Kada dodje stani-pani, politicari se sete gradjana. U drugom krugu vazan im je svaki glas. Bio je i u prvom, ali tada se racunalo da ce ljudi glasati bez puno moljakanja

Piše: Mihal Ramac

Kada dodje stani-pani, politicari se sete gradjana. U drugom krugu vazan im je svaki glas. Bio je i u prvom, ali tada se racunalo da ce ljudi glasati bez puno moljakanja. Posto mnogi nisu, demokratske snage sede na iglama. A u nedelju navece bice kasno za kajanje. Kako gubitnicima, jos vise gradjanima. Jer oni mogu da izgube mnogo vise. Svojom voljom. To jest, zbog svoje mrzovolje. Koliko je ona opravdana, tema je za naknadno pametovanje. Od njega nece biti ni vajde ni utehe.

Nekada, u staroj drzavi, bavljenje politikom mozda je bilo lagodno. Moglo se ziveti od mlacenja prazne slame. Kradja se kaznjavala. Kasnije, za Slobova vakta, politika je postala unosna. Ko je usao u to kolo, nije mogao sacuvati obraz. Mogao je da laze, krade, vredja… Oni koji su dosli nakon dvehiljadite nisu shvatili da ovo nije ni Titova ni Slobova drzava. Da se ne moze opstati ni tupljenjem na zadatu temu, ni lazima i kradjom.

Ovu zemlju mogu da spasu samo razum i rad. DOS nije pukao zbog svog programa. Pojeli su ga kadrovi birani po partijskim zaslugama. Od mesne zajednice do republike. Njima je bilo najvaznije da sto pre i sa sto vecom kamatom naplate te zasluge. Dvadesetprvi vek ne trpi politicare koji spavaju do deset, do rucka piju kafu i sredjuju poslove za svoju i ortakovu firmu, posle rucka malo dremnu, uvece daju vruce izjave u kafani. Zasluge i stara slava mozda ce zanimati unuke. Savremenici traze dela.

Da je radio poput vecine danasnjih ministara i ostalih drzavnih sluzbenika, Vlade Divac bi igrao u opstinskoj ligi. Na politickoj pozornici, na zalost, nema nijednog Divca. To jest, likova koji ispunjavaju najvise svetske standarde. Visoki standardi ipak se moraju postaviti. Sto pre, to bolje. Da se ne bi svaki put islo na popravni, valja misliti na birace od prvog dana posle stupanja na duznost.

U stabilnim drzavama birac nema razloga da stalno menja raspolozenje. Ovde mnogi na svakim izborima glasaju drugacije. Sve u uverenju da biraju najbolje. Ili da nekog kaznjavaju. Otud usponi i padovi Tadiceve, Kostunicine, Labusove ili Kariceve partije. Otud i zebnja uoci drugog kruga. Iako nikad nisam bio u Svilajncu, siguran sam da Bidza nije pobedio zato sto su tamosnji biraci glupavi. Mora da su postojali ozbiljni razlozi. Ozbiljne stranke bi razmislile o njima.
Da li Novosadjani pamte olovne godine kada su u gradskoj vlasti bili radikali? Kao kroz maglu. Od ruznih dozivljaja covek se brani zaboravom. Kom je tada bilo lepo, u prvom krugu ponovo je glasao za svakodnevna iskljucenja struje, beskrajno cekanje na pretrpane gradske autobuse, preprodaju paketa humanitarne pomoci i drsko laganje odgovornih da je za sve kriv neki neprijatelj. Izaberu li opet bas to, vise nece moci da okrivljuju tudjince. Ako vecina koja nece zlo zbog necega cuti, bucna manjina ima pravo da joj radi o glavi. Novosadjane je u prvom krugu mrzelo da glasaju najvise zbog toga sto se kandidovalo i kuso i repato. Verujuci da neglasanjem kaznjavaju bezobraznike, uzdrzani su kaznili sami sebe. Kakav god bio ishod nedeljnog glasanja, zivece u najradikalskijem gradu. Uzdrze li se opet, NS ce biti jos radikalskiji. Negdasnju crveno-crnu zamenice sivo-crna koalicija.

Ko pamti jun i drugi krug predsednickih izbora, ima razloga da veruje da ce se njegovi sugradjani trgnuti i vratiti klatno. Da ce nejakim demokratskim snagama jos jednom dati priliku da se opamete.

Ponajmanje zbog toga sto bi vladavina sivo-crnih zaustavila slanje milostinje iz inostranstva, mada ni to nije nevazno. To, uostalom, vise ne zavisi od kandidata. Samo od Novosadjana zavisi hoce li njihov grad opet postati srpska Sparta. Oziljci vremena kad je to bio jos se vide na svakom koraku. I na mrkim i sumornim licima vecine.

Mozda je ljudima dvehiljadite trebalo reci da se ne uzdaju u cuda i da se za cetiri godine ne moze obnoviti ono sto je upropascavano dvostruko duze. To vise nije vazno. Vazno je da ubuduce svaka vlast bude ozbiljnija. Ministar saobracaja i gradski sekretar za saobracaj mora da bude bar inzenjer saobracajne struke. Po evropskim standardima, morao bi da bude doktor nauka. Isto vazi za svaku oblast. Biraci u prvom krugu nisu imali volje i zbog nestrucnosti lica kojima su poveravani drzavni i ostali javni poslovi. Sta ocekivati od privrede koju vodi Marsicanin u ostavci? Sta su DS i G17 Plus mislili kandidujuci za gradonacelnika ljude cija imena zna manje od jednog procenta biraca? Ako su to cinili samo radi toga da nekome naude, uspeli su. Taj kome su naskodili ne zove se Seselj.

Na zeleznickoj stanici i pred salterima nekih banaka u Novom Sadu vec izvesno vreme postoji zuta crta. U bankama ima i lica koja opominju da ne prelazite preko nje dok ne dodjete na red. Kako ne biste disali za vrat i virili u novcanik onome ispred vas. Na stanici niko nije placen da neupucenima pokazuje tu crtu. Tamo se samo izuzetno mogu videti ljudi koji je primecuju i znaju sta ona znaci. Ako neko zastane ispred nje, bar dvoje pokusaju da se uguraju ispred njega. Ne iz bezobrazluka, vec iz neznanja. Toliko o evropskom duhu nase varosi.

Ko ne polozi na popravnom, ponavljace nekoliko godina

DANAS