Razgovor sa Veselinom Vukoticem o ekonomskim perspektivama Crne Gore i mogucoj vezi privrede i politike u slucaju ruskih investicija

Piše: Esad Krcic/RSE

Razgovor sa Veselinom Vukoticem, profesorom Ekonomskog fakulteta u Podgorici, potpredsjednikom Savjeta za privatizaciju i po misljenju mnogih sivom eminencijom crnogorske ekonomije, o ekonomskim perspektivama Crne Gore i mogucoj vezi privrede i politike u slucaju ruskih investicija.

RSE: Gospodine Vukoticu, kakve su ekonomske perspektive Crne Gore? Stalno se govori o postignutom napretku, makroekonomskoj stabilnosti… Kada ce gradjani poceti da osjecaju boljitak u svom svakodnevnom zivotu?

VUKOTIC: To ja ne mogu da im kazem. To svako za sebe mora da kaze. Makroekonomska stabilnost je u jednom dijelu postignuta, ali uvijek moramo da vodimo racuna da je svaka makroekonomska stabilnost krhka ako nemate i dinamiziranje ekonomije, znaci razvoj. Moramo pustiti biznis, osloboditi preduzetnike svih tih kocnica i institucionalnih problema koje oni imaju, pojacati zastitu svojinskih prava i omoguciti ljudima, pomoci im da nadju biznis ideje. Sto vise biznis ideja, sto vise malih privatnih preduzeca, ja u tome vidim taj ciklus razvoja.

RSE: Zasto se uprkos konstantnom afirmisanju ideje Crne Gore kao mikrodrzave, odrzava glomazan i skup birokratski aparat? Smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru sugerisu i najznacajnije medjunarodne finansijske institucije, ali se ono ipak, po pojedinim procjenama, realizuje prilicno sporo i neodlucno.

VUKOTIC: Medjunarodne finansijske institucije na tome insistiraju, sto je sasvim razumljivo, jer oni uvijek imaju makroekonomsku stabilnost kao cilj i onda hoce da smanje potrosnju. To je jedan mehanicki pristup i ja se sa tim pristupom ne slazem. Ja govorim o potpunoj promjeni koncepta drzavne administracije u Crnoj Gori.

Najveci problem velikog broja ljudi u administraciji vidim kao mentalnu zapreku u razvoju preduzetnistva i biznisa, cak mnogo vise u samim neposrednim troskovima koje ona proizvodi i tu je ta neka konceptualna razlika izmedju mene i nekih ljudi, mojih prijatelja iz MMF-a. Crna Gora sa ovolikim brojem ljudi u administraciji apsolutno ne moze da prodje, jer troskovi drzave ulaze u cijenu kostanja crnogorskog proizvoda i cim su ti troskovi veliki, nijeste konkurentni na sirem trzistu. Sa velikom administracijom ne mozemo da idemo u Evropsku uniju. Mi ne mozemo prodavati Evropskoj uniji administraciju. Danas ona svakim danom raste, tako da sada imamo paralelnu adminstraciju: regulatorna tijela, Vladu… Cini mi se da je to sada kljucni momenat u crnogorskoj tranziciji.

RSE: Kupovinom podgorickog Kombinata aluminijuma ruski kapital obezbijedjuje znacajnu, ako ne i dominantnu poziciju u Crnoj Gori. Da li postoji opasnost da se tako ostvari politicka dominacija Rusije, odnosno, sta se moze ocekivati od snaznog prodora ruskog kapitala u malu i pravno i politicki nedovoljno sredjenu Crnu Goru?

VUKOTIC: Ja licno mislim da ne treba strahovati od bilo kakvog kapitala. Mnogo je vaznije da gradimo jedan jak institucionalni sistem ovdje, da imamo jake zakone i njihovu primjenu i sto se tice ruskog kapitala, ja vidim da on dosta dobro funkcionise. Vidjeli smo u Engleskoj “Celzi”, gdje se ruski kapital jako dobro uklopio u engleske standarde i ne samo engleske, nego i evropske. Cini mi se kada imamo jasna pravila i institucije ja se ne bih toga plasio.

RSE: Postoji razlika izmedju Velike Britanije i Crne Gore, bas upravo u tom smislu – snage institucija.

VUKOTIC: Jeste, ali moramo da razvijamo te institucije. Ako mi cekamo da razvijamo institucije, pa da dodje kapital, to ce biti tesko. Moramo se nekako sinhronizovati. Uporedo, jedno i drugo.

RSE: Kakva je veza ekonomije i politike u slucaju ruskih investicija, odnosno da li vladajuca struktura koja se otvoreno zalaze za nezavisnu Crnu Goru, nakon prodaje Zeljezare i Kombinata aluminijuma ruskim kompanijama, moze racunati na blagonaklon stav Rusije u odnosu na ideju nezavisne Crne Gore?

VUKOTIC: To su vec stvari politike i nekih politickih procjena. Ja se time ne bavim, ali smatram da je pitanje nezavisne Crne Gore u nama, u gradjanima Crne Gore, u nasem osjecaju da li smo za tu nezavisnost ili nijesmo. Tako da je za mene teziste ipak u onome sto misle gradjani Crne Gore.

RSE: Da li Vam je poznata vlasnicka struktura kupca podgorickog Kombinata aluminijuma, kompanije “Salamon Enterpraizis”, odnosno da li imaju utemeljenja spekulacije, da su pored “Rusal”-a vlasnici ove kiparske kompanije i pojedinci iz Crne Gore na cijim je navodno racunima zavrsio dio kapitala koji je iznosen za vrijeme medjunarodnih sankcija?

VUKOTIC: Moram da priznam da uopste ne znam vlasnicku strukturu tog kupca.

RSE: A, sta kazete o ovim spekulacijama?

VUKOTIC: Ne vjerujem. Ne znam ko bi imao toliko kapitala da ulaze u jednu tako veliku kompaniju. Nijesam siguran.

RSE: Javnost Vas uglavnom dozivljava kao sivu eminenciju crnogorske ekonomije, pa cak i vise od toga. Vazite za covjeka koji posredno kontrolise sve znacajnije aspekte funkcionisanja crnogorske drzave i drustva.

VUKOTIC: Ja dobijam neke nadljudske karakteristike. Ja radim sa studentima i cinjenica je da veliki broj mojih studenata danas pokriva vrlo vazna mjesta i u drzavi i u ekonomiji. Imaju i privatne firme. To je njihov posao, nije to moj posao. Tako da apsolutno to nema nikakve veze. Tacno je da sam uticao i da uticem na formiranje ekonomskog sistema, na nacin razmisljanja u Crnoj Gori, da sam formirao jednu posebnu ekonomsku skolu. To su sve cinjenice koje su uradjene u jednoj trzisnoj utakmici, sa drugima i svi su drugi imali to pravo: da prave ekonomske programe, da prave skole, da ulazu u ljude, da razvijaju svoj koncept. Ja sam imao i zelje i hrabrosti da to uradim i to i dalje radim. Tako da ne bih to uzimao kao negativno. Smatram da je to sto ste me pitali jako pozitivno.

Radio Slobodna Evropa