Bivsi vodja albanske gerile Ramus Haradinaj i njegovi saborci optuzeni su za progon albanskih sunarodnika i Srba

Piše: Majkl Farkar/IWPR

Bivsi kosovski premijer Ramus Haradinaj pristigao je ove sedmice u Hag da bi se suocio sa optuzbama prema kojima je navodno ucestvovao u brutalnoj kampanji otmica, mucenja i ubistva na desetine ljudi, ukljucujuci Albance i Rome, kao i Srbe tokom 1998. godine.

Haradinaj, koji je 8. marta dao ostavku na svoj polozaj u vladi i dobrovoljno se predao Haskom tribunalu sledeceg dana, odgovarace na 37 tacaka optuznice za zlocine protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja rata.

Optuznica, koja je obelodanjena 10. marta, prikazuje Haradinaja u svetlu koje predstavlja sustu suprotnost imidzu koji je on uspesno gradio o sebi na Kosovu tokom poslednjih godina kao cenjenog drzavnika i pobornika nezavisnosti za etnicku albansku vecinu u medjunarodnom protektoratu.

Haski tuzioci optuzuju Haradinaja da je kao jedan od najvisih komandanata Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, krajem devedesetih, bio odgovoran za brutalnu taktiku ciji je cilj bio proterivanje Srba iz njihovih domova i obezbedjivanje dominacije OVK u zapadnom delu Kosova.

Navodi se da je bio prisutan kada su zatvorenici muceni i sakaceni i kada su izdavane naredbe za njihovo smaknuce.

Takodje se optuzuje za licnu umesanost u otmicu dvojice albanskih muskaraca koji su potom pronadjeni mrtvi.

Uz Haradinaja, na optuzenickoj klupi ce se naci i dvojica ljudi koji su mu tada bili podredjeni: Lahi Brahimaj, za koga se tvrdi da je bio osoba za kontakt izmedju lokalnog i glavnog staba OVK i Idriz Balaj, za koga tuzioci tvrde da je predvodio specijalnu jedinicu poznatu kao “Crni orlovi”.

U zajednickoj optuznici i Brahimaj i Balaj se terete za zlocine u 35 tacaka. Kao i slucaju Ramusa Haradinaja, mada mozda nisu licno ucestvovali u svim incidentima koji se pominju, oni se za njih terete po osnovu cinjenice da su proistekli iz “zajednickog zlocinackog poduhvata” u kome su imali aktivnu ulogu.

Tuzioci kazu da su se zlocini odigrali nakon kraja marta 1998. godine, kada su trupe od Haradinajevom komandom pokrenule operaciju zauzimanja delova takozvane “Dukadjin operativne zone” [Metohija], u blizini zapadne granice sa Albanijom.

Kada su snage srpske vlade povratile kontrolu nad tim podrucjem u septembru, srpski forenzicki tim pronasao je na desetine leseva, medju kojima su mnogi kasnije identifikovani kao srpski, romski i albanski civili koji su nestali tokom prethodnih pet meseci.

U optuznici se potom nabraja niz incidenata u kojima su snage OVK kidnapovale civile u tom periodu. U vecini slucajeva, niko ih kasnije nije video.

Sredinom maja, kazu tuzioci, snage OVK su zarobile Ivana Zarica, Srbina, i Albance Agrona Berisu i Burima Bejtu, i pritvorile ih u improvizovanom zatvoru u Jablanici.

Tamo, Haradinaj je izgleda gledao Balaja kako odseca Zaricu uvo, tvrde tuzioci. Posle toga, Brahimaj – jos uvek u Haradinajevom prisustvu – navodno je rekao: “Sada cemo izdati papire za Drenicu”, sto je zargonski izraz za egzekuciju bez sudjenja. Tuzioci kazu da su zatvorenike potom odveli i da ih od tada niko vise nije video zive.

Krajem jula, Haradinaj i jos jedan pripadnik OVK su navodno oteli jos dvojicu Albanaca, Hajrulaha Gasija i Isufa Hodzu, iz autobusa na putu za Malisevo. Njihova tela je kasnije pronasla srpska policija. Na lesevima su pronadjeni tragovi brutalnog prebijanja.

Takodje, u julu mesecu, tuzioci tvrde da su pripadnici OVK zarobili jos jednog Albanca, Nasera Liku, zbog njegove navodne podrske Demokratskom savezu Kosova, LDK, rivalskom pokretu koji je prevashodno pasivno pruzao otpor vladi u Beogradu.

Lika, kazu oni, odveden je u Jablanicu gde je Haradinaj rekao svojim borcima: “Doveli ste ga ovde, pa sada nastavite s tim poslom”.

Liki su pretili oruzjem i prebijali ga dok se nije srusio, a tada ga je Haradinaj navodno scepao za kosu, povukao njegovu glavu navise i pljunuo mu u lice. Drzali su ga jos tri sedmice pre nego sto je uspeo da pobegne.

Za Brahimaja, bliskog rodjaka Ramusa Haradinaja, tvrdi se da je navodno upravljao zatvorom u Jablanici. Osim pomenutih zlocina, i on i Balaj se takodje optuzuju za licnu umesanost u nizu drugih zlocinackih dela.

Za vreme jednog posebno brutalnog napada, Balaj je bio prisutan kada je jednom zatvoreniku odsecen nos. Tuzioci kazu da je Balaj potom posekao njega i jos dvojicu zatvorenika po vratu, rukama i butinama, utrljao so u rane i zasio ih pomocu igle. Balaj je zatim uvezao zatvorenike bodljikavom zicom, gurajuci bodlje u njihovu kozu, a jednom je bodez zabio u oko.

Njih trojicu su potom vezali za zadnji deo Balajevog vozila i odvukli ih u smeru Radonjickog jezera, mesta na kome se nalazi najveca masovna grobnica koju je pronasla srpska policija. Niko ih nakon toga nije video i veruje se da su mrtvi.

Balaj je takodje navodno silovao jednu zenu posle saslusanja o njenoj navodnoj saradnji sa srpskom policijom i vojskom. Ona bi trebalo da svedoci na sudjenju protiv trojice optuzenih.

Balaj je sluzio petnaestogodisnju zatvorsku kaznu na Kosovu od 2002. godine, kada je, zajedno sa cetvoricom drugih bivsih pripadnika OVK, bio proglasen krivim za ubistvo cetiri vojnika rivalskih Oruzanih snaga Republike Kosovo, FARK.

Nakon zavrsetka sudjenja, dva svedoka tuzilastva su ubijena u odvojenim incidentima u Peci i u okolini grada. Treci je preziveo napad koji se odigrao krajem 2003. godine.

Ostaje nejasno da li su napadi na svedoke bili u vezi sa organizovanim kriminalom ili se radi o osveti za njihovo svedocenje na sudjenju.

Majkl Farkar je izvjestac IWPR-a iz Haga