U februaru sledece godine, gotovo je izvesno, nece biti neposrednih izbora za Skupstinu Srbije i Crne Gore, a predsednik SCG Svetozar Marovic ocekuje da ce se drzave clanice dogovoriti o nacinu na koji ce se izabrati predstavnici u parlamentu

Piše: Danas

U februaru sledece godine, gotovo je izvesno, nece biti neposrednih izbora za Skupstinu Srbije i Crne Gore, a predsednik SCG Svetozar Marovic ocekuje da ce se drzave clanice dogovoriti o nacinu na koji ce se izabrati predstavnici u parlamentu. U petak takva saglasnost nije postignuta na sednici Saveta za evropske integracije i situacija je gotovo identicna kao prilikom pokusaja rekonstrukcije Savezne Republike Jugoslavije.

Predsednik Marovic daje tri mogucnosti raspleta problema koji je “ustavnopoveljska” obaveza: dogovor o datumu neposrednih izbora u obe drzave clanice, sto zvuci suvise optimisticno, ili da se “ratifikuje da ce drzave clanice same odluciti na koji nacin ce birati svoje predstavnike”. Treca je mogucnost da se u Ustavnoj povelji brise onaj deo kojim se regulise da se izbori odrze posle tri godine, rekao je Marovic. On insistira da je uslov za raspisivanje izbora postojanje zakona u obe drzave.

U Srbiji je takav zakon donet dvotrecinskom vecinom, a u Crnoj Gori nije bilo volje da se o takvom aktu raspravlja. Razlozi, naravno, nisu proceduralne prirode:”Nema nikakve potrebe za tim izborima. Referendum o crnogorskoj nezavisnosti bice odrzan najkasnije do februara 2006. godine”, uveren je Ranko Krivokapic, predsednik crnogorskog parlamenta. Crnogorski premijer Milo DJukanovic, pak, smatra da Srbija i Crna Gora treba da priznaju jedna drugu, te da potom “zatraze priznanje za dve stare balkanske drzave”. U Crnoj Gori postoji uverenje da, kako kaze zamenik ministra spoljnih poslova drzavne zajednice Predrag Boskovic, “Brisel nece da se umesa u resavanje spora izmedju Srbije i Crne Gore oko neposrednih izbora za parlament SCG”, te da bi bilo lose da Brisel posreduje, “jer bi to znacilo da se ne moze nista uraditi bez posredovanja medjunarodne zajednice.

Ponovo posmatramo produzavanje neizvesnosti i mrcvarenja neuspesnog braka na kojem su insistirali staratelji iz Evropske unije. To ne bi smelo da se odlaze unedogled; razumljiva je zelja Podgorice da ne bude talac – pogotovu sto nema garancija da ce se vlasti u Beogradu trajno ponasati demokratski i zaboraviti paternalisticke i hegemonisticke teznje – kao i obrnuto, Srbije da ne bude talac Crne Gore. Utoliko je razumljiv stav, pre bi se reklo zelja, predsednika Srbije Borisa Tadica da Crnogorci pozure sa svojim referendumom o buducnosti zajednicke drzave.

“Jugoslavija kao nedovrsena drzava”, pisao je jedan filozof koji je stradao u atentatu. Izgleda da su nedovrsene drzavne tvorevine na duzi rok sudbina Balkana.