Srbi u Hag salju samo one optuzenike koji su spremni da se bez prisile predaju, zato je na spisku haskih optuzenika jos 13 imena

Piše: Peter Potocnik/Delo

Hrvati se sa haskim optuzenikom generalom Antom Gotovinom, vise ili manje nepotrebno, spoticu po trnovitom putu u Evropu, Srbi u Hag salju samo one optuzenike koji su spremni da se bez prisile predaju, zato je na spisku haskih optuzenika jos 13 imena. Kosovski Albanci su, s premijerom Ramusem Haradinajem, i jednima i drugima priredili skolski cas ispunjavanja prve obaveze Balkana, prema sebi i prema medjunarodnoj zajednici, koju predstavlja haski sud.

Zajednicka svima je zajednicka mrznja prema Mezunarodnom tribunalu za ratne zlocine pocinjene na tlu nekadasnje Jugoslavije (ICTY), koju znaju da obuzdavaju samo oni koji su svesni da svaki put u svet i Evropu vodi kroz Hag, i to tako rade.

Ako kosovski Albanci i Srvi budu narednih dana, sedmica i meseci sacuvali mirnu krv, posebno onda kada medjunarodna zajednica bude pocela da proverava stanje medjuljudskih i medjunacionalnih odnosa da bi mogla da se lati dugo najavljivanih rasprava o konacnom statusu Kosova, onda cemo moci da govorimo o pristinskoj lekciji antihaskim lobijima na Balkanu. Kao i onima u Srbiji i Hrvatskoj, kao i Republici Srpskoj u BiH, gde su posredovanjem predstavnika medjunarodne zajednice Pedija Esdauna, ipak tako osposobili svoje pravosudje, da su juce u Sarajevu, na nivou federacije otvorili nekakvu hasku podruznicu da bi rasteretili procesima preopterecen ICTY.

Srbija bi jos mogla da uhvati haski korak s Kosovom ako bi bez ustrucavanja polovila sve haske optuzenike koji povremeno, ali stalno tumaraju po njenoj teritoriji i izrucila ih medjunarodnoj pravdi, gde svaki optuzenik ima sve mogucnosti da pokaze svoju nevinost. Ali tako nesto se ne usudjuje da rizikuje niko ko je u Beogradu na vlasti. Tu vec godinu dana radi manjinska vlada s podrskom Milosevicevih socijalista u srpskom parlamentu, a oni bi premijeru Vojislavu Kostunici okrenuli ledja ako bi bilo kog haskog optuzenika uhvatio i poslao u Hag.

Milosevicevi socijalisti imaju zapravo ulogu kakvu su za vreme vlade Zorana DJindjica imale Kostunicine demokrate. Kada je DJindjic uhvatio Milosevica i posle manje od tri meseca ga iz beogradskog pritvora poslao u Hag, Kostunica i njegovi su presli u opoziciju i tukli po poziciji, dok je nije antihaski lobi pre dve godine obezglavio. Ali Kostunica nije DJindjic, pa da doslednim ispunjavanjem haskih obaveza rizikuje svoj polozaj na vlasti jer je vec na prvom susretu s glavnim haskim tuziocem Karlom del Ponte, izjavio da je ICTY poslednja rupa na politickoj fruli Srbije i da ni ne razmislja o priznavanju zlocina zbog kojih je Savet bezbednosti UN ustanovio taj tribunal.

Iako su, pre svega u Beogradu, zeleli da se kosovski premijer Ramus Haradinaj sto pre preseli u haski zatvor Seveningen, sada nemaju razloga za zadovoljstvo. Sada nece moci da se izgovaraju da zbog ”zlocinca” Hardinaja Beograd ne moze da saradjuje s kosovskom vladom, a kosovski Srbi s tamosnjim organima vlasti. Sada je u oba slucaja, kako pri ispunjavanju haskih obaveza, tako i u saradnji s kosovskim vlastima, na potezu Beograd, koji bi ozbiljno morao da bude zabrinut posle predaje Momcila Perisica, bivseg nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije, za koga se neutemeljeno sumnjalo da ce mu u Hagu suditi za navodne zlocine koje je pocinio na zadarskom i mostarskom bojistu.

Po Perisicevom dolasku u Hag su objavili prvu optuznicu, koja navodi upletenost Miloseviceve vojske u zlocine u Hrvatskoj i BiH, ukratko, Perisic je optuzen za cinjenja zbog kojih Zagreb i Sarajevo tuze Beograd pred sudom u Hagu. Perisicevom optuznicom je istinski naceta MIloseviceva odbrana u haskom procesu, koja se vec nekoliko meseci temelji na dokazivanju da Beograd nema nista sa zlocinima u Hrvatskoj i BiH.

Zbog svega toga u mnogo tezim okolnostima no sto su najavljivali najveci pesimisti, zapravo istice kontraproduktivan period srpske politike, koji ima zajednicki imenitelj, a to je negiranje zlocina. Spoljni pritisak se, zbog neispunjenih obaveza prema Hagu, prenosi na unutra, a to u Srbiji stvara haski lobi. Njemu je skoro uspelo da ubedi narod da Srbi nikada nikome u svojoj istoriji nisu ucinili nista nazao nego su se samo branili. Najmanje boli to da zbog toga u Hagu ni ne pomisljaju da sudjenje manje zapletenih slucajeva prepuste srpskom pravosudju, kao sto se je juce desilo u bosansko-hercegovackom primeru. Mnogo vise brine nesigurna sudbina Kosova i srpsko-crnogorska drzava, koja je sada u tako gustom mraku, kao sto je bila za vladavine Slobodana Milosevica.

“Delo”