Alarmantno upozorenje strucnjaka o globalnom zagrevanju

Piše: Blic

Globalno zagrevanje je dovelo do toga da prosecna temperatura u najvecim evropskim gradovima tokom poslednje tri decenije poraste za dva stepena Celzijusa, stoji u najnovijem izvestaju Svetskog fonda za zastitu prirode (WWF).

Ako se nista ne preduzme kako bi se emisija stetnih gasova smanjila, nas kontinent ce u buducnosti sigurno izgledati poput prave africke pustinje, upozorili su naucnici.

Svetski fond za zastitu zivotne sredine navodi da temperatura u gradovima od Lisabona do Londona i od Rima do Stokholma raste mnogo brze nego sto se do sada predvidjalo, narocito u poslednjih pet godina. Glavni krivac za to je emisija gasova koji izazivaju efekat staklene baste poput ugljen-dioksida, koji se u atmosferu ispusta sagorevanjem uglja, gasa i goriva iz automobila. Zbog toga ce, tvrde strucnjaci, Evropljani sve cesce biti suoceni sa velikim toplotnim talasima i susama.

– Zabelezen je vrlo znacajan porast temperature tokom leta u vecini gradova. Globalno zagrevanje znaci da ce se taj trend nastaviti, a najugrozeniji ce biti stanovnici velikih gradova – rekla je Imogen Zethoven iz WWF-a.

Rast temperature ne znaci samo veci broj prespavanih noci pored otvorenog prozora, vec i ozbiljne zdravstvene probleme kojima ce biti izlozeni najstariji i najmladji. Veca potrosnja energije za klima-uredjaje ce samo pogorsati stvar jer se elektricna energija uglavnom proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva. WWF je pozvao clanice Evropske unije da pod hitno smanje emisiju ugljen-dioksida i investiraju u alternativne vidove energije, kao sto su solarna energija i energija vetra, jer ce u suprotnom najveci evropski gradovi postati “nepodnosljivi za zivot”.

Zbog rasta temperature na udaru ce se prvo naci basen Sredozemnog mora, sto ce pogoditi dva glavna izvora zarade – poljoprivredu i turizam. Ekstremno topli dani i manjak kise tokom leta rezultirace vecim brojem sumskih pozara, smanjenim poljoprivrednim prinosima i slabijim turistickim rezultatima. Istovremeno, turisti sa severa Evrope vise nece imati potrebu da idu na letovanje na Mediteran, jer ce iste uslove imati i u svojim zemljama.

Prema podacima iz Brisela, velicina ugrozene povrsine na Mediteranu iznosi 300.000 kvadratnih kilometara gde zivi 16,5 miliona stanovnika. Da podsetimo, u toplotnom talasu pre dve godine vrucine su odnele 20.000 zivota u Francuskoj i cak 40.000 u Italiji, uglavnom stare i bolesne osobe.