Da li ce se drzavna zajednica, pored izbora za parlament SiCG, spotaci o jos jedno pitanje na kojem se sasvim jasno ogleda njena specificnost?

Piše: Politika

Da li ce se drzavna zajednica, pored izbora za parlament Srbije i Crne Gore, spotaci o jos jedno pitanje na kojem se sasvim jasno ogleda njena specificnost? Sudeci prema nekim aktuelnim reakcijama, od rotacije na celu ministarstava odbrane i spoljnih poslova, predvidjene Ustavnom poveljom nakon dve godine od formiranja Saveta ministara, a koje isticu u martu, zasad se ne bezi. Ali, ne moze se ni reci da je ta obaveza – po kojoj bi Prvoslav Davinic i Vuk Draskovic trebalo da ustupe ministarska mesta svojim zamenicima iz Crne Gore Vukasinu Marasu i Predragu Boskovicu – sada u prvom planu.

Tome se, u ovom trenutku, ne treba ni cuditi. Uz ostalo, eventualna odluka da se, recimo, ide na neposredne izbore za Skupstinu SCG mogla bi da dovede i do promene skupstinske vecine, koja bi, teoretski gledano, imala mogucnost i pravo da po svojoj volji promeni sastav sadasnjeg Saveta ministara. Ako bi se to ubrzo dogodilo, onda bi ti dogadjaji mogli preduhitriti planiranu rotaciju ili, pak, da sadasnji zamenici ostanu na ministarskim mestima samo koji dan duze.

Ispitivanje terena

Kako dogovora u vezi sa neposrednim izborima jos nema (i ne zna se da li ce ga uopste biti), neke najnovije izjave koje se odnose na predvidjenu promenu u Savetu ministara, inace srocenu s ciljem sto doslednijeg odrazavanja „dvojakog lika” SCG, trebalo bi najpre citati kao nacelno opredeljenje, a mozda i kao „ispitivanje terena”. Jer, u drzavnoj zajednici, uci nas iskustvo, svakojaki obrti su moguci.

Predstavnici najuticajnijih politickih stranaka u Srbiji isticu da nisu protiv rotacije na celu ministarstava odbrane i spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.

Uz naglasak da podrzavaju sve sto je predvidjeno Poveljom, iz Demokratske stranke Srbije ocenjuju da ce rotacija doprineti stabilizaciji odnosa Beograda i Podgorice. Iako su slicnog misljenja, iz Demokratske stranke ipak racunaju na izbore, a ne treba iskljuciti ni kadrovske promene unutar srpske delegacije u Skupstini SCG. Pored uveravanja da ce insistirati na rotaciji u ministarstvima odbrane i spoljnih poslova, radikali smatraju da treba naci resenje koje ce ispostovati i odredbu Ustavne povelje da ministri odbrane i spoljnih poslova ne mogu da budu iz iste drzave clanice.

Na taj nacin oni celu pricu vracaju unazad, na vreme politickog dogovora Srbije i Crne Gore uoci formiranja institucija SCG, da se, mimo Ustavne povelje – koja zaista nalaze da Srbija i Crna Gora imaju po tri predstavnika u Savetu ministara, a da na vrhu ova dva izuzetno vazna resora budu ljudi iz razlicitih drzava clanica – napravi drugaciji kadrovski raspored.

Po njima, sve do danas, Crna Gora drzi dva ekonomska ministarstva i mesto predsednika, a Srbija pored odbrane i diplomatije i ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Ukoliko bi se, dakle, na sadasnjoj „bazi” obavila rotacija, shodno clanu 42. Ustavne povelje, odnos bi bio pet prema jedan, odnosno Rasim Ljajic bi bio jedini ministar iz Srbije u sestoclanoj „vladi” SCG.

Mimikrija i trenutak

U tom svetlu treba gledati i na prekjucerasnju izjavu Miodraga Vukovica, visokog funkcionera Demokratske partije socijalista.

Vukovic je rekao da zamena ministara spoljnih poslova i odbrane Vuka Draskovica i Prvoslava Davinica, iako predvidjena Ustavnom poveljom, za zvanicnu Podgoricu sada ne predstavlja prioritet i da o tome ne razmislja.

– Ali, bilo bi vrlo korektno od gospodina Vojislava Kostunice, i predstavljalo bi dokaz da nema politicke mimikrije, da Srbija, koja je i prekrsila Povelju, ispostuje odredbu o rotaciji i da Crnoj Gori prepusti i ta dva ministarstva, a da onda razgovaramo i o ostalim stvarima – naveo je Vukovic.

Da u drzavnoj zajednici mnoge stvari ne zavise od odredjenog politickog trenutka i „pozadine” koja ih prevashodno usmerava, sve bi zaista bilo znatno lakse i jednostavnije, a javnosti jasnije.

Setimo se, Vukovic se odmah, posle nekoliko meseci od formiranja Saveta ministara zdusno zalagao za rotaciju u ova dva resora, ali tako da ona bude obavljena posle godinu dana, tacnije na pocetku 2004.

godine. Pri tom se pozivao samo na odredbu Povelje koja govori o promeni na ministarskim mestima na polovini mandata.

On je, u stvari, iznosio stanoviste da mandat Saveta ministara mora da prati skupstinski mandat posredno izabranih poslanika, koji, kao sto znamo, zaista traje dve godine. A zaboravljao je na drugi deo ustavnog naloga – da nakon isteka prve dve godine treba da uslede direktni izbori.

Hoce li ih biti i da li ce i koliko sadasnji spor oko tog osnovnog pitanja izmedju Srbije i Crne Gore uticati i na funkcionisanje postojecih institucija – uvericemo se uskoro. Mandat Saveta ministara, zapisano je u Ustavnoj povelji, traje cetiri godine. Buduci da je Savet formiran 18. marta 2003. godine, za dva meseca stize vreme predvidjene rotacije.

Biljana Cpajak