Ustupanje predmeta Haskog tribunala sudovima u bivsoj Jugoslaviji se smatra kljucnim za procesuiranje ratnih zlocina – ali je optereceno teskocama

Piše: Alison Fribern & Nerma Jelacic IWPR

Potez medunarodne zajednice da se ustanovi sud za ratne zlocine u Bosni i Hercegovini je pokrenuo ozbiljna pitanja o tome da li bi pravni sistem zemlje, postojece pritvorske jedinice i mediji mogli odgovoriti tom izazovu.

Ustupanje predmeta nizeg i srednjeg ranga sudovima na Balkanu je od kljucne vaznosti za strategiju okoncanja misije Haskog tribunala, prema kojoj se predvida zavrsetak svih sudenja do kraja 2008. godine, pri cemu bi tribunal zatvorio svoja vrata dve godine kasnije.

Sudija Teodor Meron, predsednik Haskog tribunala, je izjavio da ce osnivanje sudskog veca za ratne zlocine pri Drzavnom sudu Bosne i Hercegovine “obezbediti da se krivicno gonjenje [navodnih] ratnih zlocinaca sprovodi na efikasan i pravican nacin uz postovanje medunarodno priznatih standarda za krivicne postupke za ratne zlocine”.

Znacajno angazovanje medunarodne zajednice na osnivanju i regrutovanju osoblja za odeljenje za ratne zlocine pri Drzavnom sudu Bosne i Hercegovine – za koje se ocekuje da ce krenuti sa radom pocetkom sledece godine – je izazvalo kontroverzu u regionu. Medutim, u Kancelariji visokog predstavnika, OHR – koja je inicijator osnivanja specijalnog sudskog veca za ratne zlocine u BiH – se insistira da je to neophodno.

“Razlog za tako znacajno medunarodno prisustvo u prelaznom periodu koji bi pokrio prvih pet godina rada ovog sudskog veca za ratne zlocine je potreba da se pruzi podrska domacim sudijama i tuziocima kao i da se obezbedi postovanje medunarodnih standarda”, izjavio je portparol.

“Takode je nuzno uveriti sve one na koje se ovaj projekat odnosi da je pravda – cak i kada se bavimo ratnim zlocinima – jednaka za sve”.

Vise od sesnaest miliona evra je prikupljeno da bi se pokrili troskovi ovog sudskog veca tokom prve dve godine rada. Na donatorskoj konferenciji koja se planira za 2005. godinu ce se prikupiti dodatnih 21 milion evra. Ova suma ce biti neophodna za finansiranje rada sudskog veca do 2008. godine, odnosno zavrsetka planirane “prelazne faze”, nakon cega ce se upliv medunarodne zajednice smanjiti, a upravljanje sudom ce preci u ruke lokalnih zvanicnika.

Imajuci u vidu tako puno ulozenog novca i napora – da ne pominjemo reputaciju tribunala – ulozi su zaista veliki.

Vazan faktor za uspeh sudskog veca za ratne zlocine ce biti mera u kojoj ce ljudi u Bosni poceti da shvataju i prihvataju njegovu ulogu. Lokalni mediji ce imati centralnu ulogu u razvijanju poverenja javnosti u ovaj proces, cime ce se, konacno, promovisati proces pomirenja.

Radi pruzanja pomoci i podrske bosanskim medijima, IWPR ce sprovesti novi program osmisljen s ciljem da se upoznaju novinari sa pravnim okvirom pod kojim ce raditi sudsko vece za ratne zlocine kao i da bi se obucili za nepristrasno i objektivno izvestavanje o ratnim zlocinima. Namera je da se pomogne stampanim i elektronskim medijima u Bosni da pripremaju dobre, uravnotezene izvestaje o jednoj od najosetljivijih tema – a to pitanje ratnih zlocina svakako jeste. Udruzenja zrtava rata, veterana i drugih kljucnih gradanskih grupa ce se takode angazovati i bice podsticani da bolje razumeju rad nove institucije.

DA LI JE BOSNA SPREMNA?

Mnogi su pokretali pitanje spremnosti Bosne da sudi za ratne zlocine pri cemu se iskazana zabrinutost prevashodno odnosila na zastareli pravni sistem, lose ili nepostojece pritvorske jedinice i pomalo nemaran odnos prema zastiti svedoka pri cemu situaciju pogorsava cesto pristrasno izvestavanje kako u Federaciji BiH tako i u Republici Srpskoj, RS.

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, u Bosni izvestava da je odrzano preko 90 sudenja za ratne zlocine u kojima su optuzeni iz redova bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata od zavrsetka rata. Oko 60 krivicnih postupaka za ratne zlocine je jos uvek u toku.

Prema sporazumu o “Pravilima puta” – koji je potpisan neposredno nakon zakljucivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okoncan rat u Bosni – od haskih istrazitelja se trazilo da razmotre sve predmete pre nego sto bi lokalnom tuziocu bilo dopusteno da podigne optuznicu i uhapsi osumnjicenog. Tuzilastvo tribunala je dobilo krivicne prijave protiv skoro 6.000 lica osumnjicenih za ratne zlocine, ali je utvrdeno da samo oko 850 prispelih krivicnih prijava zadovoljava pravne kriterijume za otpocinjanje sudenja.

Tokom prethodnih godina, oko 600 optuznica je dobilo zeleno svetlo prema ovom sporazumu, ciji je rok vazenja istekao 1. oktobra nakon cega su ovlascenja po ovom osnovu preneta na novoosnovano sudsko vece za ratne zlocine. Velika vecina optuznica je podignuta u Federaciji BiH. Samo je nekoliko optuznica podignuto u Republici Srpskoj.

Medunarodni posmatraci su do danas zestoko kritikovali krivicne postupke za ratne zlocine.

U nedavno objavljenom izvestaju “Human Rights Watch”-a, HRW, pod naslovom “Pravda u opasnosti” se analiziraju krivicna gonjenja za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji i ukazuje se na nekoliko oblasti koje daju razloga za zabrinutost. U izvestaju se navodi da su etnicki motivisana pristrasnost, slaba priprema predmeta, nedostatak saradnje izmedu lokalnih policijskih organa i izmedu susednih drzava sputavali procesuiranje ratnih zlocina na Balkanu.

U izvestaju se posebno isticu nedavna sudenja bosanskom Hrvatu Dominiku Ilijasevicu i bosanskom Srbinu Tomi Mihajlovicu kao primeri sudskih procesa za ratne zlocine koje su obelezile brojne nepravilnosti. U prvom slucaju, tuzioci nisu predocili nikakve dokaze kojima bi potkrepili optuzbe protiv osumnjicenog. A u oba slucaja, HRW je utvrdio da su istrazne sudije menjale iskaz svedoka – sto je praksa kojoj niko nije prigovorio zbog slabog obrazovanja lica koja su dala svoja svedocenja.

Uprkos ovim temeljno dokumentovanim problemima sa lokalnim sudstvom i pravosudnim sistemom, tribunal je izmenio svoj statut ove godine da bi omogucio ustupanje predmete nizeg i srednjeg ranga, koje je tuzilac vec pripremio, sudovima na Balkanu. Pravilo 11 bis statuta tribunala je izmenjeno 28. jula 2004. godine da bi se olaksao ovaj proces. Prema ovoj odredbi, predsednik suda moze imenovati sudsko vece radi ustupanja predmeta nadleznim organima drzave na cijoj je teritoriji izvrsen zlocin, gde je optuzeni uhapsen ili u drzavi koja je nadlezna za taj predmet, te je voljna i spremna da ga preuzme.

Medutim, da bi toga doslo, tribunal mora biti uveren da ce optuzeni imati pravicno sudenje i da mu nece biti izrecena smrtna kazna.

S obzirom da je tribunalu stalo da smanji broj predmeta kojima ce se baviti, postoji ozbiljan pritisak na sudska veca za ratne zlocine u regionu – u Hrvatskoj i Srbiji kao i u Bosni – da krenu s dobrim radom vec na pocetku i ocuvaju globalne standarde pravicnosti postupka ustanovljenih u Holandiji. Ako se to ne desi, poznavaoci prilika u Hagu privatno priznaju da ce se time narusiti imidz i ostavstina samog tribunala.

Sudsko vece za ratne zlocine u Bosni ce imati ovlascenja da sprovodi sopstvene istrage i podize optuznice, ali ce se inicijalno baviti predmetima koji su nastali u tuzilastvu Haskog tribunala, a koje je ustupilo hasko sudsko vece.

Posmatraci veruju da ce prvi predmet koje ce biti ustupljen na ovoj nacin biti slucaj Zeljka Meakica, Momcila Grubana, Dusana Fustara, Predraga Banovica i Duska Knezevica. Oni su optuzeni za zlocine protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja ratovanja. Ova osumnjicena lica iz Bosne, srpske nacionalnosti, su optuzena po prvoj tacki optuznice za progon, potom po sledece dve za ubistvo i po jos dve tacke optuznice za necovecne postupke i okrutno postupanje prema bosanskim muslimanskim i hrvatskim civilima u logorima Omarska i Keraterm osnovanim na podrucju prijedorske opstine 1992. godine.

Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte je zvanicno zatrazila ustupanje ovog predmeta 2. septembra navodeci da ce “Bosna i Hercegovina obezbediti sve neophodne zakonske i tehnicke uslove za pravicno sudenje, i predvideno je sudsko vece za preuzimanje slucaja.

Medutim, sudsko vece – kojim predsedava predsednik Haskog suda Teoder Meron – je izrazilo sumnje u spremnost sudskog veca za ratne zlocine u BiH da preuzme haske predmete, te je zatrazilo od tuzilaca dodatne informacije o ostvarenom napretku. “Nije ocigledno kako bi sudsko vece moglo doneti [takvu] odluku pre nego sto je sudsko vece za ratne zlocine u BiH uopste oformljeno”, primetio je Meron.

Ipak, Lajam Mekdouel, predstavnik tribunala, je izjavio za IWPR da je tribunalu stalo da se predmeti identifikuju i obrade na vreme uoci osnivanja bosanskog suda za ratne zlocine: “Da bi se to uradilo, dve stvari se moraju uzeti u obzir. Prvo, moraju se pruziti cvrste garancije da ce sudenje biti pravicno. I drugo, moraju postojati odgovarajuci tehnicki uslovi”.

PROMENA ZAKONA

Usvajanjem izvesnih zakonskih promena ciji je cilj da se bosanski zakoni usklade sa medunarodnim standardima je otklonjena zabrinutost u vezi sa cvrstim garancijama za pravicno sudenje. Ovaj zakon je usvojen tek nedavno nakon zestokih rasprava, ali jos uvek ima problema koje treba razresiti pre nego sto se zakon moze primeniti.

Do nedavno, u bosanskom pravnom sistemu se malo sto promenilo u odnosu na pravni sistem koji je koriscen u bivsoj Jugoslaviji. Reforme su bile neophodne da bi se zakonski okvir uskladio sa jedinstvenom mesavinom obicajnog prava i gradanskog prava koji se koristi u tribunalu. Ovaj sistem, koji sadrzi mnoge elemente obicajnog prava tipicnog za Veliku Britaniju i Sjedinjene Americke Drzave, nije najbolje shvacen na Balkanu. Stavise, doveo je do konfuzije medu lokalnim analiticarima, ali i u siroj javnosti. (Vidi “Prica o dva sistema”, autor Rejcel S. Tejlor na ovoj adresi: http://www.iwpr.net/index.pl?archive/tri/tri_368_2_ser.txt)

Cetiri zakona od kljucne vaznosti za osnivanje odeljenja za ratne zlocine pri Drzavnom sudu BiH je usvojio donji dom bosanskog parlamenta u septembru 2004. godine, ali je gornji dom parlamenta izglasao samo dva od ova cetiri nacrta zakona 30. septembra nakon sto su srpski poslanici odbili da podrze ove promene.

Jedan od dva zakona koji nisu prosli gornji dom parlamenta se odnosi na ustupanje oba predmeta koja je istrazio Haski tribunal i za koje su dokaze prikupili haski istrazitelji. U drugom zakonu se nalazi odredba o ustanovljavanju sekretarijata – administrativnog tela – u okviru novog sudskog veca za ratne zlocine. Sekretarijatom bi upravljao medunarodni pravni ekspert, a osoblje bi bili inostrani zvanicnici, koji bi po zavrsetku petogodisnjeg prelaznog perioda predali kontrolu lokalnim sudskim zvanicnicima.

Ovakav upliv brojnih predstavnika medunarodne zajednice je razbesneo politicare iz redova bosanskih Srba. “Na zalost, predstavnici medunarodne zajednice nam ne veruju, i to je nesto s cim se moramo pomiriti”, izjavio je ministar inostranih poslova Mladen Ivanic za IWPR.

Izvestan broj politicara i komentatora u Republici Srpskoj je takode stavio primedbu na nadleznost sekretarijata suda nad drugim sudskim vecem u bosanskom sudu – onim koji se bavi privrednim i organizovanim kriminalom.

Haski tribunal i Kancelarija visokog predstavnika u Bosni je osudila neizglasavanje dva od ukupno cetiri nova zakona. Del Ponte i visoki predstavnik Pedi Esdaun su izdali zajednicko saopstenje posle sastanka odrzanog 20. oktobra u kome su pozvali bosanski parlament da usvoji ove zakone bez odlaganja, upozoravajuci da bi se “ozbiljno podrili napori da se ratni zlocinci privedu pravdi” ukoliko se to ne ucini.

Preostala dva zakona su izglasana sledeceg dana – doduse uz neke manje razlike u tekstu u odnosu na verzije koje je usvojio donji dom parlamenta, tako da ce biti neophodno izvesno uskladivanje tekstova zakona pre primene.

Bosansko predsednistvo je usvojilo sporazum o sekretarijatu suda 27. oktobra, i potom ga je ratifikovalo. Ocekuje se da ce ga bosansko predsednistvo i predstavnici Kancelarije visokog predstavnika formalno potpisati do kraja novembra.

Sve mora biti spremno do kraja ove godine da bi se omogucilo sudskom vecu za ratne zlocine da pocne s radom 1. januara 2005. godine.

Prvi pokazatelji ukazuju da nece biti previse opstrukcije od strane srpskih poslanika u bosanskom parlamentu, koji su se prvobitno protivili izglasavanju novih zakona. Mada, neki u Banja Luci su zabrinuti jer smatraju da nema dovoljno vremena za ljude iz pravosuda da se pripreme i uhvate u kostac sa novim zakonskim odredbama pre nego sto sudsko vece za ratne zlocine pocne sa radom.

Nakon implementacije novih zakona, tuzilac odeljenja za ratne zlocine pri Drzavnom sudu BiH, Marinko Jurcevic, ce steci ovlascenja da podize optuznice za ratne zlocine.

Pored ovog zakonskog paketa, druga dva zakona su takode, nedavno, izglasana u bosanskom parlamentu. Prvim se bosansko zakonodavstvo uskladuje sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima – sto je relativno jednostavan proces jer je Sarajevo vec potpisnik konvencije, a drugi zakon se bavi komplikovanijim i kontroverznijim pitanjem zastite svedoka.

ZASTITA SVEDOKA RATNIH ZLOCINA

Proces pojavljivanja u svojstvu svedoka na sudenju u Hagu je zastrasujuce i traumaticno iskustvo za mnoge Bosance. Odluka o pojavljivanju na lokalnom sudenju za ratne zlocine u zemlji koja je tako mala kao sto je to Bosna je jos problematicnije jer nije bilo mehanizama za zastitu takvih ljudi za vreme i nakon davanja iskaza u svojstvu svedoka.

Do sada je bilo nemoguce kazniti bilo koga ko obelodani identitet zasticenog svedoka sa sudenja za ratne zlocine u Bosni. Usled toga, mnogi potencijalni svedoci su prosto odbijali da svedoce iz straha da bi mogli postati meta napada. Mali broj onih koji su odlucili da se pojavi na sudu kao svedoci nisu ni trazili zastitu od nadleznih organa.

Zadatak unapredenja procedura za zastitu svedoka je dopao Drzavnoj agenciji za informacije i zastitu, SIPA – sto je bosanski ekvivalenat FBI-ju – koja je usvojila preporuke niza lokalnih i medunarodnih radnih grupa na ovu temu. Sekretarijat bosanskog sudskog veca za ratne zlocine ce takode imati odeljenje za zrtve i svedoke koje ce saradivati sa SIPA-om.

Nove zakonske reforme koje je usvojio bosanski parlament ce takode omoguciti sudovima da bolje zastite one koji odluce da se pojave na sudu kao svedoci. Ukoliko to zele, njihov fizicki izgled bi mogao biti prikriven i koristili bi se pseudonimi – sto je u znatnoj meri slicno sistemu koji se koristi Hagu, a sudije bi imale veca ovlascenja da nametnu ogranicenja medijima u pogledu nacina na koji se izvestava o svedocenju zasticenog svedoka.

“Zastita svedoka se mora sada postovati kao zakonska odredba, a mediji ce imati svoju ulogu u okviru toga”, rekao je predstavnik Haskog tribunala Mekdauel.

“Medutim, bice neophodan regionalan pristup”, kaze on, objasnjavajuci da balkanski mediji van Bosne ne smeju iznositi imena zasticenih svedoka u sopstvenim zemljama jer ce te informacije sigurno naci put natrag do Bosne – sto bi imalo ozbiljne implikacije po bezbednost svedoka.

TEZISTE NA MEDIJIMA

“Insajderi” u Hagu i lokalni analiticari veruju da ce mediji igrati vaznu ulogu u oblikovanju stava javnosti prema bosanskom sudskom vecu za ratne zlocine. Kako ce se o ovom sudskom vecu i postupcima pred njim izvestavati ce uticati na percepciju suda u regionu, pri cemu ce novinari predstavljati posrednu vezu izmedu suda i ljudi kojima ovaj sud sluzi.

Dzudit Armata iz Koalicije za medunarodnu pravdu, koja je pratila krivicni postupak za ratne zlocine protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica od samog pocetka, je izjavila: “Vecina ljudi nece sesti i gledati sudski pretres, i u svakom slucaju je neophodno protumaciti i objasnjavati ljudima vecinu sudskih postupaka, tako da ce mnogo toga zavisiti od nacina na koji mediji to predstavljaju”, kaze ona.

Uticaj medija i buduci odnos medija prema radu odeljenja za ratne zlocine pri Drzavnom sudu BiH je pokrenuo pitanje odgovornog izvestavanja, a uz to i pitanje profesionalnih standarda kod nekih listova i elektronskih medija u regionu.

Situacija u Bosni se zakomplikovala zbog razlika izmedu dve entiteta. Upadljivo je razlicito tumacenje krvavih dogadanja tokom devedesetih u medijima iz dva razlicita entiteta, a to se odrazava na nacin na koji se o ratnim zlocinima izvestava.

Mediji u Republici Srpskoj imaju tradicionalno neprijateljski stav prema radu Haskog tribunala – gde se presude protiv optuzenih lica srpske nacionalnosti cesto percipiraju kao neka vrsta “pravde pobednika”. Medutim, na Haski sud se sa sumnjicavoscu gleda i u Federaciji BiH, a takav odnos se odslikava u lokalnim medijima.

Srdan Dizdarevic, predsednik Helsinskog komiteta za ljudska prava u Bosni, je rekao: “Mediji – pogotovo stampani mediji – su, uopste uzev, nacionalisticki i neobjektivni su. Oni predstavljaju ozbiljnu opasnost za sud i njegov rad”.

UDEO MEÐUNARODNE ZAJEDNICE

Predstavnik tribunala Mekdauel je izjavio za IWPR da ce upliv medunarodne zajednice u rad bosanskog sudskog veca za ratne zlocine pomoci da se ublazi medijski pritisak. “Ako uzmemo u obzir percepciju pravicnosti postupka i etnicki motivisane pristrasnosti, upravo smo zbog toga, na samom pocetku, doveli predstavnike medunarodne zajednice kako bi ublazili ove probleme”, kaze on.

Portparol Kancelarije visokog predstavnika je rekao IWPR-u da ce sekretarijat bosanskog sudskog veca za ratne zlocine imati odeljenje za informisanje i odnose s javnoscu, slicno odeljenju koje postoji u Hagu. To odeljenje ce pruzati informacije o radu ovog tela lokalnim i medunarodnim medijima, ali i siroj javnosti.

“Ova kancelarija ce biti zaduzena za pruzanje informacija predstavnicima medija, odrzavanje kontakta i saradnje sa nevladinim organizacijama i drugim medunarodnim institucijama koje se bave slicnim pitanjima”, rekao je on. “I, sto je najvaznije, ovo odeljenje ce ponuditi efikasnu pomoc i podrsku onima koji ce najvise pogoditi osnivanje sudskog veca za ratne zlocine – zrtvama zlocina i njihovom porodicama”.

Dr Jan-Vilem Honig, visi predavac na katedri za ratne studije u Kraljevskom koledzu u Londonu, smatra da ce novo sudsko vece za ratne zlocine pribliziti Bosni i uciniti aktuelnim pitanje ratnih zlocina sa vecom lakocom nego sto je to uspevao da ucini Haski tribunal. Medutim, Honig upozorava da ce to biti spor proces.

“S obzirom da su zlocini relativno nedavno pocinjeni, emocije su jos uvek jake tako da ce se novo odeljenje za ratne zlocine pri Drzavnom sudu BiH suociti sa velikim izazovom”, rekao je on. “S druge strane, time ce se proces uciniti neposrednijim i omogucice zrtvama da prate sta se desava”.

Bogdan Ivanisevic, istrazitelj “Human Rights Watch”-a iz Beograda, se slaze s tom ocenom.

“Hag nije samo fizicki udaljen od mesta gde su pocinjeni zlocini i gde zainteresovane zajednice zive, vec se takode radi i o mentalnoj udaljenosti”, rekao je on.

“Medutim, Sarajevo je na maloj fizickoj udaljenosti od mesta gde pocinje Republika Srpska. Mada bosanski Srbi ne vide Sarajevo kao “svoj grad”, nada je da ce se izvestavanje medija popraviti jer su stampani i elektronski mediji spremni i u mogucnosti da prate sudenja koja ce se voditi pred novim sudskim vecem za ratne zlocine. Time ce se podici svest o ratnim zlocinima na visi nivo u Republici Srpskoj, ali i u Federaciji BiH”.

“Mada ce sud u Sarajevu imati ovu prednost nad sudom u Hagu, ipak ce za bosansko sudsko vece za ratne zlocine biti izazov da stekne poverenje svih etnickih grupa i vecine gradana Bosne i Hercegovine i Republike Srpske”.

“Sudsko vece ce takode imati medunarodne sudije i tuzioce, i to bi moglo neutralizovati nepoverenje koje mozda postoji”.

Majkl Dzonson je radio u Haskom tribunalu i takode je jedan od osnivaca Medunarodnog suda za ratne zlocine u Ruandi. Dzonson je predviden za sekretara i bice odgovoran za upravljanje odeljenjem za ratne zlocine Drzavnog suda BiH. On je uveren da ce se ostvariti medunarodni standardi kao i da ce ih se drzati novo sudsko vece za ratne zlocine.

“Sekretarijat je ovde da bi sluzio pravosudnom sistemu Bosne i Hercegovine”, izjavio je Dzonson za IWPR na nedavnom seminaru obuke za zaposlene u bosanskom pravosudu koje je organizovala Americka advokatska komora i Centralnoevropska i evroazijska pravnicka inicijativa u Sarajevu 14. i 15. oktobra. “Svi smo uvereni da ce se ispuniti medunarodni standardi”.

U svom govoru, novi sekretar je uveravao ucesnike da se medunarodna zajednica nece uvek mesati u funkcionisanje bosanskog pravosuda.

“Ovo je partnerstvo u kome je uloga medunarodne zajednice da pruzi podrsku, a ne da izdaje direktive”, rekao je on. “Ovaj petogodisnji projekat ce biti u rukama bosanskih pravnih strucnjaka najkasnije do leta 2006. godine”.

PROMENA STAVA

Upliv medunarodne zajednice se smatra kljucnim u naporima da se ubede narodi Bosne i Hercegovine kako su strahovanja u vezi sa pravicnoscu predstojecih sudenja neosnovana.

Opasnost od etnicki motivisane pristrasnosti – sto je problem koji se iznova ponavljao u lokalnim krivicnim postupcima za ratne zlocine u susednoj Srbiji i Hrvatskoj – nije tako veliki u Federaciji BiH gde se postupci vode pred multietnickim sudskim vecem, ali jos uvek postoje sumnje u nepristrasnost sudova.

Medutim, nadanja su da ce se stavovi polako promeniti nakon sto se haski predmeti budu ustupili i vodili pred sudom u Sarajevu.

U Republici Srpskoj, ovaj problem je nesto ozbiljniji. Vlasti u Banja Luci su podigle mali broj optuznica i tek treba organizovati prvo sudenje za ratne zlocine.

Dr Honig iz Kraljevskog koledza u Londonu je uocio da neki skorasnji dogadaji – ukljucujuci, po prvi put, javno izvinjenje vlade Republike Srpske za smrt 7.800 ljudi u srebrenickom masakru u julu 1995. godine – daju povoda za nadu u progres do koga ce doci u buducnosti.

“Doslo je do ublazavanja stavova”, kaze on. “Napredak je ostvaren i sada postoji izvestan nivo saradnje. Nema vise bespogovornog poricanja proslosti. Bosansko sudsko vece za ratne zlocine moze biti veoma dobra stvar, ali ce biti veoma tesko ostvariti uspeh. Ne mozemo ocekivati odmah da ce novi sud napraviti veliki pomak”.

Bogdan Ivanisevic iz “Human Rights Watch”-a se slaze: “To je prilika da ova sudenja imaju edukativnu ulogu [u drustvu], pa cak i efekat katarze, ali to nije tako jednostavno”.

“Treba se prisetiti nemackog iskustva posle drugog svetskog rata. Cak je i posle nirnberskih sudenja [kojima je ustanovljena krivica nacista], postojao snazan otpor u nemackom drustvu [prihvatanju odgovornosti za zlocine], i taj otpor je ostao snazan tokom sledecih deset, dvadeset godina”.

PRAKTICNI PROBLEMI

Jos jedan moguci kamen spoticanja za bosansko sudsko vece za ratne zlocine bi mogao biti nedostatak odgovarajucih zatvora.

Prvobitni ambiciozni plan da se izgradi najmodernija pritvorska jedinica – koja bi kostala oko 20 miliona evra – je krajem prosle godine odlozen na policu da skuplja prasinu zbog neizvesnosti oko finansiranja projekta. Mada u Sarajevu i okolini postoji nekoliko zatvora, smatralo se da ne odgovaraju potrebama, cak ni kao privremeno resenje.

Smestaj osumnjicenih lica u pritvoru i osudenih zatvorenika je pogotovo osetljivo pitanje u multietnickoj Bosni i Hercegovini. Na primer, bosanski Musliman optuzen za zlocine protiv Srba ne bi smeo biti u pritvoru u zatvoru u kome su ostali zatvorenici vecinom Srbi jer bi njegov zivot mogao biti u opasnosti.

I mimo etnickih problema ove vrste, Savet Evrope je izrazio svoju zabrinutost zbog uslova u postojecim zatvorima koji ne ispunjavaju evropske standarde. Savet Evrope vec duze vreme insistira da bi trebalo izgraditi novu pritvorsku jedinicu u skladu sa reformama zatvorskog sistema koje preporucuje.

Privremeni pritvorski centar sa 21 celijom koji je predviden iskljucivo za optuzene pred sudskim vecem za ratne zlocine i zatvorenike se sada gradi u blizini zgrade drzavnog zatvora u Sarajevu. Izgradnju finansiraju ministarstva pravosuda bosanske drzave, Federacije BiH i Republike Srpske. Sredstva za veci moderan zatvor ove vrste se upravo traze od potencijalnih donatora u Evropskoj Uniji i Sjedinjenim Americkim Drzavama.

Glavni tuzilac Jurcevic je izjavio za IWPR na seminaru obuke ABA-CEELI u oktobru mesecu da bi voleo da vidi posebnu donatorsku konferenciju kojom bi se prikupila sredstva za novi zatvor posto bi bilo veoma tesko prikupiti dovoljno novca za visokokvalitetnu zatvorsku ustanovu bez takve vrste medunarodne podrske.

Uprkos svim ovim problemima, raspolozenje u Sarajevu i u Hagu je uglavnom optimisticno.

“Ono sto je neophodno je svez pristup pravosudnom sistemu kako bi on funkcionisao u drustvenom interesu, a ne samo u interesu odredenih grupa”, izjavio je predstavnik Haskog tribunala drustva Mekdauel. “Jos uvek ima ozbiljnih izazova, ali svi mi iscekujemo pocetak rada 1. januara”.

IZGLEDI ZA POMIRENJE

Mnogi veruju da je osnivanje odeljenja za ratne zlocine pri Drzavnom sudu Bosne i Hercegovine vazan korak ka pomirenju jer se tvrdi da ovaj proces nece ozbiljnije uhvatiti korena sve dok se veci broj osumnjicenih ratnih zlocinaca u zemlji ne privede pravdi.

“Ako ste zrtva, onda zelite da odgovorne za vase patnje vidite na sudu – ne zelite da vidite tu osobu kako jos uvek slobodno seta ulicom. Svakako nece biti ozbiljnijeg procesa pomirenja u regionu sve dok ljudi smatraju da pravda nije zadovoljena”, kaze gospoda Armata iz Koalicije za medunarodnu pravdu.

Nada je da ce vise krivicnih postupaka za ratne zlocine, koji bi se vodili pravicno i u skladu sa propisanim pravilima, polako slabiti taj zid cutnje i poricanja koji sprecava neke delove bosanskog drustva – pogotovo Srbe – da se suoce sa prosloscu.

Amor Masovic, predsednik Komisije za pronalazenje nestalih lica i clan Stranke demokratske akcije, SDA, kaze: “Znacajan deo bosanske javnosti nije spreman da se suoci sa istinom i prizna da su pocinjeni mnogi zlocini”.

Dizdarevic iz Helsinskog komiteta za ljudska prava kaze: “Sud ce se suociti sa snaznim pritiskom nacionalista iz redova sve tri etnicke grupe koji insistiraju da su upravo oni bili zrtve; da su se samo borili da zastite svoje narode i da u defanzivnom ratu nema ratnih zlocina”.

Barisa Colak, predsednik Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, u Bosni, priznaje da ce biti veoma tesko ubediti i pridobiti obicne ljude, ali da ce se to, na kraju, isplatiti.

“Moramo se suociti s necim sto je veoma bolno za nas”, kaze on. “Rane su jos uvek sveze i vreme je da se zacele. Ako budemo uspesno priveli kraju sudenja za ratne zlocine koje su pocinili pripadnici svih naroda, onda ce nam to pomoci da privedemo kraju proces pomirenja”.

Alison Fribern je urednik IWPR-a u Londonu. Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta u Sarajevu.

Bet Kampsror, slobodni novinar u Sarajevu, i Gordana Katana, dopisnik “Glasa Amerike” iz Banja Luke, su dale svoj doprinos pisanju ovog izvestaja