Period od marta prosle do marta ove godine protekao je bez izrazitijih drustvenih lomova, bez spektakularnih i opasnih konflikata, bez dramaticnih dogadjanja bilo koje vrste

Piše: Teofil Pancic

Period od marta prosle do marta ove godine protekao je bez izrazitijih drustvenih lomova, bez spektakularnih i opasnih konflikata, bez dramaticnih dogadjanja bilo koje vrste. Za Srbiju, zemlju koja je dugi niz uzastopnih godina proizvodila i trosila mnogo vise istorijskih dogadjaja po glavi stanovnika nego sto joj relativno skromni kapaciteti dopustaju, ovo moze izgledati kao blagotvoran odmor.

Aktuelna Vlada Srbije, kojoj mnogi nisu predvidjali ni da ce uspeti da nastane, ni da ce – ako vec nastane – izdrzati duze od nekoliko meseci, a potom ce biti raspisani novi prevremeni izbori, ovih je dana bez pompe, ali uz nesto suzdrzanog ponosa, obelezila godisnjicu mandata. To je svakako, s obzirom na okolnosti, uspeh za vladu premijera Vojislava Kostunice, ali relevantnije je da li je to uspeh za zemlju kojom ta vlada vlada, ili se radi o jednom propustenom vremenu, o interregnumu koji ce Srbija tek skupo platiti, cim pristignu kamate od nove ture kasnjenja u tranziciji.

Period od marta do marta protekao je bez izrazitijih drustvenih lomova, bez spektakularnih i opasnih konflikata, bez dramaticnih dogadjanja bilo koje vrste. Za Srbiju, zemlju koja je dugi niz uzastopnih godina proizvodila i trosila mnogo vise istorijskih dogadjaja po glavi stanovnika nego sto joj relativno skromni kapaciteti dopustaju, ovo moze izgledati kao blagotvoran odmor. Sastavljena uglavnom od desnocentristickih, konzervativnih stranaka, retorickih zastupnica nekog imaginarnog “treceg puta”, ta je Vlada bila dovoljno daleko od svojih glavnih oponenata da ocuva kakvu-takvu unutrasnju koheziju, ali i dovoljno blizu njih da ne izazove neki veliki sraz, to jest da efikasno predupredi ili amortizuje svaki pokusaj da se srusi spolja.

Jedino sto ovu naizgled idilicnu godisnju inventuru kvari jeste pitanje da li je ova stabilnost postignuta po isuvise visokoj ceni, dakle po cenu da se u drustvu nista fundamentalno ne menja, stavise, da se na scenu trijumfalno vrate mnogi likovi, vokabular i obicaji iz najmracnijeg perioda novije srpske istorije? Naime, i stajanje u mestu je neka vrsta “stabilnosti”, ali se tako nikuda ne stize. Na ovakve prigovore premijer i neki ministri u poslednje vreme odmahuju rukom, tvrdeci kako je to nevazno domicilno zakeranje, a kako ce pravu ocenu o radu Vlade dati “Evropa”, time sto ce odobriti Studiju o izvodljivosti, i to vec prvih dana proleca. Mozda, ali iz ledom okovane Srbije prolece se cini beskrajno dalekim, klimatsko koliko i politicko. Posebna je poslastica sto Vlada sada koristi istu retoriku koja je sadasnjim ministrima toliko smetala kod njihovih prethodnika: lako je setiti se koliko je bivsa opozicija zucljivo prigovarala DOS-ovoj vladi da legitimitet trazi kod “spoljnog faktora”, a ne kod domacih biraca, sto bi trebalo da bude jedini merodavan izvor legitimiteta jedne vlade. Ako je do toga, ni prethodna ni sadasnja Vlada se tom podrskom nisu mogle podiciti, s tim sto je prethodna za to imala mnogo uverljivije objasnjenje: u nastojanju da iskrci prasumu Miloseviceve epohe, ona je zaista povlacila nepopularne i riskantne poteze. Sadasnja se, pak, Vlada toga cuva kao djavo od krsta, po cenu posvemasnje pasivnosti. Nema nikakve sumnje da je ovakvom taktikom – tesko je to nazvati strategijom – Vlada uspela da pregrmi jednu nezgodnu godinu, ali, ponavljamo, pravo je pitanje sta njeni biraci imaju od toga.

A kad se do toga dodje, tu prestaje moc svake lake retorike. Kostunica ce u ovoj godini morati da pokaze da njegova vlada stvarno proizvodi neki rezultat, ili ce u protivnom biti zapamcen kao valjda prvi premijer koji ce moci da se podici samo tom pukom cinjenicom da se duze nego sto je to bilo politicki logicno – a kamoli celishodno – odrzavao na tom mestu, kao nekakav zongler na zici, dok je zivot negde ispod njega tekao svojim tokom. Samo, zongliranje je publici zanimljivo neko krace vreme, a onda se iznova seti da joj je hladno, da je gladna, i da je zeljna normalnog zivota.
Da li je ova vlada sposobna da joj to obezbedi? E, to ce biti tema jedne posebne “studije o izvodljivosti”, one koju ce Vlada ispisati sama, onim sto cini i onim sto ne cini.

Radio Slobodna Evropa