Podaci o broju drzavljana Crne Gore u Srbiji, koje je srpski premijer dostavio zvanicnicima Evropske unije, ne sadrze informacije o nacionalnom opredjeljenju, niti imena ljudi na koje se odnosi. Taj spisak na cetiri strane sadrzi podatke o broju drzavljana Crne Gore koji zive u Beogradu i ostalim gradovima i opstinama u Srbiji, ukljucujuci one na Kosovu.

Prema tim podacima, najvise crnogorskih drzavljana zivi na Novom Beogradu – 25.434, a zatim u beogradskim opstinama Cukarica (14.285) i Palilula (13.098), dok je na cetvrtom mjestu Pec na Kosovu, sa cak 12.854 drzavljana Crne Gore.

Da podaci, koje je pripremilo Ministarstvo za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, nijesu zasnovani na nacionalnoj pripadnosti ukazuje to sto se znatno razlikuju od broja stanovnika u Srbiji koji su se na popisu 2002. godine izjasnili kao Crnogorci.

Prema podacima dostavljenim EU, u Srbiji je ukupno 263.974 drzavljana Crne Gore, dok se, prema rezultatima popisa, ukupno 69.049 stanovnika Srbije izjasnilo kao Crnogorci. U registru drzavljana navedeno je i da je u Beogradu ukupno 125.366 drzavljana Crne Gore, a prema popisu iz 2002. godine, 21.190 gradjana izjasnilo se kao Crnogorci.

Bivsi ministar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Rodoljub Sabic, sada republicki povjerenik za informacije od javnog znacaja, izjavio je agenciji Beta da je “jako bitno o kakvom se spisku radi” i ocijenio da je “rec o bazi podataka koja do sada nije postojala”.

On je rekao i da u birackim spiskovima nema podataka o drzavljanstvu, koje bi mogao da ima MUP Srbije.

Sabic je rekao da, ukoliko je rijec o staitstickim podacima, to ne predstavlja krsenje prava gradjana, ali ako je u pitanju spisak koji “lici na biracki”, onda se radi o zloupotrebi prava.

I profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilic rekao je agenciji Beta da “nisu prekrsena prava” gradjana ako se “radi o anonimnoj statistici, samo sa brojkama bez imena”. Istovremeno, on je ocijenio da iznosenje spiska broja drzavljana Crne Gore u Srbiji ima politicku i pravnu dimenziju i predstavlja “mesanje u unutrasnje stvari Crne Gore”.

Lilic je ukazao da, prema clanu sedam Ustavne povelje, drzavljanin drzave-clanice ima jednaka prava i obaveze u drugoj drzavi-clanici kao i njen drzavljanin, izuzev izbornog prava.

On je ukazao i da nije uobicajena praksa da se izborno pravo vezuje za drzavljanstvo, vec je bitno prebivaliste.

Beta