Jedan od scenarija bliske buducnosti koji kruzi ovdasnjim “upucenim izvorima” predvidja da ce premijer Crne Gore, iz sve snage nastojati da izbegne februarske neposredne izbore za parlament drzavne zajednice, jer ce oni, kako se procenjuje, “predstavljati krah njegove politicke karijere”

Piše: Biljana Cpajak

Jedan od scenarija bliske buducnosti koji kruzi ovdasnjim “upucenim izvorima” predvidja da ce Milo DJukanovic, premijer Crne Gore, iz sve snage nastojati da izbegne februarske neposredne izbore za parlament drzavne zajednice, jer ce oni, kako se procenjuje, “predstavljati krah njegove politicke karijere”.

Kombinatorika je ovde krajnje jednostavna: na tim izborima pobedice, kazu, neki drugi politicari, cime ce sadasnja crnogorska vlast izgubiti mogucnost uticaja na “savezni” drzavni vrh. To ce, prema ovoj “logici”, naterati DJukanovica da raspise vanredne republicke izbore, na kojima se njegova partija takodje nece proslaviti. Otuda njegovi ucestali pozivi srpskoj vladi na pregovore.

Tesko bi bilo izmeriti koliko su ti neformalni pozivi za razgovore o “krizi SCG” i o novim odnosima Srbije i Crne Gore utihnuli poslednjih dana, ali sve je izvesnije, nakon stavova iz Mastrihta, da ce Evropa, shodno zalaganju za daljim odrzanjem i jacanjem drzavne zajednice, insistirati na potpunom postovanju sporazuma o SCG.

Neuskladjenost kao problem

Ukoliko se obistine prognoze da ce crnogorsko rukovodstvo ubuduce, ipak, manje govoriti o nezavisnosti, sledeca vazna stepenica na zajednickom putu (buduci da “zasad nema nista od razdvajanja”) trebalo bi da bude odrzavanje direktnih izbora, predvidjenih Ustavnom poveljom. Treba da ih raspise predsednik Svetozar Marovic, posle usvajanja odgovarajucih zakona u drzavama clanicama.

U ovom trenutku veoma je tesko pitanje kako ce i da li ce taj propis uopste doci na dnevni red i biti sacinjen u crnogorskom parlamentu, u kojem, kao sto je poznato, vecinu cine snage koje se protive neposrednom biranju poslanika u Skupstinu SCG.

Prema recima Miodraga Vukovica, visokog funkcionera Demokratske partije socijalita, koji je potvrdio da ce to biti tesko obavljeno, najveci problem je u tome sto crnogorski ustav jos nije uskladjen sa Ustavnom poveljom, jer zakon o sprovodjenju neposrednih izbora za Skupstinu SCG mora da bude u skladu sa Ustavnom poveljom i Ustavom Crne Gore. A po jednom dokumentu pravo glasa imaju gradjani, a po drugom drzavljani Crne Gore.

Predsednik opozicione Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic ocenio je, medjutim, da DPS i rukovodstvo Crne Gore moraju da se pomire sa cinjenicom da nema referenduma 2005. godine i da nema razdruzivanja, pa da “moraju pripremiti ubrzano savezne izbore”.

On je pozvao opozicione partije u Crnoj Gori, koje se zalazu za ocuvanje zajednicke drzave sa Srbijom, da sinhronizuju svoje politicke aktivnosti, kako bi u crnogorskoj skupstini izdejstvovale usvajanje zakona o neposrednim izborima za parlament drzavne zajednice.

Neophodna pomoc

Brisel ce sa Crnom Gorom morati da razresi na koji nacin ce tamo biti doneti izborni zakoni i odrzani izbori za organe SCG, buduci da su tamosnje vlasti do sada bile na stanovistu da direktni izbori u SCG nisu potrebni, misljenje je Slobodana Samardzica, savetnika premijera Srbije.

On je, pre nekoliko dana u Medija centru, napominjuci da vecinu u crnogorskoj skupstini cine oni koji se protive neposrednim izborima, a da, s druge strane, pristalice crnogorske nezavisnosti tesko mogu da motivisu svoje birace da izadju na izbore, ukazao na mogucnost da bi vlast na izborima za organe Srbije i Crne Gore u toj republici mogla da osvoji opozicija.

To bi, onda, mogla da bude potvrda teze s pocetka naseg teksta.

Ali, ni drugi, moguci, nacin izlaska iz ove situacije za crnogorskog premijera – koji je dosad bezbroj puta isticao da bi organizovanje izbora za skupstinu unije, pre nego sto se rascisti pitanje drzavnog statusa Srbije i Crne Gore, bilo vrlo neracionalno – ne bi bio povoljan, smatraju neki analiticari.

Zato je ocenio da ce posle stava sefova diplomatija EU Crna Gora ipak smanjiti aktivnosti ka odvajanju i referendumu o crnogorskoj nezavisnosti.

Ukoliko neposrednih izbora za parlament drzavne zajednice bude sledece godine, bio bi to referendum bez referenduma, na kojem bi se i pre isteka od tri godine pokazalo kome gradjani Crne Gore daju podrsku – onima za opstanak SCG ili drugima, koji su za samostalan put.

POLITIKA