Intervju sa povjerenikom Vlade Srbije za informacije od javnog znacaja Rodoljubom Sabicem

Piše: Beta

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, jedan je od najvaznijih nacina, bar u savremenim demokratskim zemljama, da javnost odnosno gradjani kontrolisu vlast. Njegovo donosenje u Srbiji zeljno su iscekivali svi koji se zalazu za transparentnost vlasti, a poverenik za informacije Rodoljub Sabic kaze u ekskluzivnom intervjuu za Ciste ruke, da primena ovog zakona znaci veliku upornost i borbu, gde je jedna od najvecih poteskoca – borba protiv neznanja.

Od usvajanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja trebalo je da prodje osam meseci, da poverenik za informacije kao samostalno i nezavisno telo bude izabran, a onda dobije i svoje prostorije, u kojim je za sada jedini zaposleni. Posao poverenistva je da kontrolise primenu zakona, razmatra zalbe gradjana i stiti njihova zakonom zajamcena prava.

Dugo se u Srbiji cekalo na zakon, pa na vase imenovanje, zatim na prostorije za rad. Kako to tumacite?

U vecini tranzicionih zamalja ima problema sa primenom novih zakona koje demokratske zemlje imaju, a tranzicine mnogo lakse usvajaju nego sto obezbedjuju njegovu primenu. Tako se desilo i kod nas.

Upravo izlazimo iz faze u kojoj odgovorni u drzavi nisu reagovali na pravi nacin prema obavezama u vezi sa implemenatacijom zakona. Kasnilo sa sa obezbedjivanjem elementarnih uslova za rad, ali i sa stvaranjem normativnih pretpostavki za rad. Nadam se ipak, da se primetilo da je poverenik u odsustvu sluzbe i prostorija, ipak radio, ali da je i faza relativno lose saradnje sa organima vlasti, prosla.

Ko je od drzavnih organa usporio proces osnivanja kancelarije i pocetak rada poverenistva?

Obezbedjivanje materijalnih i logistickih sredstava, sto je nadleznost Vlade Srbije, bila su osnovna pitanja i to je trajalo nepotrebno dugo. Isto vazi i za obezbedjivanje normativnih pretpostavki za rad sluzbe, sto je bila nadleznost skupstine, ali nikad nisam naisao na nerazumevanje same skupstine. Odbor za informisanje i administrativni odbor jednoglasno su podrzali akta koje je poverenik poslao, a onda su oni dugo cekali da ih na dnevni red stavi predsednik Narodne Skupstine, Predrag Markovic. I tako je potroseno cetiri, pet meseci.

Problem je ipak veci, jer sve i da sam imao uslove koje je vlada trebala da obezbedi, sta bi to vredelo kada nisam mogao da angazujem niti jednog saradnika bez akata o nadleznosti sluzbe.

Da li su postojali politicki motivi za odugovlacenje?

Vidljivo je odsustvo spremnosti na nivou vlasti, jer nisu samo u pitanju skupstina i vlada, ali je tesko govoriti bez egzaktnih dokaza. Moguce je da takvi motivi postoje i o tome se moze razmisljati.

Cinjenica je da u svim drustvima, a pogotovo u mutnim i tranzicionim uslovima, u kojima i Srbija danas zivi, postoje grupe ljudi koje imaju interes da se suprostave primeni takvih akata kakve sadrzi Zakon o slobodnom pristupu informacijama.

Teskoce, cini se postoje na svakom koraku?

Nije problem sto je bilo teskoca, problem je sto su one bile neocekivano velike. A najveca teskoca, koja je ujedno nas zadatak je borba protiv neznanja. Tu bi trebalo pomenuti i da podaci koje sam dobio zahvaljujuci saradnji sa nevladinim sektorom, govore o veoma niskom procentu pripremljenosti organa vlasti da odgovore obavezama zakona. Ovo vazi za najamnje polovinu nosilaca vlasti na republickom nivou i daleko vise na lokalnom nivou, sto je obeshrabrujuce. To je jedan od vaznih momenta primene zakona.

Pristigao je veliki broj zalbi gradjana kojima u drzavnim ustanovama nije odgovoreno na zahtev da nesto saznaju. Postoji li razlog za sumnju da korupcije ima bas u tim organima vlasti koji su zahteve gradjana ili medija ignorisali?

Svakako da postoji. I bez toga, mi smo drustvo izlozeno toj abnormalnoj drustvenoj pojavi i to u razmerama koje su dramaticne. Sila koja moze da pojaca antikorupcijski potencijal ovog zakona – javnost. Treba zigosati svaki slucaj povrede prava, jer se korupcionasi boje javnosti.

Gospodine Sabicu, kakvo je Vase misljenje, da li cete moci adekvatno da reagujete na toliki broj zalbi?

To je sada, sticajem okolnosti, pitanje dana. Nadam se da ce od 1. jula. poverenik vec obavljati i taj deo posla – razmatranja i postupanja na osnovu zalbi gradjana.

Sta to konkretno znaci?

Ukoliko subjekt, neko drzavno telo ili ustanova gradjaninu ili mediju ne pruzi trazene podatke ili informacije i on se zali Poverenistvu, tada reaguje ja. Nakon toga postupa se po zalbi poverenika, a predvidjene su prekrsajne i novcane kazne, koje medjutim nisu dobro odmerene. Mislim da je paradoks da funkcioner, svesno prekrsi zakonom predvidjeno pravo gradjanina i bude kaznjen novcano – od pet do 50 hiljada dinara (od 0,6 eura do 63 eura), a da recimo vlasnik ne izda fiskalni racun, bude kaznjen od 100 hiljada do milion dinara. (od 1.250 do 12.500 eura). Prava mera krsenja ljudskih prava, nije dobro odmerena.

Cini se da predstoji puno posla i za poverenistvo i gradjane, ali i drzavu, kako bi ovaj zakon bio zaista primenjen?

Vlada Srbije ce morati da da svoj doprinos u uspostavljanju autoriteta zakona i poverenika, odnosno kada je njena obaveza da izvrsava resenja poverenika.

Pored toga organi vlasti duzni su da do kraja godine pripreme organizovane baze podataka, koje ce sadrzavati materiju za koju se pretpostavlja da je po logici stvari siri predmet interesovanja gradjana i medija. To ce olaksati stvari, jer ne morate direktno komunicirati sa organom vlasti, ako to mozete da ucinite preko dobro organizovanog veb sajta. To je zakonska obaveza, za koju sa takodje predvidjene sankcije.

Da li planirate izradu prirucnika, kako bi se gradjani upoznali sa pravima koja imaju?

Nema potrebe. Sa finansijskim sredstvima koje mi je vlada stavila na raspolaganje, povecacu tiraz prirucnika koji su uradile nevladine organizacije iz Kolacije za slobodan pristup informacijama (http://www.spikoalicija.foserbia.org). Tekst je zaista kvalitetno pripremljen i na njemu je bila angazovana ekipa eksperata koja predstavlja nauzi krug najboljih poznavalaca te materije kod nas. Potrudicu se da se odredjen broj primeraka objavi na jezicima nacionalnih manjina.

Istovremeno, radimo na promovisanju zakona i prava gradjana. Obisli smo nekoliko gradova u Srbiji i bice ih jos, a onda u saradnji sa CESID-om i Transparentnoscu Srbije, pocinje nova kampanja.

Rodoljub Sabic je jedan od osnivaca Socijaldemokratske partije, bio je clan predsednistva i predsednik pravnog saveta stranke. U prethodnoj vladi bio je jedno vreme na mestu ministra za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu, a kasnije je podneo ostavku nezadovoljan rekacijom vlade na tadasnje, ucestale afere. Cim je nominovan za mesto poverenika za informacije od javnog znacaja podneo je ostavku na sve stranacke funkcije.

Vuk Perovic
Beta
Ciste ruke