Cijene na malo u Crnoj Gori u prvom kvartalu ove godine bile su 3,6 odsto vise nego u istom proslogodisnjem periodu, saopsteno je danas iz zavoda za statsitiku Monstat. Stopa rasta cijena na malo u martu bila je 3,6 odsto veca nego u istom mjesecu prosle godine, a 0,4 odsto u odnosu na decembar.

Cijene su u martu porasle 0,2 odsto u odnosu na februar, a najvise, za 1,1 odsto poljoprivrednih proizvoda, pica 0,3 odsto, usluga 0,2, a industrijskih proizvoda 0,1 odsto.

U martu su najvise poskupjeli gorivo i mazivo, za 2,6 odsto, a slijede trikotaza, osiguranje vozila, jaja, svjeze povrce i voce, licne i zanatske usluge, alkoholna pica, meso. Pojeftinila je svjeza riba, za 3,6 odsto.

Cijene na malo proizvoda i usluga za licnu potrosnju, odnosno troskovi zivota, rasli su po stopi koja je u prva tri mjeseca ove godine bila 1,2 odsto visa nego u uporednom proslogodisnjem periodu.

U odnosu na mart prosle godine, stopa rasta troskova zivota bila je 1,3 odsto visa, a u poredenju sa decembrom 0,4.

Troskovi zivota su u martu porasli 0,2 odsto u odnosu na februar, a najvise su uvecani izdaci za postanske usluge, 0,7 odsto, kao i duvan i pice 0,2 odsto.

Prema podacima Monstata, korpa hrane i pica koja sadrzi 65 artikala neophodnih za ishranu prosjecne cetvoroclane porodice, u martu je kostala 241,09 EUR ili 6,3 odsto manje nego prije godinu. Korpa je u martu pojeftinila 0,1 odsto.

Industrijska proizvodnja je u prvom kvartalu bila 3,9 odsto veca nego u istom proslogodisnjem periodu, 4,5 odsto u odnosu na mart prosle godine i cak 13,1 odsto u poredenju sa februarom.

Za rast industrijske proizvodnje u prva tri mjeseca najvise je zasluzan sektor prerade, koji ima i najvece ucesce u ukupnoj, a ostvario je povecanje od 6,4 odsto. Sektor vadenja ruda i kamena zabiljezio je rast od 7,9 odsto, ali u ukupnoj proizvodnji ucestvuje sa svega sest odsto i zato je njegov uticaj na ukupan nivo mali. Sektor proizvodnje elektricne energije, gasa i vode u prvom kvartalu je zabiljezio pad od 1,5 odsto u odnosu na prva tri mjeseca prosle godineu.

U najvecem, sektoru prerade, koji cini dvije trecine ukupne proizvodnje u Crnoj Gori, skocila je proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana za cak 571 odsto, dok je produkcija masina i uredaja uvecana za polovinu, a prehrambenih proizvoda, pica i duvana za 5,7 odsto.

Pad je zabiljezilo nekoliko sektora, a nadrasticniji proizvodnje drveta, koja je u odnosu na prva tri mjeseca prosle godine svedena na samo cetvrtinu. Proizvodnja gume i plasticnih masa pala je za 60 odsto, tekstila 26, a saobracajnih sredstava za cetvrtinu. Smanjena je i proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda za 4,4 odsto.

Mina Biznis