Veoma je bitno da se Beograd, Podgorica i Brisel dogovore sta je najracionalnije u vezi sa izborima

Piše: Politika

– Poruke iz Mastrihta su za mene poruke pouke, pragmatizma i podrske. Prvo, to su poruke pouke. Ako imas neki problem, a mi ga u Srbiji i Crnoj Gori imamo skoro dve godine na temu harmonizacije odnosa ekonomskih sistema, onda imas samo dva izbora – ili da i dalje gubis vreme svoje evropske buducnosti ili da resis problem, kako ti ne bi isteklo vreme da zajedno sa drugima udjes u voz evropskih integracija.

Drugo, to je poruka pragmatizma. Ako imas problem, onda moras biti realista da bi ga resio, jer problemi su u realnosti, medju realnim ljudima i interesima. Da bi dosao do resenja onda moras uvaziti obe strane, u nasem slucaju razlicitosti kojih je bilo i kojih ima, jer bez toga nema sporazuma i nema dogovora. I nije bitno ko je kriv vise, a ko manje, jer smo svi gubitnici, ako problem ne resimo. I konacno, to su poruke podrske. Podrske Evrope, podrske evropskoj buducnosti Srbije i Crne Gore i to moramo iskoristiti. Evropa nas podrzava, moramo pokazati da znamo da podrzimo i sami sebe umesto sto se ubedjujemo ko je vise, a ko manje u pravu.

Ovako Svetozar Marovic, predsednik Srbije i Crne Gore, odgovara, u intervjuu “Politici”, na nase prvo pitanje kako – imajuci u vidu da je nova politika Evropske unije o dvojnom koloseku ovde naisla na opste odobravanje, i pristalica jedinstva i pristalica razdvajanja – gleda na to sto ce Brisel ubuduce imati stari stav kad je rec o jacanju drzavne zajednice i novi, kad je rec o ekonomskim specificnostima drzava clanica.

Neki smatraju da ce se na ovaj nacin drzavna zajednica svesti na neku vrstu vojnog saveza. Kakvo je Vase misljenje o tome?

– Koliko razumem, sustina novog pristupa Evropske unije mogla bi biti da odbrana, spoljni poslovi i ljudska prava ostanu prerogativi drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, dok bi se ekonomska pitanja razmatrala posebno sa clanicama drzavne zajednice, to jest Evropska unija ne bi vise insistirala na ekonomskoj i carinskoj harmonizaciji na nacin na koji je to radila do sada. No, o svemu tome cemo uskoro vise znati i ne treba zuriti sa definicijama, trijumfalizmom ili omalovazavanjem. Predstavnici Brisela bice iduce sedmice kod nas i sigurno je da cemo onda svi imati mnogo vise informacija.

Je li, posle ponovljenog stava EU u Mastrihtu o potrebi ocuvanja SCG, sasvim izvesno odrzavanje neposrednih izbora za parlament drzavne zajednice u februaru 2005. godine?

– Vazno je podsetiti da bi neposredni izbori imali puni smisao samo ukoliko bi doprineli punoj demokratskoj legitimizaciji izbora i afirmaciji duha drzavne zajednice.

Po Ustavnoj povelji neposredni izbori su predvidjeni. No, upravo uvazavajuci cinjenicu da drzave clanice svojim zakonima, koje usvajaju u svojim parlamentima, uredjuju pitanje izbora, veoma je vazno postici politicki sporazum na vrhu, sporazum najodgovornijih drzavnih predstavnika iz Srbije i Crne Gore, kako izbori ne bi bili novi problem drzavne zajednice, novo otvoreno pitanje i novi nesporazum. Mislim da bi neuspeh neposrednih izbora bio i veliki neuspeh drzavne zajednice, a neuspeh bi mogao biti ukoliko na takve izbore ne bi izasla vecina gradjana u drzavama clanicama, sto bi svakako uticalo i na dalji legitimitet drzavne zajednice. Zato je veoma bitno da se Beograd, Podgorica i Brisel dogovore sta je najracionalnije u vezi sa izborima, imati neposredne izbore i moguce oslabiti zajednicu i vratiti je u vreme podela i nesporazuma pre Beogradskog sporazuma ili imati demokratske izbore primerene specificnostima drzavne zajednice u kojoj postoje dve drzave clanice, koje u procesima evropskih integracija imaju obavezu da se razumeju, sporazumevaju i medjusobno podrzavaju.

Koliko je moguce da crnogorska skupstina, imajuci u vidu njen sastav, usvoji zakon o neposrednim izborima za Skupstinu SCG ili ce i tu biti potrebna pomoc iz Evrope?

– Uveren sam da ce Skupstina Crne Gore sa puno odgovornosti resiti pitanje izbora u duhu Beogradskog sporazuma, Ustavne povelje i zastite demokratskih interesa Crne Gore.

Buduci da je Vasa duznost da te izbore raspisete, hocete li ispuniti tu obavezu u predvidjenom roku?

– Kada budu stvoreni zakonski uslovi i u skladu sa dogovorom o evropskim prioritetima Srbije i Crne Gore, ja cu u skladu sa svojim obavezama izvrsiti svoju duznost.

Sta bi za dalje politicke prilike u SCG znacila eventualna pobeda sadasnjih opozicionih stranaka drzava clanica, narocito onih u Crnoj Gori?

– Ne bih se bavio tim spekulacijama. Volja gradjana je slobodna i odlucujuca. Zato treba stvoriti uslove da se ispostuje vecinska volja gradjana i Srbije i Crne Gore.

Da li je prica o referendumu o drzavnom statusu Crne Gore sada, nakon stava sefova diplomatije drzava clanica EU, skrajnuta, odnosno definitivno ostavljena za 2006, posle isteka roka od tri godine?

– Mogucnost referenduma je utvrdjena Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom i do sada to niko nije niti osporavao niti redefinisao.

Nedavno ste najavili da cete predloziti sastanak predsednika i premijera Srbije i Crne Gore, na kojem bi se razresila pitanja koja koce proces evropske integracije. Jeste li, pri tome, imali neke prethodne informacije o tome sta ce se potom dogoditi u Mastrihtu i, ukoliko ostajete pri toj ideji, kada cete je realizovati i sa kojim dnevnim redom?

– Da. Predlozicu sastanak sa predsednicima i premijerima Srbije i Crne Gore. Mi moramo da odgovorno i odlucno damo odgovor na otvorena pitanja evropeizacije Srbije i Crne Gore i njene brzine. Pored vec recenih ekonomskih razloga, priblizavanje Evropskoj uniji usporeno je i zbog nedovoljne saradnje Srbije i Crne Gore sa Hagom. Mi moramo biti svesni da svoje medjunarodne obaveze moramo ispuniti. To nece niko uraditi umesto nas. Nemamo prava da zbog pojedinaca budemo na repu evropskog procesa u regionu. Srbiji i Crnoj Gori pripada odlucujuce vazno mesto u ukupnoj regionalnoj stabilnosti i evropskoj buducnosti zapadnog Balkana. Zato mi moramo praviti korak napred, brze nego do sada i brze od drugih, ili reci da nemamo snage za to. Osamdeset odsto nasih gradjana i u Srbiji i u Crnoj Gori traze da Srbija i Crna Gora sto pre budu clanovi Evropske unije i Partnerstva za mir, a mi to ne mozemo biti sve dok ne ispunimo svoje obaveze prema Hagu. Umesto u Evropskoj uniji, zbog neispunjenja obaveza prema Hagu, bicemo sve dalje od Evrope, bez poverenja medjunarodne zajednice i njene podrske. Zato je nuzno postici sto siri politicki konsenzus o evropskim prioritetima, kako bi svi radili na tome. Hrvatski primer je dobar primer. Hrvatska je danas kandidat za Evropsku uniju i zato sto je pokazala punu spremnost za saradnju sa Hagom. Verujem da niko ne zeli, niti u Srbiji niti u Crnoj Gori, da bude talac Haga, jer bi Srbija i Crna Gora do kraja godine mogle vec da budu punopravni clanovi Partnerstva za mir i pocnu pregovore o pridruzivanju Evropskoj uniji, ukoliko ispunimo svoje obaveze o kojima govorim. To zavisi samo od nas , od nase volje, od nase odlucnosti i spremnosti i da rizikujemo radi dobra gradjana. To moramo uraditi. U protivnom, necemo raditi za dobro Srbije i Crne Gore nego protiv njega, necemo raditi za evropsku buducnost Srbije i Crne Gore nego protiv nje, necemo raditi za zajednicu Srbije i Crne Gore, nego za njenu ubrzanu dezintegraciju. Licno, na takav izbor ne zelim da pristanem.

Biljana Cpajak
Politika