Projekat “Profesionalna udruzenja u borbi protiv korupcije” pokazuje da je korupcija u Srbiji postala nacin zivota i model resavanja problema

Piše: Radio Dojce Vele

Projekat “Profesionalna udruzenja u borbi protiv korupcije”, koji je Centar za monitoring i evaluaciju uradio uz pomoc Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori i Fonda za otvoreno drustvo, pokazuje da je korupcija u Srbiji postala nacin zivota i model resavanja problema

Tokom trogodisnjeg trajanja projekta, grupa istrazivaca je pokusala da sa pripadnicima profesionalnih udruzenja sudija, advokata, lekara, farmaceuta, carinika, speditera, univerzitetskih profesora i racunovodja ustanovi razmere ove pojave, kao i uzroke korupcije. Stjepan Gredelj, jedan od autora monografije koja prati ovaj projekat, navodi da se pripadnici ovih profesija ne ustrucavaju da javno priznaju sklonost korupciji:

“Dobijali smo ponekad vrlo iskrene odgovore od ljudi: jeste, uzimamo mito, ponekad i trazimo mito, zasto to radimo, pa plate su bedne, ne mozemo da kompenziramo dugogodisnje skolovanje, recimo, ne mozemo da specijalizujemo ukoliko nismo na neki nacin upleteni. Dobar deo odgovora, to je ono sto smo sretali i u istrazivanjima javnog mnjenja, da na neki nacin korupcija vise nije posmatrana kao drustveno-patoloski fenomen, ona je postala novi oblik normalnosti sto samo govori o potpunoj preokrenutosti vrednosnog sistema”.

Monografija “Profesija (i) korupcija” barata tako otvorenim izjavama lekara da se sa 200 evra ne moze ziveti, ali i pokazuje zanimljivu promenu zivotnog opredeljenja kod srednjoskolaca; umesto tradicionalno privlacnih zanimanja poput lekara, profesora,novinara i slicno, mladi se sve vise odlucuju za profesije policajaca i carinika, jer tu vide mogucnosti za dodatne pogodnosti u vidu poklona, mita i korupcije.

Stjepan Gredelj istice da pokusaji profesionalnih udruzenja da se bore protiv korupcije nailaze na veliki otpor unutar samih udruzenja. Kao obeshrabrujuce znake za siru borbu protiv korupcije u drustvu on takodje vidi i objasnjenje za povecanje plata poslanika u Skupstini Srbije za preko 100 procenata:

“Pa kaze, znate to je nacin da poslanici ne budu korumpirani. Da li je to priznanje da su sada korumpirani? Ja mislim da jeste”.
Visok nivo korupcije u drustvu govori i o razorenosti profesija i institucija u Srbiji, uz jednostavno objasnjenje da svi to rade, primecuje Stjepan Gredelj :

“Korupcija je postala nacin zivota, model, nacin resavanja problema. To je bilo sistemski radjeno, sistemski su unistavane institucije, i profesije, to je vrlo vazno, upravo zato da bi se mogli na nivou krupne korupcije ostvarivati enormni prihodi, naravno nelegalni. Drzava je siromasila, drzavni fondovi nisu punjeni, ali je zato nastajao tanki sloj tajkuna, profitera, i kriminalne odnosno nelegalne ekonomije”.

Istrazivaci ukljuceni u ovaj projekat skrecu paznju da je tesko ustanoviti stvarne razmere korupcije, i da je stoga tesko i reci da li se ta pojava smanjila tokom protekle 4 godine. Srbija je, prema podacima organizacije Transparensi internesenel, trenutno na sestom mestu zemalja u svetu po stepenu korupcije, a jedno vreme je cak bila druga, odmah nakon Nigerije. Poseban problem po njihovim recima je neuskladjenost institucija, jer u borbi protiv korupcije pravosudje cesto uopste ne reaguje podnosenjem krivicnih prijava, cak i kada postoje policijski dokazi i svedoci.