Zanimljivo je pratiti rasprave demokrata i republikanaca u Sjedinjenim Drzavama oko sirenja demokratije kao cilja medjunarodne politike

Piše: Vladimir Gligorov

Zanimljivo je pratiti rasprave demokrata i republikanaca u Sjedinjenim Drzavama oko sirenja demokratije kao cilja medjunarodne politike. Ranije se od republikanaca ocekivao realistican stav, a od demokrata idealisticki, kako se to kaze u teoriji medjunarodne politike. Stavise, kada su republikanci hteli da budu idealisti, oni su najcesce isticali vladavinu prava, a ne demokratiju. Ovo se drugo ocekivalo od demokrata, sto nekako i logicno zvuci.

Sada predsednik Sjedinjenih Drzava, po mnogo cemu veoma konzervativni republikanac, insistira upravo na demokratiji. Sloboda nije svojstvo pravnih institucija, bar ne samo njih i ne prevashodno njih, vec je zasnovana na slobodnoj politici, na politici slobode – sto ce reci na demokratiji.

Posebno je zanimljivo sto se oni od kojih bi se ocekivalo da upravo podrzavaju ovo uzviseno shvatanje demokratije cesto cuju skepticni komentari o tome kako “ima raznih vrsta demokratija”. Cudno moze da zvuci kada republikanci dokazuju kako je demokratija uvek jedna i ista bilo gde i u bilo kojim okolnostima. Vidim da je demokratama malo nelagodno jer im je uzeta tema koja bi trebalo da je njihova, ali ne znam bas koliko su sa tim saglasni i sami konzervativci, jer oni ipak vise vole institucije i pravila, a ne bas toliko politicke slobode.
Drugo je pitanje hoce li ovaj pokusaj sirenja demokratije na istoku – na raznim istocima u stvari – da li ce imati onaj efekat koji se zeli.

Nema sumnje da je namera da se mobilisu oni koji u tome vide nadu da ce doci do politicke promene u njihovim zemljama, slicne onoj do koje je doslo u bivsem socijalistickom svetu. Konzervativci na raznim stranama sveta vise vole da isticu jednu ili drugu vrstu paternalistickog shvatanja vlasti, politickog autoriteta uopste. Ideja da vlast ne moze biti legitimna dogod se ne zasniva na demokratskim procedurama i ustanovama deluje destabilizirajuce upravo kod onih koji su navikli da nailaze na razumevanje upravo kod konzervativnih republikanaca u Sjedinjenim Drzavama. Jer uz to insistiranje na demokratiji ide i poziva za postovanje verskih sloboda, a takodje i slobode govora uopste, o licnim slobodama i da se ne govori.

Dodatno, cini mi se, uznemirava povezivanje demokratije sa privrednim slobodama. Konzervativni i autoritarni rezimi veoma cesto brane svoje privilegije i kontrolu nad privredama svojih zemalja ovom ili onom vrstom socijalne demagogije. Nije samo demokratija problem, vec naravno i kapitalizam, posebno onaj koji se zasniva na slobodnom trzistu. Jer on obezbedjuje, bar u nacelu, slobodan pristup sredstvima svim preduzimljivim ljudima i deluje destabilizirajuce na sve monopole. Nije naravno tako da u trzisnim privredama monopola nema i nije tako da nema velikih prepreka individualnim ambicijama i preduzetnistvu uopste, ali je dobro kada se bar ne zagovara institucionalizacija ove ili one oligarhijske kontrole nad privredom.

Problem ne malog broja demokrata, ne toliko u Sjedinjenim Drzavama, vec pre svega u zemljama gde se zagovara “realno postojeca demokratija”, sto oni veoma brzo zaborave na vezu izmedju demokratije i slobode i posebno slobodnih ustanova. Zabavno je gledati kako ih na to podsecaju konzervativci. To ce delovati destabilizirajuce i za levicu i za desnicu, sto je svakako dobro.

Ekonomist