Skloni sali kazu kako ce to biti prvi jevrejski ustav posle tri hiljade godina otkad je Gospod na Sinaju Mojsiju dao tablice sa deset zapovesti, a da tezina zadatka objasnjava zasto to niko nije uradio za ta tri milenijuma

Piše: Ekonomist

U izgledu je da ce jedna od retkih zemalja koje nemaju svoj ustav uspeti da ga donese relativno uskoro, za godinu-dve. Rec je o Izraelu, koji je osnovan pre 57 godina, 1948. Sve ovo vreme ta cinjenica nije izazivala vece probleme. Odmah po osnivanju postojala je namera da se taj najvisi akt donese. Cak je s tim zadatkom bila sazvana ustavotvorna skupstina, ali zadatak nije ispunila. Dok se ne retko obicne skupstine pretvaraju u konstituante, ta se pretvorila u redovan parlament, Kneset. Neka temeljna pitanja, kao sto je drustveno uredjenje, podela vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, gradjanska prava i dr., regulisana su zakonima nazvanim osnovnim, a neka druga obicnim zakonima. Vrhovni sud Izraela tretirao ih je kao propise ustavne prirode, priznajuci pravo Kneseta da bude i ustavotvorac i da ih menja, ili da kad vreme bude sazrelo donese jedan “pravi” ustav. A to je stalno odlagano, sve do nedavno, kada je zakljuceno da je kucnuo cas.

Na predlog Odbora za ustav, zakone i pravosudje, kojem je na celu Mihael Ejtan, Kneset je zakljucio da se ozbiljno pridje radu na pripremi jedinstvenog ustava zemlje, kojim ce se regulisati niz pitanja koja nisu obuhvacena osnovnim zakonima. Medju najvaznijim zadacima trebalo bi da bude definisanje Izraela kao sekularne, a ne verske drzave; razjasnjavanje odnosa izmedju tri grane vlasti, gde ima dosta preplitanja i sporova; priznavanje verskog pluralizma; regulisanje odnosa izmedju drzave i vere; definisanje odnosa izmedju Izraela i jevrejske dijaspore, koja je gotovo dvaput brojnija od Jevreja u samom Izraelu; preciziranje polozaja i uloge manjina i mnoga druga. Skloni sali kazu kako ce to biti prvi jevrejski ustav posle tri hiljade godina otkad je Gospod na Sinaju Mojsiju dao tablice sa deset zapovesti, a da tezina zadatka objasnjava zasto to niko nije uradio za ta tri milenijuma.

O ozbiljnosti kojom se prislo pripremama svedoci to sto su angazovani mnogobrojni pravni strucnjaci u zemlji i svetu, pre svega u SAD. Prikupljaju se misljenja, ideje za pojedine odredbe, diskutuje se o njima na seminarima i drugim skupovima, pri cemu ucesnici nisu samo eksperti vec i lideri jevrejskih verskih i drugih organizacija. U Izraelu je otvoren poseban centar za organizovanje diskusija o svim aspektima problema i sl. Ipak, ni od kog se ne ocekuje da sastavi celokupan nacrt. To je zadatak koji je dat pomenutom Odboru za ustav itd. Kneseta. Ocekuje se da ce on prvi nacrt pripremiti do kraja ove godine. No, to ce biti tek pocetak. Kneset ce o ustavu raspravljati na tri zasedanja, a onda ce, verovatno, tekst koji bude usvojen ici i na referendum, kako bi se utvrdilo da li ga gradjani prihvataju.

Medju objasnjenjima zasto se smatra da je doslo pravo vreme za donosenje ustava navodi se da je to dosad bilo tesko zbog situacije u kojoj je Izrael sve doskora bio: palestinska intifada, opasnost od iranske nuklearne pretnje, od sirijske pretnje iz Libana itd. Medjutim, posle Arafatove smrti mnogo toga se promenilo, ukljucujuci izraelsko javno mnjenje. Vecina je bila skepticna, smatrala je da ima precih briga i poslova od ustava. Medjutim, sada je vecina prihvatila Saronov plan o dezangazovanju u Gazi, pregovore s Palestincima, cak stvaranje palestinske drzave. Pod pritiskom, pre svega SAD, Sirija povlaci svoje trupe iz Libana; Iran, ciji su neki verski lideri otvoreno pretili Izraelu nuklearnim napadom, u defanzivi je, a Rusija, cini se, nece istim intenzitetom pomagati njegov nuklearni program, zvanicno samo mirnodopski. Vreme je, dakle, da se razdresi i ustavni cvor. Naravno, u bliskoistocnom regionu se stvari mogu promeniti, pre svega pogorsati, preko noci i zakociti proces donosenja ustava. No, zasad sve izgleda u redu, pa ce uskoro na svetu biti jos jedna drzava manje bez takvog dokumenta.