Tri godine nakon NATO bombardovanja, svaki drugi stanovnik Srbije pati od depresije, rezultat je americke naucne studije objavljene u casopisu “BMC medisin”

Piše: Jovana Subotic

Tri godine nakon NATO bombardovanja, svaki drugi stanovnik Srbije pati od depresije, rezultat je americke naucne studije objavljene u casopisu „BMC medisin”. Gotovo polovina ispitanika pati od teske depresije, kod svakog osmog registrovan je posttraumatski stresni poremecaj, poznatiji kao vijetnamski sindrom, a 11 odsto ima i jedno i drugo oboljenje. Studija upozorava i da vecina ljudi, kod kojih su ustanovljene mentalne bolesti, nisu bili svesni da imaju problem.

– Posle sankcija, bombardovanja i nemastine, sistem vrednosti je srusen, ostali su samo prividi. Ljudi vise nemaju putokaze, oslonce i kada se okrenu sebi – vide samo pustos. To je najstrasniji dozivljaj. Oni to ne umeju ni da objasne, pa sam cesto iznenadjen kad otkrijem da oni od mene ne traze lek, vec da im dam smisao zivljenja – prica za „Blic” psihijatar dr Caslav Hadzi-Nikolic.

Psihijatar je pripreman da se susretne sa bolescu, a ne sa takvim, „ljudskim” problemom, objasnjava doktor. Nasi ljudi se, prema njegovim recima, nalaze u stanju takozvane bazicne nesigurnosti – covek oseca da je potpuno sam, ne vidi oslonac ni u sebi ni u okolini.

– On vise ne zna sta je dobro a sta lose, sta je lepo a sta ruzno, sta je pravda a sta nepravda. I tako, malo-pomalo, oni se nadju „u celjustima” medija. Oni im govore sta da rade, kako da se ponasaju, sta da slusaju, gde da izlaze, kako da razmisljaju. A ljudima je najlakse da rade ono sto im se kaze, kako im se servira, jer je najteze samostalno napraviti izbor – objasnjava dr Hadzi-Nikolic.

Potraga za smislom zivota

Kada „razgrnete” simptome depresije – stalan umor, bezvoljnost, gubitak nade, pesimizam, hipohondriju, osecaj krivice i zivotne ugrozenosti – vidite da se iza toga krije besmisao zivljenja, navodi nas sagovornik.

– Fenomen „praznine” kod depresije jeste univerzalan za stanovnike razvijenih i nerazvijenih zemalja, samo se razlikuju uzorci. Stanovnici razvijenih zemalja izgubljeni su u cinjenici da sve imaju, ali da i pored toga ne uspevaju da se samorealizuju. Kod ljudi koji zive u siromasnim zemljama situacija je drugacija – depresija se kod njih javlja zbog losih uslova za zivot i osecaja da nikad nece biti bolje – prica dr Hadzi-Nikolic.

Treba razlikovati lose raspolozenje od depresije, kazu strucnjaci. Svi mi imamo trenutke kada se osecamo lose i kada nismo raspolozeni. Ali to ne znaci da smo u depresiji. Depresija je lose raspolozenje koje jako dugo traje i obavezno zahteva pomoc lekara.

I genetske predispozicije

Depresija moze biti uzrokovana unutrasnjim faktorima, a moze biti i reakcija na neki stresni dogadjaj: gubitak clana porodice, voljene osobe, razvod, gubitak posla… Kod prvih, veliku ulogu u nastanku ima nasledni faktor, odnosno genetika. Kod drugih je u pitanju karakterni sklop i predispozicije za oboljevanje. Medjutim, sve je vise depresija kod kojih se poklapaju pomenuti elementi, prica za „Blic” psihijatar dr Katarina Kukolj.

Prema najsavremenijim klasifikacijama, postoje dve vrste depresije. Kod jedne se smenjuju depresija i manija, a kod druge postoji samo depresivna faza, koja se javlja u epizodama. Za fazu depresije karakteristicni su gubitak zivotnog elana, samopostovanja, nemogucnost koncentracije, nedostatak volje, a fazu manije karakterisu euforicno raspolozenje, grandomanske ideje, osecaj svemoci, opsti porast energije i vitalnosti, koji brzo trosi kapacitete bolesnog coveka, cime se pravi uvertira za novu fazu depresije. Nazalost, depresije koje dugo traju skracuju vreme izmedju dve epizode, objasnjava dr Kukolj.

Oba oblika zahtevaju stalni lekarski nadzor, kontrolu i lecenje. Kod teskih oblika depresije javlja se i ideja o samoubistvu i tada je neophodno bolnicko lecenje, dodaje ona.

– Prvo sto primetite na coveku koji je u depresiji jeste gubitak zivotne radosti. Depresivnom coveku nije stalo ni do cega, on je inertan, povucen, a smanjene su mu i potrebe za hranom, licnom higijenom, kao i potreba za seksom. Takodje se mogu primetiti i promene u telesnoj tezini. – objasnjava dr Kukolj.

Skrivena forma

Prema njenim recima, postoji i skrivena forma depresije, ciji su simptomi, osim gubitka apetita i mrsavljenja jos i lupanje srca, glavobolja, bol u zelucu, ruci, nozi. Zato treba dobro obratiti paznju.

Lecenje depresije podrazumeva psihoterapiju i lekove. Odlazak na psihoterapiju ne treba izbegavati, kaze nasa sagovornica – kaze dr Kukolj. Zahvaljujuci sirokoj lepezi antidepresiva starije i novije generacije koji su podesni za svakodnevnu upotrebu, pomenuti oblici depresije danas imaju blazu klinicku sliku. Medjutim, pre nego sto se pacijentu da neki lek, jako je vazno lekove uciniti prihvatljivim za pacijenta, navodi dr Kukolj.

Blic