“A, sa\’ cu sve da ve tuzim”, odgovorio je, kaze anegdota, jedan vidjeniji srpski seljak na pitanje sta ce uraditi sa novcem dobijenim posle parnice

Piše: Danas

“A, sa” cu sve da ve tuzim”, odgovorio je, kaze anegdota, jedan vidjeniji srpski seljak na pitanje sta ce uraditi sa novcem dobijenim posle parnice. Sporenja pred sudom odavno vaze za vodeci nacionalni sport u Srbiji, a o sudskoj odbrani casti mogli bi se ispisati citavi tomovi. Prica o tuzilackoj Srbiji, medjutim, ne bi bila interesantna, sem za studente neke od patologija, da se odnedavno aktivni i bivsi kreatori politickog zivota nisu prikljucili stadu i krecuci se utabanim stazama poceli medjusobno da se tuzakaju.

Biser koji ce upotpuniti politicko-sudsku riznicu, ali i medijsku, jeste krivicna prijava bivseg vicepremijera Srbije Momcila Perisica podneta dve godine nakon inkriminacije protiv bivseg nacelnika vojne bezbednosti generala Ace Tomica, bivseg vrhovnog vojnog tuzioca Novice Petkovica i istraznog vojnog sudije Vuka Tufegdzica. Njih Perisic tereti za prekoracenje sluzbenog polozaja i hajku sprovedenu marta 2002, kada ga je vojna obavestajna sluzba pratila, osumnjicila za spijunazu, uhapsila i predala vojnom pravosudju. Postupak, kako se zna nije okoncan posto se general pozvao na poslanicki imunitet, a onda se predmet volsebno zagubio u katakombama vojnog pravosudja.

Prekjucerasnja krivicna prijava visestruko je interesantna, a stozerna je cinjenica da Perisic njome fakticki menja tok slucaja i umesto optuzenog postaje tuzilac. Prava burleska, medjutim, moze nastati kada glavna tuziteljica Haskog trubunala otvori svih sest novih optuznica – bude li, kako se spekulise, Perisic na nekoj od njih, i ovaj aspekt “spijunske afere” zaglavice u pravosudnoj katakombi, a premijer Vojislav Kostunica, zapravo glavnoosumnjiceni za fabrikovanje storije “Saric” (motel u kome je Perisic uhapsen), postace njegov vodeci zastitinik. Krivicne prijave ce tada mirovati u istom onom bagazu u kome su silne sudske “prepiske” Vojislava Seselja, koji je van sumnje rekorder medju politicarima po broju odaslatih i primljenih tuzbi.

Istina, sve razudjenija “praksa” Vladimira Popovica Bebe preti Seseljevom nezvanicnom tronu, ali i samom bivsem sefu Biroa za komunikacije Vlade Srbije – ima ga u toliko slucajeva i na klupi za optuzbu i na onoj za odbranu, da to postaje ozbiljna pretnja njegovom nesumnjivo politickom angazmanu. Bilo bi, medjutim, pogresno zakljuciti da je on usamljen u obesmisljavanju moderne srpske istorije: premda u tom olakom pretvaranju sudskog instituta u politicku igracku, ima potrebe da se sebi produzi rok, cinjenica je da se time relativizuju i ozbiljne optuzbe. Pitanje koje zahteva odgovor je ko to cini namerno?