Buduci da niko, pa ni Brisel, vise ne spori pravo Crnoj Gori da preispita poziciju u zajednici, “potrebna vecina” na referendumu samo je tehnicko pitanje koje u manje bitno od sadrzine referendumskog pitanja

Piše: Intervju: Dusan Janjic

Buduci da niko, pa ni Brisel, vise ne spori pravo Crnoj Gori da preispita poziciju u zajednici, “potrebna vecina” na referendumu koji zvanicna Podgorica planira pocetkom iduce godine samo je tehnicko pitanje koje u ovom momentu manje bitno od same sadrzine referendumskog pitanja, ocijenio je za Republiku politicki analiticar Dusan Janjic. Kako istice, cinjenica da nije saopsteno da ce pitanje biti formulisano iskljucivo kao odredjenje za i protiv nezavisnosti, ukazuje na mogucnost da u cijeloj prici postoji neki siri scenario koji se u krajnjem svodi na to da Evropa pokusava da inertnu, tromu Srbiju zainteresuje za samu sebe. Srbiju, cije je status kao najvece zemlje regiona, smatra Janjic, zapravo glavna briga Evrope, iako se o tome glasno ne govori

Na ovakvu mogucnost, kako kaze Janjic, upucuje i kompromisna revizija Ustavne povelje prema kojoj nece biti neposrednih izbora za parlament SCG a clanica zajednice “koja to zeli” referendum treba da sprovede po evropskim kriterijuma.

-Kompromisom je ostavljen prostor Podgorici i Beogradu da do kraja godine pokusaju da na najbezbolniji nacin rijese pitanje medjusobnih odnosa, bilo da to ucine kroz redefiniciju zajednice, ili dogovor o referendumu, smatra Janjic.
On primjecuje da je indikativno sto crnogorska vlast i pored toga sto nema veliki manevarski prostor za eventualno odgadjanje referenduma, jos nije spremna da jasno artikulise referendumsko pitanje.

-Vlada ne bi smjela prolongirati referendum dalje od aprila iduce godine, jer bi to bilo politicko samoubistvo. Nespremnost da u javnosti precizira referendumsko pitanje mogla bi da znaci da se jos razmatraju druge opcije koje otvaraju prostor Evrospkoj uniji da vidi sta da radi sa Srbijom, Kosovom, kaze Janjic.

Odgovor na to da li postoji neki siri paket, kako kaze, treba traziti od Vlade Crne Gore ili sefa drzavne zajednice Svetozara Marovica.
Prema njegovim rijecima, u tom kontkestu, pitanje sto je to evropski kriterijum i koja je vecina potrebna za rjesavanje statusnih pitanja, predstavlja izvedeni problem.

-Niko, pa ni Brisel ne moze ograniciti ili uskratiti pravo na referendum Crnoj Gori. To je usaglasen stav i pomak u odnosu na raniji period. Voljom gradjana clanice mogu odlucivati o svom buducem statusu. Na Srbiji je da vidi hoce li, ocigledno nece. S druge strane, crnogorski referendum ce biti predmet razgovora i dogovora.

Zvanicna Podgorica ce, kada bude donosila odluke o tome, morati da ima u vidu kontakte s Evropskom komisijom, Savjetom Evrope, a prvenstveno OEBS-om. Ne postoji standard i propisana vecina, osim obaveze da uslovi za odrzavanje referenduma moraju biti definisani zakonom, a on sproveden po proceduri koja daje podjenaka prav svima. Svakako, morace se uzeti u obzir da kljucna adresa za procjenu “stanja na terenu” nijesu ni Solana ni Paten, vec Dimitrij Rupel, predsjedavajuci OEBS-a, navodi Janjic.

Nesporne su nadleznosti, ali je cinjenica da je upravo visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana, kao svojevrsni sef diplomatije, postao personifikacija evropskih zahtjeva, najcesce citirani autoritet medju domacim politicarima, jednom rijecju – covjek koji se pita
-Mi smo jos, na zalost, zadrzali mentalitet postkolonijalnog naroda. Dosao Solana koji mase rukom i strogo govori i priznali ga za sefa. Solana je zaduzen za medjunarodne odnose EU i kada razgovarate sa Solanom, ukoliko nemate taj nas mentalitet, onda je vas sagovornik obavezan da vas tretira kao ravnopravnog, cak i kad zna da ste slabiji. To nedostaje nasim politicarima koji bjeze od domace odgovornosti i podmecu je upravo Solani, sto se vidi kroz koncipiranje, tumacenje i samu revizuju Povelje.

Znalo se da Vladi Srbije ne odgovaraju neposredni izbori a ona je donijela zakon kako bi isprovocirala reakciju Crne Gore, bolje receno, da bi stvorila prostor za crnogorsku opoziciju koja je zbog bojkota parlamenta vec bila u politickom corsokaku.

Priznajem da nijesam razumio zasto je DJukanovic usao u pregovore o tom pitanju kada sprovodjenje neposrednih izbora nije odgovaralo ni Kostunici ni Solani jer bi oni doveli radikale i socijaliste. Nije jasno koja ga je sila natjerala da, kako je ispalo pomogne Kostunici. Bilo je mnogo drugih poteza ali je, pretpostavljam, postojao dogovor o mnogo tezem paketu koji se tice kljucne teme – mogu li Srbija i Crna Gora naci novi model odnosa i da li je to zajednica nezavisnih drzava, sto mislim da bi bilo najbolje rjesenje, ili razdvajanje.

Zvanicna Podgorica je do referenduma ostavila otvorenu ponudu za stvaranje saveza nezavisnih drzava. Zasto smatrate da je to najbolje rjesenje?
-Ukoliko jedina opcija bude razdvajanje, crnogorska samostalnost, sama po sebi, ne bi stetila regionu, ali bi smanjila manevarski prostor medjunarodnoj zajednici u rjesavanju problema statusa Srbije i Kosova. Naime, postoji opravdana bojazan da bi odvajanje Crne Gore, pa onda rasplet o statusu Kosova, ojacao snagu srpskog sovinizma, ili frustracija koje bi polazile od premise kako je na kraju procesa ispalo da je jedino Srbija na gubitku.

To je ono sto bezbjednosno interesuje i Solanu i Patena i zato niko od njih nece da prejudicira sta je status Srbije. EU se bavi statusom Bosne, Crne Gore i Kosova a ne pominje status Srbije. U sustini najvise se upravo bavi statusom Srbije kao drzave koja kljucno moze da opredijeli smjer regionalnih procesa, ali ne moze da diktira pricu kada srpsko vodjstvo nije sposobno da artikulise problem, odnosno bjezi od njega.

Iz Vaseg odgovora proistice stav da se Srbija najmanje bavi sobom?
-Ispada, u onom stereotipnom smislu, da su srpski rukovodioci veci Crnogorci od Crnogoraca. Racunaju, zasto bi se angazovali i sjekirali ako su se vec drugi upetljali u citavu pricu. Bice da ili nemaju odgovore o buducnosti Srbije i srpske nacije, ili imaju odgovore, koje ne smiju da objave. Ne uliva povjerenje srpska vladajuca elita koja jos nije smogla snage da Srbiju definise iznutra, niti pokazuje spremnost da aktivno udju u pregovore o statutusu zajednice.

U odnosu na Crnu Goru zauzimaju stav neka oni naprave referendum, prema Kosovu se rukovode krilaticom, vise od autonomije, manje od nezavisnosti a zapravo mi sve lici na Milosevicevu politiku izbjegavanja saradnje u trazenju instrumenata za takozvano upravljanje krizom.

Glavni napor EU je, upravo iz tog razloga, da srpska vlast aktivno ucestvuje. U ovom momentu i Evropi odgovara da se javnost bavi referendumom kako bi oni pokusali da aktiviraju Kostunicu u kljucnim pitanjima.

Koliko je realno ocekivati da proces krene u tom smjeru i da li bi on znacio eventualno odlaganje crnogorskog referenduma?
-Vec od maja pa do jeseni znace se kako su tretirana sva statusna pitanja u regionu, ukljucujuci i kosovsko i vec ce tada postojati jasnija situacija. Eventualna nestabilnost na Kosovu vjerovatno bi uticala da EU bude manje tolerantna prema crnogorskim zahtjevima.

Moja preporuka je da tokom maja i juna treba spustiti loptu odnosno da Beograd i Podgorica moraju izbjeci svadje. Tada ce sve oci biti uprte u Kosovo odnosno na to kakva ce biti reakcija Albanaca na Kosovu o nalazu medjunarodne zajednice da li su standardi prije statusa dosegnuti.

Nakon toga, ne bude li nekih nepredvidjenih incidenata, koji se na Balkanu nikad ne smiju iskljuciti, EU bi se u novembru mogla ponovo vratiti pitanju imaju li Srbija i Crna Gora dogovor i kakav. Solana se uvijek pojavi u pet do dvanaest, njegova prethodnica ce biti Stefan Lene, mnogo puta uhodani tandem, koji podsjeca da je sve moglo biti rijeseno upravo nekim vidom saveza nezavisnih drzava jos 2000. godine.

Strahujete li da bi Srbija mogla da igra na status kvo i uspori bilo koju varijantu crnogorske nezavisnosti ?
-Ovakvoj Srbiji bi odgovaralo da ne dodje do referenduma i da propadne projekat crnogorske Vlade. Ali, koliko im odgovara ta solucija, status kvo nije odrziv jer ga kvari Kosovo koje vapi za rjesenjem, a tesko je ocekivati da Crna Gora igra kako odgovara vladajucim u Beogradu.

Ako bi Srbija igrala na status kvo, ona bi se sudarila s ocekivanjima medjunarodne zajednice i kosovskih Albanaca.

Republika