Crna Gora je jedna od malobrojnih drzava u regionu koja jos nema zakon o slobodnom pristupu informacijama

Piše: Mila Radulovic/Beta

Crna Gora je jedna od malobrojnih drzava u regionu koja jos nema zakon o slobodnom pristupu informacijama. Medjutim, toga je svesna vlast u Podgorici, “pakovanje” zakona je u toku, pa bi cetvrta i konacna verzija tog dokumenta uskoro mogla da se nadje na stolu premijera i ministara iz vlade.

Toma Miljic sekretar Ministarstva kulture i medija Crne Gore kaze da je finalni tekst zakona uradjen po evropskim standardima i da je kroz zvanicnu proceduru upucen Vladi Crne Gore.

“Prihvatili smo dosta toga sto su nam sugerisali eksperti Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Saveta Evrope (SE)”, rekao je Toma Miljic za Ciste ruke 17. juna upravo kada je njegovo ministarstvo, kako je rekao, uputilo dokument u zvanicnu proceduru.

Predstavnik nevladinog sektora Borisa Darmanovic, koji je kao predsednik Asocijacije mladih novinara ucestvovao u izradi prvog nacrta, sumnja u dobru volju vlasti Crne Gore da ispuni medjunarodne standarde i primeni ih u praksi i to iz najmanje dva razloga.

“Pisanje zakona pokazalo je, sa jedne strane neznanje vlasti o tome sta on treba da sadrzi i sa druge, potrebu da se napravi tekst koji se moze lakse izigrati. Tek ce njegova implementacija biti tezak i ogroman posao za sve nas”, rekao je Darmanovic za Ciste ruke.

Zakon za skrivanje informacije

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i SE su u vise navrata trazili brze usvajanje tog zakona, navodeci da je on bitan za demokratsko drustvo u kome se postuju ljudska prava, sto je uslov intergracije jedne zemlje u Evropsku uniju.

Sef kancelarije OEBS u Podgorici Paraskeva Badesku pozvala je 9.juna vlast u Crnoj Gori da usvoji ovaj zakon, a nesto ranije – 14.marta, to je zvanicno ucinio i Savet Evrope, naglasavajuci da i kad se usvoji, zakon mora da sadrzi evropske standarde.

U redovnom ovogodisnjem izvestaju o ispunjavanju obaveza drzavne zajednice nakon prijema u SE konstatuje se nezadovoljstvo nevladinog sektora nacrtom zakona, koji je ocenjen kao “zakon za sakrivanje informacija” u posedu vlasti. Poznato je da sve zemlje clanice SE treba svakome da garantuju pravo na pristup javnim dokumentima.

Nacrt zakona, koji je sada u vladinoj proceduri i za koga sekretar Ministartsva kulture i medija veruje da bi na nekoj od prvih sednica kabineta premijera Mila Djukanovica mogao biti razmatran je cetvrta verzija.

Dve godine, cetiri verzije

Prvu je, pre vise od dve godine, sacinila mesovita radna grupa u kojoj su, pored vladinih sluzbenika bili i predstavnici NVO sektora. U radu ove grupe ucestvovao je i Borisa Darmanovic.

Tekst je sadrzao skoro sve elemente, na kojima su kasnije insistirali eksperti OEBS i SE razmatrajuci vladinu verziju zakona. Precizno je bio definisan korisnik informacija (domaca i strana pravna i fizicka lica), postojala je vrlo vazna odredba da trazilac informacije nije duzan da obrazlozi razlog ili interes zbog kojih trazi informacije, takodje u kojim uslovima informacija mora biti objavljena cak i kad to cini stetu, a previdjen je institut “insajdera” i njegove zastite u trenutku kada izrazi spremnosti da govori o zloupotrebama ili neregularnostima u vrsenju javnih funkcija.

Tekst je u prvoj verziji vrlo precizno sadrzavao obrazlozenje slucajeva kada se ogranicava pravo na pristup informacijama, ali je u kasnijim verzijama ovo objasnjenje ostalo uopsteno.

Ministarstvo kulture i medija je koristeci ovu verziju, sacinilo u martu ove godine Nacrt zakona o slobodnom pristupu informacijama. Iz nepreciznog i uopstenog nacrta izbaceni su neki kljucni elementi.

Po toj verziji cak je bilo predvidjeno da se pristup odredjenim informacijama koje su u posedu vlasti ili ih ona kontrolise, mogu ograniciti (citaj zabraniti) nekim drugim zakonima, naprimer Krivicnim.

Nevladine organizacije u Crnoj Gori izrazile su zaprepascenje nad tom verzijom zakona, a clan radne grupe iz Udruzenja novinara elektronskih medija Ranko Vujovic optuzio je ministarstvo da je prevarilo one koji su pripremali zakon i da novi tekst ne predstavlja zakon o slobodnom pristupu informacijama vec zakon o “nemogucem pristupu”.

Nista manje nije bio kritican ni OEBS koji je u komentaru, upucenom najvisim crnogorskim drzavnim zvanicnicima naveo, “da je nacrt korak unazad” i da dokument “nije uskladjen sa medjunarodnim prinicipima i standardima”.

OEBS je ocenio da nema usko i precizno definisanog rezima izuzetaka od osnovnih pravila kao i da nacrt ne stiti lica koja postupaju savesno i sire informacije o nepropisnom postupanju.

“Dodatno nas brine odnos tog zakona i odredbi koje se odnose na tajnost podataka u drugim zakonima”, navela je kancelarija OEBS.

Potom je Ministarstvo kulture u aprilu izmenilo nacrt zakona, prihvativsi sugestije OEBS-a, kako je tada za Betu ustvrdio potpredsednik Vlade za politicki sistem Dragan Djurovic.

Zakon o nemogucem pristupu

Izbrisana je odredba da drugim zakonima moze biti uskracena informacija koja zakonom o slobodnom pristupu informacijama nije definisana kao stetna za nacionalne ili druge drzavne interese, a vracen je institut “insajdera” i druge vazne odredbe. Vlastima Crne Gore upuceni su, medjutim, novi zahtevi i to na ekspertskom sastanku koju su SE i OEBS organizovali 9.juna u Podgorici. Obe organizacije zatrazile su da se ponovo preziciraju neke nejasnoce. Najproblematicnija je odredba, kako su naveli eksperti u analizi, koja ne precizira – da li se od gradjana koji zele da dobiju informaciju od drzavnog organa, trazi da svoj zahtev obrazloze posebnim interesom ili valjanim razlogom. Eksperti smatraju da bi potreba postojanja posebnog interesa za dobijanje informacije ometala pristup informacijama, posebno nekim veoma vaznim, cime bi se sprecavala borba protiv korupcije.

Od vlasti se takodje ocekivalo i da imenuje neko nadzorno telo koje bi kontrolisalo i unapredjivalo sprovodjenje zakona. Taj posao, kako su naveli strucnjaci, moze vrsiti i nezavisni ombudsman. Inace, namera kreatora zakona Ministarstva kulture i medija, bila je, kako i stoji u jednom od nacrta, da ministarstvo kontrolise sprovodjenje zakona.

Ekspert Saveta Evrope Helen Jaderblum (Helena Jaderblom) izjavila je na sastanku u Podgorici da je neprimereno da kontrolise informaciju onaj ko je proizvodi.

Packe stigle sa svih strana

Eksperti OEBS i SE zatrazili su i pojasnjenje javnog interesa u slucaju kada informacija ne moze biti objavljena jer bi steta bila veca od objavljivanja. Oni smatraju da su za transparentnu i odgovornu vladu vazne informacije o njenim sluzbenicima i da one nikako ne mogu biti privatnog karaktera.

Zato se trazi da odredba koja propisuje da se ne mogu objaviti informacije o privatnom zivotu javnog sluzbenika, njegovom zaposlenju, primanjima, poslovnoj sposobnosti, bolestima, roditeljstvu, bude “pojasnjena” kako bi se napravila jasna granica izmedju licnog i privatnog.

Helena Jaderblum posebno je apostrofirala potrebu unosenja odredbe o zastiti “insajdera”, navodeci da to vladinim predlogom nije reseno.

Na kraju, OEBS i SE predlazu vlastima da putem interneta i drugih sredstava masovnog komuniciranja redovno obavestavaju gradjane o radu drzavnih organa koji obavljaju javne poslove.

Mi znamo sta je dosta

Na pitanje da li je Ministarstvo kulture prihvatilo sve navedene sugestije OEBS i SE, Miljic je lakonski rekao da je prihvaceno “dosta toga”.

Evropske drzave koje striktno primenjuju zakon o dostupnosti informacija ne obavezuju gradjane da objasnjavaju razlog zahteva za dobijanje nekog javnog podatka. Miljic priznaje da u nacrtu crnogorskog zakona nema dodatnih pojasnjenja jer je “to jasno iz teksta zakona”.

Sekretar ministarstva tvrdi da granica izmedju privatnog i javnog interesa drzavnog sluzbenika postoji i da je ona resena Zakonom o konfliktu interesa, u kome je kako je naveo, vec utvrdjen javni interes.

Miljic je dodao da zakonom nije predvidjena zastita “insajdera”, odnosno drzavnog sluzbenika spremnog da govori o nezakonitim poslovima svoje sluzbe, sto je bila sugestija OEBS. Odredba o objavljivanju informacija o radu drzavnih sluzbi nije potrebno unositi, veruje sagovornik Cistih ruku, “jer drzava to vec cini”. Predsednik Asocijacije mladih novinara Borisa Darmanovic kaze da jos nije video poslednju verziju nacrta zakona, ali da nije optimista.

“Oni su u pisanju zakona pokazali neznanje, jer ne samo da nisu umeli da odbrane ono sto je napisano, vec im nije ni jasno sta treba da sadrzi ovaj zakon. S druge strane, 20 stranih eksperata je tvrdilo sta on mora sadrzati, a predstavnici ministarstva su to ignorisali. To pored neznanja potvrdjuje i potrebu Vlade da napravi zakon koji se lakse moze izigrati”, rekao je Darmanovic. Implementacija zakona predstavlja ogroman posao za vlast, koja jos treba i da sredi svoju dokumetaciju, veli Darmanovic i dodaje da ce “to biti test i za civilni sektor, jer ce se videti koliko je spreman da insistira na njegovom sprovodjenju, posebno, recimo, na dobijanju informacija za koje se ispostavi da su u medjuvremenu mozda izbrisane”. U dokumentima koja regulisu pitanja otvorenog, demokratskog i slobodnog drustva navodi se da je dostupnost informacija u drzavnom posedu vazna za gradjane, jer oni tako grade poverenje prema svojoj vladi, ali ne manje i za samu vladu, jer zahvaljuci razmeni informacija ona treba fleksibilnije da osmisljava politiku.

Ukoliko neka vlada na bilo koji nacin krije odredjene informacije od svojih drzavljana to je dovoljan razlog za ozbiljnu sumnju da je takva “vladavina” zasnovana na manipulacijama politicara i administracije, a protiv gradjanina.

Vlast u Crnoj Gori insistira na evropskim integracijama, pa je njena spremnost da zaista otvori svoje arhive gradjanima pravi test da pokaze da li zaista namerava da usvoji evropske standarde.