Uvek gledam da karikatura nasmeje onoga ko je gleda. Volim kad se gledalac – pa i ja sam – bar na trenutak oseti superiornim u odnosu na politicare. To je na neki nacin moja mala osveta tim kreaturama.

Piše: Intervju: Predrag Koraksic Koraks

Za Predraga Koraksica Koraksa kazu da je nas najplodniji i najaktuelniji karikaturista, komentator dana par excellence. Objavio je nekoliko knjiga karikatura, crta svakodnevno, izlaze… Upravo se vratio iz Zagreba gde je ucestvovao na tematskoj izlozbi o raspadu Jugoslavije, zajedno sa Hasanom Fazlicem i Borivojem Dovnikovicem Bordom, u okviru devete sesije “Igmanska inicijativa”. Osim Beograda izlagao je i u Morzu (Svajcarska) sa cuvenim Patrikom Sapatom. Naredne godine ima u planu nekoliko gostovanja u Nemackoj. Njegove karikature su gotovo obavezno u privatnim kolekcijama mnogih diplomata koji su boravili u nasoj zemlji. (Kobne godine Milosevicevog rezima maltene je preziveo zahvaljujuci njima.) Njegove teme danas su izbori, tenderi, privatizacija, razoblicavanje hipokrizije, nadmenosti i neodgovornosti… A njegov kredo: “Ne miriti se sa zivotom. Braniti ga iz higijenskih razloga… do kraja”. Prvi je dobitnik nagrade “Mica Popovic”, a za koji dan, tacnije 15. oktobra bice i nas prvi karikaturista ovencan “Francuskom legijom casti”. “Legija casti” se dodeljuje stvaraocima koji su zasluzni za negovanje veza sa Francuskom. Kakve vi kontakte imate sa tom zemljom?

– Imao sam izlozbu u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu, na godisnjicu “5. oktobra”. Bila je to prva izlozba koja je promovisala renovirani ambijent Centra. Drugi razlog je verovatno sto vec duze vremena radim za francuski list “Courrier International”.

Da li je politicka karikatura oduvek vase opredeljenje?

– Karikaturom se bavim jos od Titovog vremena, a vi znate da je tada ova vrsta bila nezamisliva. Naprosto, niko nije hteo ni smeo da je objavljuje. Oduvek sam zeleo da komentarisem ponasanje politicara i to sam docekao da tako kazem pred kraj karijere. Tek kada se pojavila nezavisna stampa poceo sam da ih objavljujem. Prvi list za koji sam godinama crtao dzabe, jer su takve bile okolnosti, bila je “Ekonomska politika”, sledi “Borba”, koju je Stasa Marinkovic, tadasnji glavni urednik uspeo da oslobodi “oklopa”, zbog cega sam imao problema sa mojom maticnom redakcijom “Vecernjim novostima” koja je pokusala da me izbaci s posla… Tri godine sam vodio spor s njom. Najzad, kad su izmenili pravilnik, to su i uspeli, pod stavkom “mora da leti onaj ko ne podrzava uredjivacku politiku lista”.

Ko je inicirao s objavljivanjem svakodnevne politicke karikature u stampi u nasoj stampi?

– To je ideja Mirka Klarina, a prvobitna solucija da je crta dvoje, troje karikaturista. Cuvsi za to, rekao sam da bih to mogao raditi sam i eto od tada do danas radim svakodnevno, najmanje osam komenatara sedmicno i sad kad sam u penziji.

Ima li toliko ideja?

– Naravno, za vreme Milosevicevog rezima je bilo mnogo lakse. Slika naseg zivota bila je crno-bela i nije bilo problema s idejama. Trebalo je samo imati hrabrosti, koje mi nije nedostajalo, iako sam imao puno teskoca.

Kako su “prozvani” reagovali na vase komentare?

– Desavalo se da se neki i naljute. Sada vise ne. Rekao bih da je mnogima drago kad sebe vide na taj nacin u novinama. Upravo crtam jednu na kojoj premijer Vojislav Kostunica kao sendvicmen nosi poternicu sa slikama cetiri generala prolazeci pored njih.

Da li cesto obja vljujete karikature u “Courrier International”?

– Sada redje, jer ih nase teme manje zanimaju. Uglavnom mi traze karikaturu kad prenose clanak iz “Vremena” ili “Danasa”. Drugacije je naravno bilo kad Ricard Holbruk nije izlazio iz Milosevicevog kabineta. Tada su i drugi strani listovi objavljivali moje karikature, cak i u Americi.

Vaseg specificnog politickog komentara u formi crtanog filma od dvadeset sekundi vise nema nedeljom na TV B92. Zbog cega?

– Ponestalo je novca, a i produkcija je bila u porodicnoj manufakturi koja je okrnjena buduci da moja kcerka i zet odlaze u Ameriku. Naime, moja cerka je radila pokret, sin je bojio scenu, a kompjuterskom animacijom se bavio moj zet.

Koji lik najradije “peckate” ?

– Nisam bas od onih koji vole da “peckaju”.

Onda sta vas najcesce podstice da komentarisete?

– Svakodnevne budalastine politicara. Uvek gledam da karikatura nasmeje onoga ko je gleda. Volim kad se gledalac – pa i ja sam – bar na trenutak oseti superiornim u odnosu na politicare. To je na neki nacin moja mala osveta tim kreaturama.

Blic