beleznice, nasla bi nekog drugog. Da cedni ministar nije premoren i prenapet od svakodnevnih napora na vise razboja, imao bi vremena da razmisli pre nego sto otvori usta. Posto ih ne zatvara, svaki put izlane bas ono sto ostali iz vlade govore samo kada se mikrofoni iskljuce. Svi ministri sanjaju ubrzani razvoj Srbije. Svi su svesni da je izgradnja boljeg i pravednijeg drustva uslovljena ljubavlju prema bliznjemu. Svima je, kanda, najblizi bliznji drug Slobo. Posto su im u jeku zavrsnih priprema za njegov rodjendan povereni drugi zadaci, bezgresni Velja mora da boravi na tri mesta istovremeno. I da otkriva njihove najskrivenije misli. Cak ni tzv. nacionalna televizija ne stize da poslika sve njegove izlive ljubavi. Na Kopaoniku, eto, nije uspela da zabelezi mudra ministarska razmisljanja. Koja bi oberucke potpisali svi Slobovi obozavaoci. Verovali ili ne, samozvana televizija evropske Srbije vas uverava da sve cini zbog vas. Narocito kad nesto zataskava.

Sto je svestraniji, covek se teze obuzdava. Sto se teze obuzdava, veruje da je jos svestraniji. Ako je od silnog bavljenja naukom stigao da prelista radove ostalih sovjetskih naucnika, drug Staljin je svakako verovao da je on najpametniji medju njima. Ako se seti ko je sve ishvaljivao socinenija nekadasnje prve drugarice Srbije, covek se manje cudi zbog cega je ona verovala u svoju velicinu. A pocela je od cvrcaka i sumnje u Seseljevu muskost… Ako najsvestranijem ministru njegov glasnogovornik i ostala svita svakog jutra govore da je najveleumniji i najdarovitiji u svemu, zasto ih on ne bi podsticao da u laskanju budu jos izdasniji?

I kad bi hteo da nesto precuti, ministar za narod zna da nema to pravo. Od njega se ocekuje da uvek kaze pravu rec. Svestan svoje istorijske i geografske odgovornosti, on ni ne pokusava da se oslobodi preteskog bremena kojim ga je opteretila licna i drzavna sudbina. I kad bi pozeleo da bude sabran i smiren, on zna da se od njega zahteva da plane i skrese. Ne samo u svoje licno ime, vec u ime citave vladajuce koalicije i ostalih zdravih snaga. Pozvan da bude najsvesniji i najsavesniji, on ne moze i ne sme da zadene za pojas.
Cim u Srbiji krene povika na novinare, znaci da vlast prikriva neku svinjariju. Bivsu ili tekucu. Cim krene povika na devedesetdvojku, znaci da vladajuca koalicija nije najzadovoljnija narodom. To jest, da bi volela da ga preusmeri, prevaspita i zednog prevede preko neke mutne vode. Hajke na nepocudna glasila vazda su prethodile nekim sirim hajkama. Ako drzavna televizija danas precuti jednu vest, sutra ce bar dve.

Zelja da vlast igra odlucujucu ulogu u zenidbama i udadbama novinara i ostalih radnih ljudi nije nova. Kada bi se u brak stupalo nakon ozbiljnih naucnih istrazivanja, bilo bi manje trzavica i kojekakvih ispada. I u braku i sire. Tacno bi se znalo ko i kada moze. I s kim. Potomci bi se proizvodili planski. Plan bi jednoglasno usvajalo nadlezno ministarstvo.

Nije nova ni zamisao da se prave prihvatilista za nestasne novinare. Isprobavane su najraznovrsnije vrste kaveza. Primenjivana su najdelotvornija sredstva za ucutkivanje, omamljivanje i iskorenjivanje onih koji bi se odvazili da posumnjaju u propisane svetinje i velicine.

Javnost je, ma koliko neko mahao okolo zardjalim kasikama, ipak saznavala da su u cara Trojana kozje usi. U svim vremenima bilo je veseljaka koji su verovali da mogu odstraniti sve idiote. I svaki put je najveca nevolja bivala u tome sto se cistacima nakon desetine uklonjenih prividja sto novih idiota. Zatim dve hiljade. Potom petsto trideset sedam hiljada. Kad bolje razmisliti, lik koji sanja drustvo bez idiota na kraju shvati da su idioti svi osim njega. Tada je vec kasno za razmisljanje.

Da ministar za narod i danas cami u nekoj pecini, moglo bi se pomisliti da on sve cini na svoju ruku. I da mu se omaklo, sve redom. Nece biti. Ako niko drugi, za njegovo postavljenje, a time i docnije postupke, odgovorni su vodji stranaka vladajuce koalicije i poslanicka vecina. Sudeci po onom aplauzu na Kopaoniku, ima jos onih koji bi rado pustili druga Velju da ostvari sve svoje plemenite naume.

Da je smesno, ne bi bilo zalosno.

Danas