Vladan Vlajkovic, autor zabranjene knjige “Vojna tajna”: Srbija je za cetiri godine uspela da se reformise onoliko koliko je Evropa uspela da je natera

Piše: Dnevnik

Vojska kao institucija je uzasno konzervativna i ona ne moze biti avangarda nijednog drustva. Mozda tehnoloski, u nekim sredinama, ali organizaciono i ideoliski nikako. Na zalost, ovde se vojska se cesto nametala kao ideoloski stub drustva, sto i danas pokusavaju da postignu samozvani reformatori. Poverenje u vojsku jeste veliko, ali je to rezultat zatvorenosti, jer nas narod najvise veruje zatvorenim institucijama, vojsci i crkvi, a najmanje Skupstini, koja je najtransparentnija, kaze Vladan Vlajkovic Viraga, autor zabranjene knjige ““Vojna tajna” u izdanju Helsinskog odbora za ljudska prava, koja je uzburkala javnost u Srbiji.

Zbog objavljivanja stenograma sa kolegijuma Generalstaba, Vlajkovic je od 1999. godine do danas zatvaran tri puta, pod optuzbom za odavanje vojne tajne, sto je medjunarodna zajednica ostro osudila. Sam kaze da nije obelodanjivao nikakva operativna saznanja, vec samo istinu o tome kako je pravljena ideoloska armija.
Prvi logican potez reforme vojske bio bi…?

– Kadrovske promene! Kada meni kao gradjaninu general Branko Krga kaze neku informaciju, ja ga pitam odakle mu, a on kaze dao mu je KOS, pa navede sve operativce i spusti to na poslednji nivo, dodjete do zakljucka da su ti ljudi pratili Vuka Draskovica u Budvi i prikrivali to. Voleo bih da neko pita generala Branka Krgu zasto je trazio da se uhapsi Zoran DJindjic, koji je telom pokusao da spreci ulazak policije u Studio B zajedno sa demonstrantima, a sve to na kolegijumu pred dvadesetak ljudi. I da ga neko konacno pita kakve su to reforme koje sprovodi? Razlika izmedju njega i njegovih prethodnika je samo u broju sapke i boji kose.

Opet dolazimo do kriticnog sestog oktobra, situacije u kojoj ceo DOS zna kakvog su pedigrea ljudi na kljucnim pozicijama u vojsci, MUP, SDB, a niko prstom da mrdne?

– Da, znali su. Medjutim, od milion ljudi mozda je deset odsto zaista znalo sta nas ceka i sta treba da uradimo da bismo postali normalni. Ostatak je dosao zato sto mu je dogorelo do noktiju, ali na mestu Milosevica nisu zeleli da vide drugog coveka, nego istog koji ih nece tuci. Postiglo se da danas imamo sofisticiraniji nacionalizam, sofisticiranije ludake koji nas lakse prevode zedne preko vode. Sada nece ubijati na Ibarskoj magistrali, ali ce biti podjednako pogubni.
Koliko su vlast i vojska posle Milosevica (p)ostale licemerne?

– Posle hapsenja moje knjige i nedvosmislenog signala vojske da ce biti hapsen svako ko bude razmisljao drugacije od njih i govorio sta su sve radili, objavljuju se dela Radovana Karadzica, Mire Markovic i Mirka Marjanovica. Uzasno je ziveti u Srbiji koja je Meka za zlocince, gde cak iz Republike Srpske ljudi traze utocise. Isti oni koji su zakopavali Albance setace se sutra sa nasom decom i to je problem – sta ce biti sa Srbijom za 20 godina.

Vojska pomaze haske optuzenike?

– Mogu samo da navodim materijalne dokaze iz knjige, ali vojska se nije gadila optuzenika, nijednog momenta. Zasto su Boris Tadic i Krga posetili Veselina Sljivancanina u zatvoru, a ne mene? To je posao za sudiju, a ne ministra odbrane i nacelnika Generalstaba, koji se spustio na nedopustiv nivo. Zasto ne podjemo drugim pristupom, da ljudi u Hag ne idu zato sto moraju, vec zato sto su za nesto osumnjiceni. Na prvom kolegijumu posle 5. oktobra upravo je Branko Krga napravio matricu delovanja vojske do danas.

Izdejstvovao je da se oficiri se ne smeju dirati. To je Sveto pismo i Vojislav Kostunica je to prihvatio. I dokle nas je dovela ta dvosmerna saradnja – da kada kazete u Evropi da ste iz Srbije, ljudi se pomere dva koraka od vas. Mene samo interesuje kako izgleda susret Tadica sa Djindjicevom porodicom, kada se pre podne vidi sa Krgom u kabinetu, a posle sa njima.

Karla del Ponte je u izvestaju Savetu bezbednosti UN vladu Srbije, i Kostunicu licno, negativno ocenila. Vas komentar?

– Nije ona rekla nista novo, a i to je rekla s uzasnim zakasnjenjem. To se znalo 7. oktobra 2000. Kada su nam sva vrata u Evropi bila otvorena, mi smo odlucili da branimo negativce, zrtvujemo milione ljudi i donesemo zakon o pomoci haskim optuzenicima.

Drzavljanstva su se delila telefonskim pozivima preko Drine. Ne bi me zacudilo kada bi Ante Gotovina bio u Srbiji. Podneli smo krivicne prijave zbog ometanja rada televizija za sta postoje materijalni dokazi. Na kolegijumu koji sam objavio Nebojsa Pavkovic, Rade Markovic i ekipa satirali su slobodnu misao u Srbiji, troseci nas novac. Jedan od tih ljudi, pukovnik Radovanovic, sada je general u Becu zaduzen za saradnju, odnosno nesaradnju sa OEBS-om. Zar je moguce da nasi ljudi misle da OEBS to ne zna, da nas Evropi priblizava takav covek?

Premijer Kostunica smatra da bi nova izrucenja, pre svega cetiri generala, ugrozila bezbednost zemlje.

– Mislim da vise ni on ne veruje u to. Ne postoji izazivanje vece nestabilnosti od ovog sto oni sad rade. Stabilnost zavisi od tih pet, sest ljudi koji treba da naprave konsezus, kojeg nema. Koga interesuje da li ce Pavkovic biti isporucen, kada smo predsednika isporucili. Posle topa puska se ne cuje. Moja jedina nada je da ce se na nekom desnom bloku pojaviti neko, kao Ivo Sanader u Hrvatskoj, ko ce desnicarstvo ispoljiti iskljucivo ljubavlju prema svom narodu.
Kako je moguce da vojska deklarativno drzi kurs prema evroatlantskim integracijama, uskladjuje oruzje i uniforme sa NATO modelima, a istovremeno se grcevito odupire reformi i civilnoj kontroli?

– Koncept odbrane i brojnost ljudi definisu tehnologija i politika – sta drzava kani sa vojskom. Ako su nam ostali isti generali i isto brojno stanje, znaci da je i politika ista. Problem nije u puskama i uniformama, vec u reformi svesti i pravljenju doktrinarnih dokumenata koji ce odgovarati 21. veku. Djindjic nije imao dovoljno podrske da 2000. posalje 5.000 ljudi u inostranstvo na skolovanje, da stvorimo kompatibilne oficire koji ce pratiti svetske tokove. Ovako, mi smo vrlo blizu da se problem Srbije resi kao u BiH – bezbednosno. Mi cemo vrlo brzo postati jalovi, nikoga necemo moci da ugrozimo u regionu, jer ce svi biti u Partnerstvu za mir. Imali smo kadrovsko prebacivanje jedinica bez promene brojnog stanja.
Ja ne znam nijednog pukovnika koji je ostao bez posla. Kapetan svojim cinom automatski dobija svoj rang u vojsci, a da li nesto zna, da li je pijanica, to vise nikog ne interesuje. Bio pukovnik doktor, ili bez zavrsene komandno-stabne akademije unapredjen po politickoj liniji (kakvih imamo dosta), obojica imaju istu platu. Neki ne znaju ni gde im je radno mesto, niti sta rade. Nasa zemlja vise nema bezbednosne izazove kao ranije, ali se struktura vojske uopste ne menja. Krga je decembra 2001. godine imao 42 godine radnog staza, Branko Petrovic 54! I onda mi branimo tezu da on ne moze da ode u penziju. Pritom se mladi kapetani koji nekom zasmetaju salju u penziju sa 20 godina staza.

Za ubistvo Zorana Djindjica krivica je prvo pala na Zemunski klan, medjutim kako sudjenje odmice vojska se sve vise uplice u taj i druge slucajeve koji cekaju rasplet.

– Tacno, ali moramo imati u vidu da je posle 5. oktobra drvlje i kamenje svaljeno na SDB potpuno opravdano, a mi smo, opet mitomanski, drzali vojsku iznad svega. Uredbom Vlade Srbije o delimicnom otvaranju dosijea SDB, svi su zaboravili da je vojska tu imala presudnu ulogu ne 15, vec 60 godina. Druga strana medalje je cinjenica da je vojska jedina institucija koja je imala sudsku, zakonodavnu i izvrsnu vlast. Tako je imala mnogo bolji nacin zastite od MUP-a. Kada dodjete do podatka da je vojska dala helikopter kriminalcima – tu se vrata zatvaraju. Ona dalje preuzima istragu, a kako to vodi vidimo i sami. Kada sam visokim oficiru KOS-a rekao da cu objaviti ovu knjigu, on je rekao da vec imaju 34 krivicne prijave protiv Nebojse Pavkovica i niko ih ne procesuira.

Vojni sud, kakav jeste, sluzio je samo za zastitu lika i dela pojedinih generala. I uvek je on posle odlazaka nacelnika Generalstaba hapsio te ljude. I Krga treba da je zahvalan sto ce vojni sud prestati da radi, jer ce ga uhapsiti posle dve godine. Samo da se napravi mala istorijska distanca.

Ima li sanse da civilna kontrola vojske pusti korenje u Srbiji?

– Vojska je alergicna na civile, to se vidi i u slucaju pogibije vojnika na Topcideru. Neki novi koncpet predvidja da se 40.000 civila izbaci iz vojske, iako mislim da bi to moralo da se uradi proporcionalno. Zar da odbacujem lekare sa VMA i mehanicare koji popravljaju tenkove? Nisu civili zalutati u vojsku, vec su podneli njenu golgotu zajedno sa njom. A imaju manje plate, diskriminisani su prilikom dodele stanova, stalno ih kinje i jos hoce da ih izbace napolje, kao da su civilna lica kriva za stanje u kom se armija nalazi.

Rad u mesnoj zajednici presudan

U SFRJ izvoz oruzja bio je vrlo unosna grana proizvodnje, mozemo li povratiti staru slavu?

– Mozemo, ali moramo uci u globalni sistem bezbednosti, cija svrha nije bezbednost sama po sebi vec i trziste. Velika Britanija danas ima manje tenkova nego SCG, a probajte da je napadnete. Probajte cak Sloveniju da napadnete, koja nema skoro nista. Tamo su svi oficiri ugovorci. Nema vise stalnih radnih mesta, sve zavisi od sposobnosti i kvaliteta. Kod nas, 25 sluzbenih ocena koja sam imao u vojsci samo dve ili tri su se odnosile na strucnost, a ostale na rad u mesnoj zajednici, urednost i drugo.

Igor Mihaljevic
Dnevnik