Ako Crna Gora postane nezavisna, medunarodna granica ce ici posred Sandzaka, presecajuci bosnjacku zajednicu na pola

Piše: Amela Bajrovic/IWPR

Tahir Musina, Bosnjak iz Drage, malog sela na samoj granici Srbije i Crne Gore, svakodnevno prelazi granicu u okviru svog redovnog posla kao vozac zaposlen u Tutinu, gradu udaljenom petnaestak kilometara.

Mada su Srbija i Crna Gora delovi jedne drzave, slabe “drzavne zajednice”, postojanje carinskih barijera izmedu dve republike ukazuje na ono sto bi se moglo desiti ako bi se ove dve republike, kao sto to mnogi predvidaju, razdvojile sledece godine i postale nezavisne drzave.

Granicni kontrolni punktovi koji iritiraju Tahira Musinu su se pojavili pre oko deset godina kada su obe republike uspostavile nezvanicne carinske kontrole.

“Moram da podem sat vremena ranije na posao jer nikad ne znam kakvog ce raspolozenja toga dana biti dezurni policajac”, kaze Musina.

“Nekad prodem odmah, a nekad se oduzi i po pola sata”, dodaje on. “Na poslu nemaju razumevanja ako zakasnim tako da sam ogorcen postavljanjem ove granice. Ovo je strasno, muka mi je od svega. U jednoj drzavi, jedan narod ovako odvojiti, to nema smisla”.

Podela je, medutim, moguca sto Bosnjake poput Musine ispunjava zebnjom u pogledu buducnosti jer bi se relativno mala zajednica mogla podeliti novom medunarodnom granicom.

Granica izmedu dve republike preseca Sandzak, kako Bosnjaci nazivaju izolovani brdoviti region na jugozapadu Srbije i severoistoku Crne Gore.

I dok tesna vecina Crnogoraca podrzava nezavisnost svoje malene republike, stranke koje zastupaju Bosnjake na srpskoj strani Sandzaka se snazno tome protive.

Sulejman Ugljanin, predsednik Bosnjackog nacionalnog veca u Srbiji i Crnoj Gori, BNVSCG, i predsednik opstine Novi Pazar, smatra da po pitanju osamostaljenja Crne Gore treba cuti glas i misljenje Bosnjaka.

“Bosnjacima ce biti naneta velika steta u slucaju stvaranja dve samostalne drzave – Srbije i Crne Gore, tako da bi trebalo uvaziti njihovo misljenje”, rekao je Ugljanin. On je naglasio da je buducnost ove zemlje ulazak u “Evropu bez granica”.

Teritoriju koju Bosnjaci nazivaju Sandzakom (sto u doslovnom prevodu sa turskog znaci – administrativna oblast ili okrug) cini jedanaest opstina.

Sest pripadaju Srbiji, i to: Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varos, Prijepolje i Priboj. Pet preostalih opstina – Rozaje, Berane, Plav, Bijelo Polje i Pljevlja su u Crnoj Gori.

Stvari se dodatno komplikuju jer Bosnjaci cine vecinu u samo tri od sest srpskih opstina – Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, i u dve crnogorske opstine – Rozajama i Plavu.

Mada Bosnjaci u Novom Pazaru nisu zainteresovani za razdvajanje od svojih sunarodnika u Rozajama, crnogorski premijer Milo Ðukanovic vec desetak godina radi na projektu stvaranja nezavisne, medunarodno priznate drzave.

I dok se aktuelni premijer Vojislav Kostunica snazno protivi ovom planu, upravo su gradani sa obe strane granice izmedu dve republike najzabrinutiji za svoju buducnost – pogotovo oni koji zive od trgovine.

Medzid Fakic, vlasnik fabrike namestaja “Elan” iz Tutina u Srbiji, rekao je da ce narod u pogranicnom podrucju propatiti ako postojeca granica postane medunarodna.

“Nase glavno trziste je Crna Gora zbog blizine”, rekao je on za beogradsku agenciju Beta. “Bolje je transportovati robu na 200 [do Crne Gore] nego na 600 kilometara [do Beograda]”, dodaje Fakic.

S njim se slaze direktor Agencije za razvoj Sandzaka Irfan Sarenkapic koji kaze da odvajanje moze izazvati ekonomsku krizu u pogranicnom kraju.

“Vecina privatnih preduzetnika iz ove regije ne zeli odvajanje dve republike”, kaze on.

“Ako do toga dode, njima ce biti potrebna nova dokumentacija za izvoz ili uvoz robe i to ce neminovno dovesti do povecanja cena i krize”, kaze Sarenkapic.

Azem Hajdarevic, potpredsednik Stranke za Sandzak i predsednik Skupstine opstine Novi Pazar, kaze za IWPR da ce Sandzak postati krizno zariste ukoliko dode do odvajanja SCG.

“Sandzak je vec potencijalno zariste”, kaze on, dodajuci da bi odvajanje “moglo dovesti do nezeljenog lanca dogadaja”.

Medutim, nije bas sve tako jednostavno jer ne misle svi Bosnjaci na obe strane republicke granice isto u vezi sa mogucim razdvajanjem.

Ministar za nacionalne manjine i predsednik Sandzacke demokratske partije, SDP, Rasim Ljajic je za IWPR rekao da je trenutno politicko raspolozenje u srpskom i crnogorskom delu Sandzaka dijametralno razlicito.

“U Srbiji su Bosnjaci za opstanak zajednicke drzave radi ocuvanja celovitosti regije dok je u Crnoj Gori preko devedeset odsto Bosnjaka za samostalnu drzavu”, rekao je Ljajic.

Razlozi za to su prilicno komplikovani. Jedan od faktora je da su Bosnjaci u Crnoj Gori vise okrenuti Podgorici nego Novom Pazaru kao prirodnom, kulturnom i politickom centru Sandzaka. Drugi faktor je da etnicke manjine vide Crnu Goru kao tolerantnije politicko okruzenje od Srbije.

Ljajic savetuje, imajuci u vidu referendum o nezavisnosti koji ce se verovatno odrzati u Crnoj Gori do 2006. godine, da se Bosnjaci na obe strane granice pripreme za eventualno otcepljenje Crne Gore.

“Za nas bi najbolje bilo da se dode do resenja kojim bi se omogucio slobodan protok ljudi, robe i kapitala”, naglasava Ljajic.

Potpredsednik Islamske zajednice Sandzaka i direktor novopazarske medrese, Mevlud Dudic, ocekuje da ce drzavna zajednica opstati jer bi podelom Sandzaka bosnjackom narodu bila ucinjena velika nepravda.

“Ovom narodu je ucinjena nepravda jos na Berlinskom kongresu 1878. godine kada je Sandzak podeljen izmedu Srbije i Crne Gore”, kaze on. “A nova podela bi dovela do kraha. Verujem da moderna Evropa to nece dozvoliti”, rekao je Dudic.

“Mi imamo odeljenje medrese, islamske verske skole, u Rozajama, i svakodnevno nasi profesori putuju tamo. Juce su nam sa granice vratili kombi sa skolskim klupama, na primer”, rekao nam je Dudic.

“Imamo velikih problema sa ovom “polugranicom”, a mogu misliti sta ce sve biti u slucaju da se uspostavi prava granica”, kaze on.

U meduvremenu, Bosnjaci sa obe strane granice moraju da se priviknu na rutinske inspekcije i kontrole carinskih sluzbenika.

Dzafer Muric, koji je izgradio svoju kucu “u srecno doba”, kako kaze, se takode navikava na cinjenicu da bi njegova kuca uskoro mogla biti nasred medunarodne granice.

“O najavljenom referendumu ne zelim ni da razmisljam jer bi odvajanjem Srbije i Crne Gore ovaj pogranicni predeo postao uistinu ugrozen”.

Amela Bajrovic je pohadala novinarski program obuke IWPR-a u Novom Pazaru koji je finansirala kancelarija OEBS-a u Beogradu.