Iako formalno socijalisti odrzavaju Kostunicinu Vladu na zivotu, jos od predsednickih izbora je jasno da je njen rok trajanja ipak dobrim delom u rukama predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadica

Piše: Teofil Pancic

Iako formalno socijalisti odrzavaju Kostunicinu Vladu na zivotu, jos od predsednickih izbora je jasno da je njen rok trajanja ipak dobrim delom u rukama predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadica. A Tadic je, po svemu sudeci, procenio da je Vladi dao dovoljno vremena da pokaze sve sto zna

Od kisele vode do Haga i nazad, aktuelna Vlada Srbije sve upadljivije luta, glavinja i saplice se o vlastite reci ili odluke. Tesko je prisetiti se bilo kojeg od kljucnih politickih, ekonomskih i ostalih najosetljivijih pitanja srbijanskog drustva u kojem ovaj konglomerat stranackih feuda ojacan zazornom podrskom Milosevicevih socijalista ima konzistentan stav, dok je preko svake mere preambiciozno traziti da se taj stav jos i ovaplocuje u stvarnosti, to jest da Vlada povlaci odvazne i neophodne reformske poteze.

Svemu se ovome ne treba cuditi, iz majmanje dva razloga: Vlada na cijem se celu nalazi Vojislav Kostunica drugacije, izgleda, naprosto ne moze, ona je nuzno zatocenik specificnog politickog habitusa svog premijera; drugo, jos od spektakularne propasti svog kandidata na predsednickim izborima, ova vlada – ionako manjinska – gotovo je konsenzualno smatrana vladom u odlasku. Doduse, nije bas uobicajeno da se takve vlade toliko angazuju oko donosenja novog Ustava, ali je jasno da je Ustav jedino sto premijera uistinu zanima, i za sta je resio da bude njegovo politicko zavestanje, makar to bila jedina opipljiva tekovina ove vlade.

Iako formalno socijalisti odrzavaju Kostunicinu Vladu na zivotu, jos od predsednickih izbora je jasno da je njen rok trajanja ipak dobrim delom u rukama predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadica. A Tadic je, po svemu sudeci, procenio da je Vladi dao dovoljno vremena da pokaze sve sto zna – po cenu da zbog svoje pomirljivosti trpi kritike vise od svojih slicnomisljenika nego od protivnika – i da je sada tome dosao kraj jer Vlada nije ucinila nista od onoga sto je morala. A Srbija odavno nema vremena za cekanje, oklevanje i parapatriotsko prenemaganje. Ovo prakticno znaci da je danas mnogo izglednije nego juce da ce demokrate krenuti u rusenje Vlade i iznudjivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Ta je eventualna, oficijelno jos neproglasena odluka gotovo pa neminovnost unutar politicke dinamike u Srbiji, ali nema sumnje i da ona nosi znatne rizike: pre svega, populisticki Seseljevi radikali imace na tim izborima bar podjednako dobre sanse kao i demokrate, sto Srbiji moze doneti novi ciklus jos izrazenije nestabilnosti. Na drugoj strani, ni opstanak ovakve Vlade nije resenje, nego samo neodgovorno odlaganje istog.

U medjuvremenu, vodece stranke u zemlji muce muku sa unutrasnjim disidentima. Tadic je, cini se, resio da iz Demoktratske stranke izbaci Cedomira Jovanovica, i to u isto vreme kada zaostrava odnos prema Kostunici, sto znaci da pokusava da neutralise napade koji mu dolaze upravo sa te, Jovanoviceve strane. Kostunica, pak, ne moze da obuzda svoje novosadske funkcionere, koji upravo ulaze u koaliciju sa radikalima, uprkos drugacijoj odluci stranacke centrale. No, kao sto ce Tadicu biti prilicno tesko da objasni kako njegovoj stranci najednom ne valja neko ko je, sta god se o njemu mislilo, cesto za nju stavljao glavu gde drugi ne bi ni mali prst, tako ce i Kostunica imati problem da razjasni kako to da do sada, kaobajagi, nije bio obavesten da su njegovi najistaknutiji ljudi u Vojvodini mahom tek rezervni radikalski eselon.

A od ljudi koji se tesko razabiru u vlastitim strankama mozda ne bi trebalo ocekivati bas osobito velike podvige na uljudjivanju cele jedne drzave.

Radio Slobodna Evropa