U poslednjih nekoliko meseci u Ceskoj se sve vise prica i pise o srpskoj mafiji. Detektivi iz Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala ceske policije priznali su da im dobro organizovane srpske mafijaske grupe zadaju sve vise problema

Piše: Dasa Pavlovic/Beta

U poslednjih nekoliko meseci u Ceskoj se sve vise prica i pise o srpskoj mafiji. Detektivi iz Jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala ceske policije priznali su izvestacu novinske agencije Beta da im dobro organizovane srpske mafijaske grupe zadaju sve vise problema.

Medijsku paznju u Ceskoj srpska mafija privukla je pokusajem da prodre u do sada strogo cuvani atar kosovsko-albanske mafije – sverc i prodaju droge. Tako je sredinom januara uhapsen Zeljko Milanovic, Srbin sa trajnim boravkom u Pragu, zbog pokusaja da otvori novi medjunarodni kokainski kanal za cesko krem drustvo.

Ceski mediji ubrzo potom objavili su da je Milanovic posedovao i firme za iznajmljivanje novca, koje su mu zapravo sluzile za pranje novca stecenog kriminalnim aktivnostima. Crne hronike ceskih medija zabelezile su krajem marta da je u Brazilu uhapsen drzavljanin Srbije i Crne Gore Vladimir Rakocevic u pokusaju da “izveze” cetiri Brazilke. Istraga je pokazala da su devojke bile angazovane navodno kao igracice, a da je zapravo trebalo da rade kao prostitutke u Rakocevicevom nocnom klubu u Pragu.

Operativci ceske policije rekli su izvestacu Bete da su srpske mafijaske organizacije male, mobilne, izuzetno fleksibilne, sjajno koriste stare kontakte na prostoru cele bivse Jugoslavije, pri cemu nimalo ne haju za nacionalne i etnicke netrpeljivosti u nekadasnjoj domovini. Glavni “biznis” im je organizovanje prostitucije, kradja automobila, provale u luksuzne vile, falsifikovanje dokumenata, dok se odnedavno mesaju i u prodaju droga.

O internacionalnoj saradnji i vezama kakve imaju srpske mafije ceska policija moze samo da sanja, jer, kako je za agenciju Beta kazao potpukovnik Jan Svoboda iz Odbora zlocinackih struktura ceske policije, operativni podaci ministarstava unutrasnjih poslova Srbije i Ceske i dalje se razmenjuju iskljucivo preko Interpola i Europola.

Operativni se nadaju da ce se saradnja policija ubrzo poboljsati jer su ministri unutrasnjih poslova Ceske i Srbije, Frantisek Bublan i Dragan Jocic, dogovorili 14.februara u Pragu da ojacaju saradnju u oblasti suzbijanja prekogranicnog organizovanog kriminala.

“Kao i kod mafija sa ruskog govornog podrucja i kod takozvanih `jugoslovenskih mafija` nacionalna pripadnost ne igra ulogu. S obzirom na ciljeve kriminalne aktivnosti za njih je irelevantno ko je Srbin, ko Hrvat, Makedonac ili kosovski Albanac. Izvesno izdvajanje primetno je samo kod Albanaca, ali nacionalnost ni kod njih ne igra presudnu ulogu kada je potrebna sira saradnja”, rekao je za agenciju Beta krajem aprila potpukovnik Jan Svoboda.

“Te grupe su specijalizovane. Svaka ima svoju glavnu delatnost, a za druge potrebe angazuju druge grupe, po ugovoru. Jedna ukrade automobil, druga ga dotera i izradi lazna dokumenta, treca izveze iz zemlje, sledeca legalizuje dobit”, rekao je Svoboda, opisujuci kako rade srpski mafijasi.

Srpski kriminalci vaze za kriminalce “u rukavicama”. Nastoje da, sto je vise moguce, izbegnu nasilje i da u Ceskoj imaju legalizovan boravak, dok neki medju njima koriste vrhunski falsikovane lazne pasose, najcesce bugarske, hrvatske ili italijanske.

“To im olaksava kretanje po Ceskoj, a odnedavno i po celoj Evropskoj uniji. Desava se da zbog kretanja koje niko ne moze da kontrolise jedna te ista osoba bude krivicno gonjena za zlocine u raznim zemljama pod raznim identitetima, a da to policije u drugim zemljama uopste ne znaju, a kamoli koordiniraju gonjenje”, upozorio je Svoboda.

Ceska policija kao dodatni problem u izradi efikasne strategije protiv srpske mafije vidi i u tome sto je kao posebnu grupu pocela da ih vodi u statistikama organizovanog kriminala tek odnedavno. U periodu od sredine 90-tih godina proslog veka svi kriminalci iz bivse Jugoslavije, od sitnih sibicara do velikih kriminalaca, vodjeni su u istoj rubrici – drzavljani bivse Jugoslavije.

Detektivi iz Jedinice za borbu protiv organizovanog zlocina imaju problem da utvrde pravi identitet i zato sto neki od kriminalaca iz bivse Jugoslavije imaju nekoliko pasosa zemalja naslednica. Precicu do legalno odobrenog trajnog boravka za neke od mafijasa otvarao je u drugoj polovini 90-tih godina proslog veka bosanski pasos jer su ceske vlasti pristale da u zemlji ostanu sve izbeglice iz Bosne i Hercegovine koje nisu zelele da se vrate posle kraja rata u domovinu.