Evropska unija je prihvatila ideju dvostrukog koloseka, ali vise ne zeli nesuglasice izmedju Srbije i Crne Gore – Oko pitanja saradnje sa Hagom nema kompromisa

Piše: Vojislav Stevanovic

Evropska unija je prihvatila ideju dvostrukog koloseka, ali vise ne zeli nesuglasice izmedju Srbije i Crne Gore – Oko pitanja saradnje sa Hagom nema kompromisa

Najzad bi i Srbija mogla da dobije dokument koji bi briselskoj administraciji prvi put pokazao da stremljenje Srbije ka clanstvu u najvecoj evropskoj zajednici naroda prerasta iz usmene zelje jednog dela delujucih politickih snaga u siroki politicki konsenzus. Put ka usvajanju nacionalne strategije za pridruzivanje Evropskoj uniji, koja je trebalo da bude predstavljena jos tokom leta, zapocet je skupstinskom raspravom o Predlogu rezolucije o pridruzivanje EU.
Jednom usvojena, rezolucija nalaze Vladi Srbije da u sto kracem roku izradi i usvoji strategiju. Takodje, rezolucija namece kabinetu premijera Kostunice da bezuslovno ispuni sve neophodne preduslove za ubrzanu integraciju u EU, medju kojima je i puna saradnja sa Hagom, ali i postizanje sto efikasnijeg rada zajednickih organa drzavne zajednice SCG i formiranje svih neophodnih institucija. To sto bi moglo da bude od dodatne vaznosti jeste cinjenica da je rezolucija obavezujuca za Vladu, te da Vlada mora jednom u tri meseca skupstini da polaze racun o tome sta je u pravcu pridruzivanja ucinjeno.

Stavljanje rasprave o rezoluciji na sam pocetak dnevnog reda prve sednice redovnog zasedanja i simbolicki je trebalo da pokaze da u Srbiji postoji opsti politicki konsenzus oko pitanja treba li drzava svoju spoljnu politiku da usmeri ka sto skorijem postizanju evropskih standarda, sto bi kulminiralo ulaskom u EU. Medjutim, Srpska radikalna stranka, pojedinacno najjaca politicka snaga koja u Parlamentu zauzima 82 od 250 stolica, izjasnila se protiv te ideje. Stavise, u nastupima poslanika te stranke jasno je bilo antievropsko raspolozenje. Time je iz srpske skupstine u Brisel poslata poruka da bi glavna pretnja takozvanim demokratskim snagama i partija koja je po procentu glasova uvek nadomak preuzimanja vlasti, ukoliko se to dogodi, mogla da zaokrene pravac srpske spoljne politike.

Skupstinska rasprava koincidirala je sa posetom visokih predstavnika Evropske unije, Havijera Solane i Krisa Patena, Beogradu. Sefovi briselske administracije preneli su beogradskim sagovornicima poruke da je saradnja sa Hagom neizbezna, da bi srpsko rukovodstvo trebalo da pozove kosovske Srbe na izbore, kako bi oni kroz demokratski proces bili ukljuceni u demokratske institucije Kosova i tamo pokusali da rese svoje probleme, ciji, pak, uzrok nikako ne lezi u demokratiji. Uz to, Solana i Paten porucili su vlastima u Beogradu i Podgorici da EU pristaje na to da SCG, kad za to ispuni uslove, potpise jedan sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, ali sa dva aneksa u kojima bi se “uvazile ekonomske specificnosti Srbije i Crne Gore”.

Sa druge strane, srpski i crnogorski predstavnici trudili su se da SCG predstave kao uspesnog efikasnog kandidata, male, vizljaste i po nekim sitnim stvarima poznate zemlje, koja ce raspolozeno izvrsavati sve teske zadatke iz Brisela i voljno se evropeizovati.

Uvrstati Srbiju medju drzave koje, dobrovoljno ili prisilno, na svoju perspektivu u EU jos gledaju kao na egzoticnu ideju, umesto kao realan cilj do cijeg ostvarenja je poznat nacin, potpuno je nezamislivo zbog nesuglasica oko 56 carinskih pozicija. Evropska unija je tako pokazala svoju fleksibilnost. Takodje, EU je demonstrirala i odlucnost da joj se ne ponovi nezgodna situacija, poput “besmislenog” sporenja Makedonije i Grcke oko imena juznog srpskog suseda, zbog cega je, izmedju ostalog, Makedonija izgubila korak u procesu evropske integracije, a cime je, na neki nacin, narusena i celokupna bezbednost na Balkanu.

Odlozeni problemi

Kris Paten je prilikom proslonedeljne posete Beogradu bio jasan: ideja “dvostrukog koloseka”, je prihvacena, ali dalje sukobe Srbije i Crne Gore po tom pitanju Evropa nece tolerisati. Slican je pristup briselske administracije i po pitanju saveznih izbora. Brisel zeli da se postuje Beogradski sporazum, te da se 2005. godine odrze neposredni izbori na nivou drzavne zajednice, dok bi eventualne referendume drzave clanice mogle da odrze najranije godinu dana docnije. Ipak, ukoliko dve drzave uspeju da pronadju neko drugacije resenje, EU se nece protiviti.

SCG sad, dakle, oslobodjena tereta medjurepublickih razmirica, mora da resi kljucni problem, saradnju sa Hagom. Stvari su tu kristalno jasne, do u detalj je poznato sta je na drzavi da ucini.
Iako celnici SCG zele da prikazu kako su rezultati posete Solane i Patena ubrzali proces evropskih integracija, istina je drugacija. Cinjenica je, naime, da je proces pokrenut sa “mrtve tacke”. Ali, sa druge strane, “fleksibilnost” EU ne znaci da su problemi na koje se ona odnosi reseni. Naprotiv, samo je odlozeno njihovo resavanje. A to, s obzirom da je resavanje odlozenih problema uslov za postizanje standarda EU, u neku ruku znaci da su Srbija i Crna Gora produzili svoj put prema Uniji.

U Srbiji i Crnoj Gori postoji veliki raskorak izmedju izrazene spremnosti gradjana za evropsku integraciju zemlje i odgovarajuceg delovanja administracije i politickih stranaka, pokazuju rezultati istrazivanja Evropskog pokreta u Srbiji. Dok bi cetiri od pet stanovnika glasalo na referendumu za ulazak u Evropsku uniju, samo je 22 odsto gradjana u Crnoj Gori (podatak iz oktobra 2003.) i 33 odsto u Srbiji (april 2004.) bilo zadovoljno radom administracije.

Sta se moze, politicari su takvi. Ili, tacnije, dugo su bili takvi i tek su nedavno prihvatili drugacije metode postizanja ciljeva. Iako su na deklarativnoj osnovi naucili lekciju, prakticno jos nisu dokazali da su se uigrali u demokratske odnose. Otuda i nepoverenje gradjana u njihovu sposobnost da im se ponovo ne dogodi neko iskliznuce.