Ime je nesto sto nas obelezi za ceo zivot, a osobe cesto srastu sa zeljom svojih roditelja da ih tako imenuju pa vremenom cak pocnu i da “lice” na svoje krstenice

Piše: G. Tadic

Ime je nesto sto nas obelezi za ceo zivot, a osobe cesto srastu sa zeljom svojih roditelja da ih tako imenuju pa vremenom cak pocnu i da “lice” na svoje krstenice. I kod nas, kao i svuda u svetu, vladaju periodicni trendovi u davanju imena, ali uvek ima i onih s krajnje neobicnim idejama za imenovanje tek rodjenih naslednika.

Tako su nasi maticari culi za Oprolecovanu, ime koje su cak u dva slucaja u Beogradu roditelji nadenuli svojim devojcicama. Nasi sugradjani su i bebe Narta i Vodan.

– Prema zakonskoj odredbi, ime se ne moze upisati ako je pogrdno, ako vredja moral ili je u suprotnosti sa obicajima – kaze za Glas Milica Novakovic, sef maticne sluzbe SO Savski venac.

Najvise Milica

Na ovoj beogradskoj opstini godisnje se rodi najveci broj beba u nasoj zemlji jer se na njenoj teritoriji nalaze cak tri porodilista, ono na Dedinju i dva velika – ginekolosko-akuserske klinike u Visegradskoj i bolnica “Narodni front”. Na Savskom vencu godisnje se rodi i upise u maticne knjige oko 15.000 beba, a taj broj je porastao u poslednjih nekoliko godina zbog priliva stanovnistva u glavni grad.

Ovo je opstina s najvecim brojem novorodjenih beba na Balkanu, a prema podacima nekih stranih agencija, mozda i u Evropi.
Prema recima nase sagovornice, vec duze vreme lista omiljenih imena u Srba je nepromenjena. Tako prvo mesto liste za devojcice i dalje drzi Milica. Slede Marija, Jovana, Andjela, Ana, Katarina, Jelena, Aleksandra, Tamara, Teodora.

Ono sto najcesce mozemo cuti na ulici i po parkovima, kada roditelji dozivaju svoju decu, vazi i za listu “naj” muskih imena koja se nadevaju bebama. Tako su nam najbrojniji decaci Marko, Luka, Aleksandar, Stefan, Milos, Aleksa, Nemanja, Uros i Jovan.

Opsti trend ka starim srpskim imenima se nastavlja, pa je tako Aleksa ime koje je isplivalo u poslednje tri-cetiri godine. Kako kaze Milica Novakovic, to je vidljivo i u poredjenju s maticnim knjigama iz 19. veka. I tada, kao i sada, cesta su bila muska imena: Mihailo, Bogdan, Vukasin, Dimitrije, Andrija, Strahinja.

Posle posleratnih godina proslog veka – koje su obelezile Staljinke, Jugoslavi i Jugoslave, Masinke, a bilo je Tita i Traktorki – usledila su imena Zoran, Zorica, Dragan, Dragana, Milan, Milena. To su tada bila cesta bebeca, a sada vec imena generacija u srednjim godinama. Bilo je i tada, naravno, onih drugacijih koji su decu krstavali po stranama sveta – Sever, Jug, Istok (Zapada nije bilo), ili “vocnim” imenima – Visnja, Dunja…

I sada ima onih koji zele da im se deca zovu Vuk ili Lav, ali sta reci za slucaj nasih sugradjana koji su pozeleli da im se sincic nazove Ointangru Unartan. Naravno da je ime u SO Savski venac odbijeno, a zaposleni u maticnoj sluzbi nikada nisu saznali kakvo je znacenje za roditelje imao ovaj krajnje neobican nacin da se dete obelezi za ceo zivot. U ovoj opstini je odbijen i zahtev za imenom Petar Drugi. Ne zbog dva imena, jer nas zakon to dopusta, vec zbog toga sto ni otac nije Petar.

U Beogradu zivi i porodica sa devet sinova, kojima su roditelji, pretpostavlja se na insistiranje oca, dali imena po fudbalerima Crvene zvezde. Skoro citav tim. A postoji i porodica koja ima Ronalda i Rivalda.

Spanske i ostale latino serije najveci su uticaj izvrsile na sugradjane romske nacionalnosti, pa je s poplavom ovih serija na TV ekranima nas grad dobio poprilican broj Kasandri i Esmeraldi.

Nadimci postaju imena

U maticne knjige se upisuju i kratka imena, koja vise podsecaju na nadimke, poput Minje, Vanje, Bobana, jer nisu u suprotnosti sa zakonom. A zakon kaze da svaki punoletni gradjanin moze promeniti i ime i prezime. Uz zahtev za promenu podnosi se i dokaz da gradjanin nije osudjivan i pod istragom zbog mogucih zloupotreba.
– Nema puno takvih zahteva, najcesce su to bile promene albanskih u srpska imena nasih sugradjana – kaze sagovornica.

Ona istice da ima i slucajeva kada roditelji ne mogu da se dogovore oko imena (a moraju oboje da se sloze), pa se tada upucuju u nadlezni Centar za socijalni rad, koji ima ulogu tampon-zone. Ako se i tamo tvrde glave ne dogovore, Centar moze da odredi ime po sluzbenoj duznosti.

Ukoliko je jedan od roditelja stranac maticna sluzba se ne mesa u ime koje se predlaze za upis, bitno je da se sa time sloze oba roditelja.

U Beogradu je primetan trend gubljenja nekih imena, popularnih pre pet-sest godina – Ognjen, Strahinja, Rastko. Jos ima i onih iz nase tradicije, ali nisu tako cesta – Doroteja, Savina, Simona, Grigorija, Zeljana.

Glas javnosti