Crkva brine o dusama i drzavnim simbolima, politicari o nacionalnim interesima, oni sto se u vlasti bave ekonomijom o svakom preduzecu ponaosob

Piše: Ekonomist

Crkva brine o dusama i drzavnim simbolima, politicari o nacionalnim interesima, oni sto se u vlasti bave ekonomijom o svakom preduzecu ponaosob. Neka brinu, ali to ne znaci da su vlasnici ni dusa, ni drzavnih i nacionalnih interesa, ni profita svakog preduzeca i dzepa svakog gradjanina

Ako neko, kao sto narod kaze, Stoji na mostu ili ispred crkve, dakle prosi, ima bar cetiri opcije. Pod A, B, C i D )a nije skec iz Monti Pajtona o spanskoj inkviziciji. Prvo, moze samo da ispruzi ruku i uzda se u razumevanje prolaznika. Drugo, moze da trazi odredjenu sumu novca, uglavnom sa otrcanom pricom o lekovima i bolnici. Trece, ako prima i u naturi, najuputnije je pomenuti glad, hleb i mleko. Cetvrto, moze otvoreno da pita za paklo cigareta ili “unuce” bilo cega. Koliko god ova poslednja varijanta izgledala bezobrazno, i s njom su veci izgledi na uspeh nego sto je verovatnoca da ce dobiti trazenu sumu novca.

Zasto je ova mala lekcija iz prosjacke sociologije vazna i za drzavu? Zato sto je istovremeno i lekcija iz osnova ekonomske nauke. Porezi, doprinosi, akcize, razni drugi nameti i haraci, uvek se lakse i izdasnije naplacuju u manjem iznosu od vise obveznika, pod uslovom da onome ko placa ne opterete preterano dzep. Ozbiljnijim ekonomskim recnikom prepricano, ako se radi o privredi i preduzetnicima, poreskom politikom treba ih stimulisati da sto vise zarade. Kad zarade vise, i sa nizim poreskim stopama ce biti vise novca u budzetima. Kada su gradjani u pitanju, sa nizim stopama ce redje izbegavati da plate obaveze prema drzavi.

Bila bi sve ovo prazna, ili bar opsta i udzbenicka prica da javnost proslih dana nije uznemirena najavom poskupljenja kafe, stranih alkoholnih pica i cigareta zbog znatno uvecanih akciza. Ljudi koji se bave uvozom tvrde da sverc ponovo postaje masovna delatnost. Dobro, zvanicno je demantovano da poskupljenje cigareta ima ikakve veze sa akcizama. Ali, problem je i u onome – koga zmija jednom ujede… Novinari su se, a leto je pa je manje desavanja i sagovornika, uveliko raspisali i raspricali o ovoj temi. Po kafanama ce jedino Olimpijske igre biti prepreka za ovaj psiholoski udar na stabilnost ekonomije. Da li se to nekome prividja ili ne, ali mnogo ih je koji tvrde da su “svojim ocima” videli ulicne prodavce cigareta i kafe, da “na onom cosku” stoji covek sa plasticnim flasama benzina, da su i sami jutros morali da promene 50 evra kod ulicnog dilera jer u menjacnicama i bankama nije bilo para. Neki ljubitelji prirode tvrde da se hijene i lesinari sakupljanju pre nego sto lavica i pomisli da krene u lov na rucak. Tako se i kod tzv. Obicnog gradjanina i na najmanji nagovestaj sklapa cela slika onoga sto je odgledao i proziveo tokom citave jedne decenije. Inflacija, prazne radnje, dileri…
Problem ove drzave svakako je sto je, za sopstvene sposobnosti i finansijsku moc, preuzela prevelike obaveze. Jeste krenula privatizacija i otpustanje neracionalno i nepotrebno zaposlenih, ali “sa ljudskim likom”. Penzionerima vise nisu smele da kasne penzije, socijalna davanja su nadoknadjena za vise meseci ili godina, pocelo i da se gradi, da se ciste i sredjuju ulice, da se pomaze kulturi. Samo “diamonds are forever”, ali ne i donacije iz inostranstva. Novca jeste bilo vise nego pre, gradjani bas i nisu iskazali adekvatnu zahvalnost na izvesnom boljitku, ali ekonomija nije funkcionisala nista bolje nego pre.

Zasto? Zato sto je u potpunosti zadrzana koncepcija drzave i izvrsne vlasti kao sveopsteg preduzetnika. Ministri su ostali direktori cele privrede, guverneri su direktori svih banaka. Falio im je jos samo onaj nekada zamisljeni veliki kompjuter u Vladivostoku, u koji bu se sabirale sve informacije, pa bi se tacno znalo koliko eksera, i po kojoj ceni, treba zeleznici, fabrici namestaja ili proizvodjacima cipela. Jos kada je na sve to skrpljena nekompetentna vlada, koja nije u stanju da organizuje ni sopstveni privatni zivot, a kamoli kompletan privredni zivot, stvari su morale da se zaostre i iskomplikuju. A, kao u onom vicu kada covek stalno dobija batine zato sto ga dobronamernik brani od siledzije izazivajuci ovog drugog da ga ponovo udari – trebalo bi svima reci: “Molim te, nemoj vise da me branis”, Crkva brine o dusama i drzavnim simbolima, politicari o nacionalnim interesima, oni sto se u vlasti bave ekonomijom o svakom preduzecu ponaosob. Neka brinu, ali to ne znaci da su vlasnici ni dusa, ni drzavnih i nacionalnih interesa, ni profita svakog preduzeca i dzepa svakog gradjanina. Sekundarni posao im je da preraspodeljuju ono sto su drugi stvorili, pa i to samo u skladu sa opstom voljom. Primarni je da svakome obezbede uslove da nesto stvori.