Ustavna kriza u koju je upala Srbija i Crna Gora “nije smak sveta”, ali moze da bude najava smaka drzavne zajednice

Piše: Biljana Cpanjak

Ustavna kriza u koju je upala Srbija i Crna Gora “nije smak sveta”, ali moze da bude najava smaka drzavne zajednice. Sve i da se taj konacni trenutak odlozi do februara sledece godine i mogucnosti za raspisivanje referenduma. A, tim pre sto gotovo da nema velikih razlika, ni u svetskim ocenama, da dvogodisnji bilans SCG ne daje mnogo razloga za nadu.

Nisu, izgleda, sve sanse za spas SCG jos potonule. Bez obzira na to sto se pravni strucnjaci sada dovijaju kako da naruseni legitimitet parlamenta SCG, a onda i drugih institucija drzavne zajednice, zbog isteka poslanickih mandata, nekako prekriju nekim legalnim “zavesama” (pa upomoc pozivaju metodu slicnosti po kojoj, kao i ministri, poslanici ostaju dok se ne izaberu novi), najava faktickog spasenja stize iz drugog plana.

Vest koju je donela prekjucerasnja poseta crnogorskog premijera Mila DJukanovica Briselu, prema kojoj ce 2005. godina u potpunosti biti posvecena kljucnom cilju sto brzeg pridruzivanja SCG EU, cime je stavljeno do znanja da u njoj nece biti razmisljanja ili poteza u pravcu raspisivanja referenduma o opstanku drzavne zajednice, trebalo bi da bude vrednija za zajednicu od svih ovdasnjih dovijanja kako da se podignu formalni mostovi za prevazilazenje trenutnog stanja institucionalnog vakuma u SCG.

Bolje receno, taj obecavajuci “vetar” iz Evrope (najzad, posle duzeg perioda, jasno uocljiv) kojim ce se, navodno, i dalje gurati samo drzavna zajednica, dok se Solana nada skoroj izradi studije o izvodljivosti, verovatno ce, bar u predstojecim mesecima, donekle zaustaviti, inicijativama o samostalnosti obdarenu, zvanicnu crnogorsku politiku.

Vec je jedan DJukanovicev demanti stigao u prilog ovakvoj nadi: na pitanje, postavljeno u Briselu, da pojasni svoju izjavu da Crna Gora nece ici u evroatlantske integracije po cenu svoje drzavnosti, on je odgovorio da je to neprimereno i novinarsko neprofesionalno tumacenje njegove izjave. Buduci da je to “zavetovanje” ovde podiglo veliku prasinu, zanimljivo je samo zasto taj demanti nije upucen odmah iz Podgorice po prenosenju takvog premijerovog izjasnjavanja. Doduse, moze biti i da je rec o necem drugom: o izjavama za unutrasnju i za spoljasnju upotrebu.

Ako se, dakle, obistine predvidjanja o “spustanju lopte” medju crnogorskim zvanicnicima i da opet ne bude koraka unazad, onda je mogucno donekle sastaviti mozaik SCG u predstojecim mesecima. Vec se, iz nekoliko izvora, govori o ponovnim kontaktima “u trouglu Beograd – Podgorica – Brisel”, mada jos nije jasno da li ce ih biti vec u ovom mesecu ili kasnije, posle evropskog izjasnjavanja u studiji o izvodljivosti. Kao sto nije jasno ni kada bi moglo da usledi prakticno resenje za ustavnu krizu, za koju, nakon opredeljenja da ova godina bude u evropskom znaku, zasad postoje dva izlaza: ili ce Povelja biti ispostovana i izbori raspisani ili ce biti postignut dogovor o izmeni clana u Povelji koji govori o tome.

Politika