Fotografija Sljivancanina pred vojnim objektom i tragedija u Topcideru otvaraju najmanje dva pitanja: sta je sa civilnom kontrolom vojske i da li su politicari znali i znaju gde se kriju haski optuzenici

Piše: Bojana Oprijan Ilic

Da li je Vojska SCG, pod pokroviteljstvom ili bez znanja vlasti Srbije, stitila haske begunce i da li to jos uvek cini – bila je prosle nedelje jedna od glavnih tema u ovdasnjoj politickoj i siroj javnosti. Neki analiticari vec su, tim povodom, ocenili da je vojska (p)ostala nevladina organizacija, odnosno “drzava u drzavi” preko cijih granica 5. oktobar nije ni presao. Celu pricu formalno je otvorila nedavna izjava Zarka Koraca da je, dok je bio na funkciji potpredsednika republicke vlade, dobio fotografije haskog optuzenika Veselina Sljivancanina snimljene u jednoj kasarni. Radi se, o fotografiji sacinjenoj nekoliko meseci pre izrucenja Sljivancanina, u vreme dok su za njim tragali Haski tribunal i MUP Srbije. Ipak, pravi razlog i zamajac razmisljanja sta se, osim uobicajenih aktivnosti, dogadja iza ograda kasarni – svakako je nedavna tragicna smrt dva mlada vojnika u Topcideru. Sumnju kako je doslo do njihove pogibije najpre je izazvala blizina objekta “nepoznate namene” strazarskim mestima gde su ubijeni, zbog spekulacija da su njeni stanari bili neki od haskih optuzenika. Prvobitna sluzbena (vojna) verzija po kojoj su se medjusobno poubijali ostala je pod znakom pitanja. Zbog toga je formirana posebna komisija, koja je svoje nalaze najavila za kraj prosle nedelje, ali se u medijima i nekim krugovima krivicnih eksperata u vreme kada predajemo ove novine u stampu vec uveliko kalkulisalo sa mogucnoscu “prisustva trece osobe” – cija uloga nije razjasnjena. Mada niko nije glasno rekao, slutnja se svodi(la) na situaciju da su vojnici videli nesto sto nije trebalo – poput skrovista nekog od haskih begunaca.

Kakvi god bili rezultati istrage o ovom slucaju, “Pandorina kutija” u vezi sa sumnjivom ulogom vojske i neznanim vezama politicara u Beogradu sa tom rabotom, je otvorena.

Koraceva tvrdnja o fotografiji Sljivancanina u nekoj od kasarni dovela je i do kontradiktornih navoda najvisih zvanicnika povodom izjasnjavanja kako se moglo dogoditi da vojska stiti haske optuzenike bez drzavne potpore. Tako je predsednik Srbije Boris Tadic, tadasnji ministar odbrane Jugoslavije, izjavio da se i on bavio tim dogadjajem (razmatranja fotografija), ali i da na osnovu toga ne moze potvrditi Koraceve navode. Dobio sam, veli Tadic, kao element za istragu fotografiju “na kojoj je jedan covek slikan otprilike pozadi i sa boka, a ne spreda, za kog se tvrdilo da je jedan od optuzenika. Na osnovu te fotografije, svojim uvidom, to nisam mogao videti”. S druge strane, Korac kaze za nas list kako nema dileme, jer Tadiceve tvrdnje recito demantuje objavljena fotografija na kojoj se jasno vidi Sljivancanin sa izvjesnom osobom, pripadnikom vojne jedinice “Kobre”. “Postoje podaci da se Ratko Mladic 2001. i 2002. takodje krio u vojnim objektima, a o tome je svedocio Nebojsa Pavkovic nakon smene sa mesta nacelnika Generalstaba. On je tada rekao da se ex nacelnik Vojne bezbednosti tajno sastajao sa Mladicem. U junu 2003. Cedomir Jovanovic u Skupstini Srbije pokazao je niz fotografije haskih optuzenika u vojnim objektima, ali se javnost za to nije interesovala. Jovanovic je dao i spisak objekata u kojima je boravio Mladic, a neki od njih su isti u kojima se skrivao Sljivancanin”, podseca nas sagovornik. Na pitanje zasto prethodna vlada nije pokusala da ukloni iz vojnog vrha ljude koji su odbijali sprovodjenje drzavne politike saradnje s Haskim sudom, Korac odgovora da to treba upitati one koji su imali ingerencije nad Vojskom.

“Kakav je bio odnos DJindjiceve vlade s vojskom najbolje se vidi iz cinjenice da je uhapsen bivsi potpredsednik vlade Momcilo Perisic, za koje su clanovi njegovog kabineta saznali iz medija”, istakao je Korac. On je naveo i da je pravi politicki kontekst ubistva Zorana DJindjica bio upravo u odlucnosti njegove vlade da se uhapse i izruce haski optuzenici. Haski optuzenici imali su podrsku “mocnih grupa u vojsci” – koje su time stitile i sebe, rekao je Korac i ponovio da ima mnogo fotografija i dokaza koji pokazuju da su se pojedini haski optuzenici krili u vojnim objektima. “Neposredno posle ukidanja vanrednog stanja, sluzbe koje su pratile i imale zadatak da uhapse Veselina Sljivancanina – videle su ga, a on je bezao svojim vozilom i usao je u Generalstab, odnosno sakrio se u zgradu Generalstaba. Na pitanje MUP-a i Vlade vojsci, sta je on radio u toj zgradi, odgovor smo dobili posle tri dana, da je on otisao – na sisanje”, podseca Korac. Nakon svega, predstavnici Vlade Srbije sada govore da nemaju uvida u to da li je Vojska SCG zaista prekinula da krije haske optuzenike. U najmanju ruku takva tvrdnja govori o tome kakva je toliko proklamovana civilna kontrola nad vojskom. Po misljenju novinara i analiticara Milosa Vasica, ta se kontrola sad najbolje vidi u zestokom birokratskom otporu vojnih struktura prema nezavisnoj poziciji komisije (imenovane za rasvetljavanje ubistava vojnika u Topcideru) koju je prakticno imenovao vrhovni komandant, odnosno Vrhovni savet odbrane. “Sto se tice haskih optuzenika, uopste ne sumnjam da je vojska tu pomagala i skrivala ih. Ne zaboravimo da je Pavkovic vrlo otvoreno pricao na tu temu, verovatno anticipirajuci optuznice iz Haga. Ali, jedini konkretan dokaz do sada je ta fotografija Sljivancanina u vojnom objektu”, smatra Vasic. Na pitanje kako komentarise tvrdnje da se vojsci “pakuje” kako bi bila destabilizovana – Vasic kaze: “Prica o destabilizaciji je besmislena, ta ista vojska izgubila je cetiri rata, ona je prakticno pocinila samoubistvo 1991. godine. Ne vidim u kojoj meri poremecaj stabilnosti vojske bilo sta ugrozava u ovoj zemlji. Ona je zrela za jednu korenitu reformu i drugacije poimanje civilne kontrole”.

Ekonomist