Kakvi se zadaci u drugom krugu postavljaju pred Tadica i Nikolica?

Piše: Dusan Pavlovic

Najvece iznenadjenje prvog kruga predsednickih izbora odrzanih 13. juna jeste promena redosleda kandidata Bogoljuba Karica i Dragana Marsicanina. Iako su skoro svi istrazivaci javnog mnjenja predvidjali da ce Karic biti cetvrti, a Marsicanin treci, Marsicanin je kao kandidat vlade doziveo debakl na ovim izborima. Sakupivsi nekih 413.000 glasova, on ne samo da nije uspeo da aktivira ukupan broj glasaca koji su u decembru 2003. godine glasali za cetiri stranke koje momentalno cine vladu (1.409.000), vec ni glasaca koji su na istim izborima glasali za Demokratsku stranku Srbije (678.000).

Dragan Marsicanin vodio je katastrofalnu izbornu kampanju u kojoj je, konceptualno gledano, skoro sve bilo pogresno: od nastupa do izbornih tema koje je pokrivao. Marsicanin je u svojim govorima bio neubedljiv i mlak, bez imalo harizme koja je neophodna za kandidata za predsednika republike. Marsicaninovi izborni slogani bili su nerazumljivi (ko razume sta u Srbiji znaci U centar, Srbijo?), a teme korupcije i kriminala na kojima je insistirao bile su aktuelne na decembarskim izborima kada je na vlasti bila vlada predvodjena Demokratskom strankom. Ta vlada je okoncala svoj mandat pre nekoliko meseci, pa je otuda bilo nejasno s kime u stvari polemise i protiv koga se Marsicanin bori.

Na drugoj strani, kandidat Tadic je osvojio oko 850.000 glasova, sto je skoro duplo vise od onog broja koji je na decembarskim parlamentarnim izborima pokupila Demokratska stranka. Osnovni principi na kome se bazirala Tadiceva kampanja bili su konsenzus i odbrana principa 5. oktobra. Tadicev osnovni cilj je da ponovo objedini ono biracko telo koje je podrzavalo nekadasnji DOS, sto je u odredjenom obimu funkcionisalo.

Analiza neuspeha kandidata Marsicanina i uspeh kandidata Tadica vazna je jer se iz nje vidi kako se ponasa biracko telo koje je 2000. godine podrzavalo DOS. Sta se desava s tim birackim telom, vazno je da se utvrdi stoga sto se cini da kretanja u tom telu mogu da odluce pobednika u drugom krugu. Kako se vidi iz tabele, to biracko telo je na ovim izborima manje za oko 700.000 glasova nego u decembru 2003. godine. Tesko je utvrditi ciji su to glasovi bili u decembru 2003. i zbog cega se taj deo birackog tela pasivizirao, ali s obzirom na to da je Marsicaninova kampanja pukla, a Tadiceva bila uspesna, jasno je da opsti trend medju tim biracima ide naruku Tadicevoj verziji politicke stvarnosti. Ako se stvari tako sagledaju, Tadic moze znatno da uveca svoje biracko telo u drugom krugu ukoliko se u javnosti stvori atmosfera odbrane vrednosti 5. oktobra, sto bi onda Tadicu vratilo najmanje pola birackog tela koje je nekada podrzavalo DOS, a na ovim izborima nije glasalo.

Tadic ce verovatno nastaviti kampanju zasnovanu na odbrani vrednosti 5. oktobra, sto bi moglo da izvuce jos nekih 300.000-400.000 biraca iz pasivnosti. Nesto slicno se u aprilu desilo u Slovackoj, gde je biracko telo u slicnoj situaciji masovno glasalo protiv kandidata Vladimira Mecijara, bivseg autoritarnog slovackog premijera, u nameri da spreci povratak starog rezima na vlast. Taj potencijal postoji i danas u Srbiji, i pitanje je samo da li moze da se operacionalizuje na efektivan nacin.

Celu stvar, medjutim, komplikuje pojava Bogoljuba Karica, koji je na ovim izborima pokupio preko 600.000 glasova. Po svoj prilici, najveci broj tih glasova dolazi od pasivnih biraca SPS-a (cije se biracko telo ponovo prepolovilo od decembarskih parlamentarnih izbora) koji sada u Bogoljubu Karicu vide svoj spas, kao i od birackog tela Srpske radikalne stranke, koja je dobila nekih 110.000 glasova manje nego na decembarskim izborima. Sledstveno tome, jedan deo tih glasaca ce po prirodi stvari u drugom krugu podrzati Tomislava Nikolica pre nego Borisa Tadica. Dakle, da bi pobedio, Tadic bi morao da obezbedi podrsku barem jednog dela glasaca koji su glasali za Bogoljuba Karica. Taj broj bi morao da bude makar jednak onom delu Karicevih glasaca koji ce glasati za Nikolica. Da bi to uspeo, Tadic ce svojoj kampanji, koja se zalaze za odbranu vrednosti 5. oktobra, morati da pridoda i nesto drugaciju pricu, koja se obraca gubitnicima u tranziciji. Drugim recima, ako zeli deo Karicevih glasova, Tadic ce izmedju dva izborna kruga takodje morati da se izjasni o tome sta misli o salati, katancima i lancima.

Borba za glasove Bogoljuba Karica je vazna, jer, kako se vidi iz tabele, nije slucaj samo da se na ovim izborima biracko telo koje je nekada podrzavalo DOS smanjilo vec se biracko telo koje je podrzavalo stari rezim ponovo konsoliduje, tako da je srazmer izmedju birackog tela koje je podrzavalo DOS i stari rezim sada negativan. Ako se cela stvar sagleda iskljucivo sa stanovista odnosa snaga palih glasova u prvom krugu, Nikolic ima vise sanse od Tadica da u drugom krugu uveca svoje biracko telo. Da bi se dobio precizan odgovor na pitanje koga ce kandidati koji su propali u prvom krugu podrzati u drugom krugu, potrebno je da se utvrdi sta zele Bogoljub Karic i vlada. S obzirom na to da Nikolic nudi krizu vlade i nove izbore, a Tadic kohabitaciju i stabilnost vlade, vlada i Karic morace da razmisle da li im je u interesu da izborom predsednika dodje do novih izbora, ili da dodje do privremene stabilizacije. U tim okvirima kretace se razresenje odgovora na pitanje ko ce u drugom krugu dobiti podrsku onih kandidata koji nisu prosli u drugi krug.

BLIC NEWS