Jedan od kljucnih aspekata organizacije diplomatske sluzbe je formulisanje ozbiljne javne diplomatije, kako u zemljama prijema nasih diplomata, tako i u samoj SiCG

Piše: Aleksandar Fatic/Politika

Svaka dosadasnja reforma diplomatske sluzbe bivse Jugoslavije, zatim SRJ, pa sve do danasnje drzave SCG, bila je blisko isprepletena sa interesima politickih elita i sa promenama njihovih planova za vladanje na unutrasnjem planu. Koalicije i planirane koalicije su odredjivale organizaciju, pa cak i politiku Ministarstva spoljnih poslova (MSP).

Danas se pred diplomatiju postavljaju sve konkretnija pitanja u vezi sa reformom, i utoliko je aktuelnije pitanje da li Ministarstvom spoljnih poslova upravlja partijska politika ili autenticni spoljnopoliticki prioriteti zemlje.

Pre svega, danas se pred diplomatiju postavlja imperativ organizacione, upravljacke reforme koja je nezavisna od politike. Ta reforma treba da ukljuci jasno planiranje karijera diplomata, upravljanje kadrovskim resursima koje ce biti centrirano na maksimalnu efikasnost, a ne na politicko kadriranje, na nadzor zakonitosti rada sluzbi u nadleznosti Ministarstva spoljnih poslova, i na razvijanje nove, javne diplomatije.

Kod nas je Ministarstvo spoljnih poslova, po komunistickom nasledju, decenijama imalo jednu jezuitsku dimenziju. Vise je licilo na nekakvu ezotericnu sektu kojom su vladali nekadasnji Titovi kadrovi iz senke, nego na ozbiljnu i dinamicnu diplomatsku sluzbu. Ta tendencija se nastavila i u vreme DOS.

Po smeni DOS i dolasku na vlast nove Vlade Srbije, stvorila se sansa za ozbiljnu reorganizaciju diplomatske sluzbe. Bilo je, pre svega, oportuno napraviti obuhvatnu reviziju poslovanja MSP u prethodnom periodu, sto nije ucinjeno.

Zatim je bilo neophodno ozbiljno profesionalizovati diplomatiju, za sta se zalaze Udruzenje diplomata SCG unutar MSP SCG, ali ni to jos uvek nije dovoljno obuhvatno ucinjeno. Ostaje ocekivanje da se ti potezi povuku u najkracem periodu.

Vazno je imati u vidu da strucne, akademske analize i rada diplomatije SCG koje su u pripremi, a koje bi uskoro trebalo da se pojave u publikacijama uglednih britanskih univerziteta, jos uvek pocivaju na ocekivanim, a neispunjenim obecanjima i reformama.

Objavljivanje tih analiza, koje se uskoro ocekuje, moglo bi stetiti ugledu nase diplomatije ako ona uskoro ne povuce poteze koje sugerise struka, pre svega u domenu cvrsce i demokraticnije unutrasnje organizacije i davanja veceg prostora profesionalizmu, uz jasan diskontinuitet sa netransparentnim mehanizmima koriscenim u proslosti.

Jedan od kljucnih aspekata organizacije diplomatske sluzbe je formulisanje ozbiljne javne diplomatije, kako u zemljama prijema nasih diplomata, tako i u samoj SCG.

Javna diplomatija podrazumeva diplomatiju prema gradjanima, nevladinim organizacijama, naucnim institutima, univerzitetu, umetnickim udruzenjima, i svim relevantnim ciniocima kulturnog i akademskog zivota jedne zajednice. Svi oni treba da budu ukljuceni u aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova, i svi oni treba da imaju mogucnost da budu predstavljeni preko nasih ambasada u svojim oblastima rada, u zemljama u kojima zele da se pojave.

Istovremeno, javna diplomatija podrazumeva nastup nase diplomatije prema gradjanima, naucnim radnicima, umetnicima i intelektualcima u zemljama prijema, znaci prema onim ciniocima drustvenog zivota koji, u svim demokratskim drustvima, odredjuju drustvene stavove daleko vise od politicara.

Javna diplomatija, strogo govoreci, uopste nije nikakav novitet u oblasti organizacije diplomatske sluzbe i razvijanja diplomatske metodologije. Ona je vec vrlo razvijena u diplomatskim sluzbama svih evropskih zemalja, ali u nasoj diplomatiji ona je prakticno novorodjence koje, bar naizgled, niko nece da ljulja i neguje.

Profesori univerziteta i naucni radnici skoro uopste ne ucestvuju u diplomatiji, primera radi. Nase ambasade ne organizuju gostujuca predavanja nasih intelektualaca, ne promovisu knjige nasih politickih i kulturnih poslenika, ne distribuiraju kontakte nasoj nauci.

Obuka u javnoj diplomatiji spada u domen rada Diplomatske akademije MSP SCG. Ta Akademija je tek pre nekoliko godina pocela intenzivnije da radi, ali je u javnosti potpuno nepoznata i planovi da se razudi njen rad na nivo javne diplomatije, u kojoj bi se obuka izvodila van MSP, i na nivo strogo zvanicne diplomatije, u kojoj bi se diplomate obucavale unutar MSP, nisu jos uvek ni blizu ostvarenja.

Treba biti sasvim jasan u pogledu cinjenice da je javna diplomatija daleko zahtevnija i kreativnija oblast diplomatskog rada od oficijelne, takozvane protokolarne diplomatije. Najbolji strucnjaci u javnoj diplomatiji su na univerzitetima i drugim visoko rangiranim obrazovnim i istrazivackim organizacijama. Najbolje diplomatske akademije danas su izvan ministarstava inostranih poslova. Dovoljno je samo pomenuti holandski institut Klingendejl, koji po ugovorima obrazuje vrhunske diplomate za holandsko Ministarstvo inostranih poslova, ili Austrijsku diplomatsku akademiju, koja je nezavisna ustanova.

Kod nas je, svojevremeno, u Crnoj Gori postojao zacetak nezavisne diplomatske akademije, koja je, medjutim, zamrla posle prvih sankcija i bombardovanja, posto tadasnje vlasti, a posebno Miloseviceva vlada u Srbiji, nisu prepoznale interes da podrze i osnaze jednu ovakvu regionalnu akademiju. Rec je o akademiji koja je imala razvijenu saradnju sa evropskim univerzitetima i cije su tri generacije diplomaca danas na uticajnim funkcijama u ministarstvima spoljnih poslova Crne Gore i SCG i u medjunarodnim organizacijama.

Personalni kapital stvoren u ove tri generacije diplomaca jedine nezavisne diplomatske akademije na Balkanu nije iskoriscen, i danas je prakticno zaboravljen. Istovremeno, tekuca politika inhibira realizaciju priznatih prioriteta u reformi diplomatske sluzbe, sto ce nasu diplomatiju dovesti u zaostatak za svetom.

Ne moze se u razvijanju diplomatije perpetuirati nasledjeni jezuitski nacin „ogrtaca i bodeza”, jer istina o kapacitetima diplomatije se pre ili kasnije otkrije. Evropska integracija neminovno razotkriva sve tajne unutrasnje organizacije sluzbi koje, po svom unutrasnjem konzervativizmu, izbegavaju da se reformisu, i bolje je unapred se pripremiti za promene i razvijati nove modele organizacije.

Valja se nadati da sadasnje politicko rukovodstvo diplomatske sluzbe ove zemlje ima najbolje namere. Za to postoji dovoljno indikacija. Medjutim, realizacija reformi kasni.

Aleksandar Fatic – naucni savetnik Instituta za medjunarodnu politiku i privredu