Dileme pred kojom zastavom drzavne zajednice Srbija i Crna Gora treba da se zaklinjemo, kom grbu da se klanjamo i koju himnu da pevamo mozda ce biti resene tokom leta

Zakone o grbu i himni treba da pripremi nova radna grupa
Dileme pred kojom zastavom drzavne zajednice Srbija i Crna Gora treba da se zaklinjemo, kom grbu da se klanjamo i koju himnu da pevamo mozda ce biti resene tokom leta. Predsednik Skupstine SCG Zoran Sami nedavno je izjavio da mu je Svetozar Marovic, predsednik drzavne zajednice i predsednik Saveta ministara, poslao radni predlog zakona o zastavi o kojem prvo Savet ministara a zatim i parlament tek treba da se izjasne, kao i da ce Skupstina SCG formirati radnu grupu koja ce pokusati da pripremi i ostala dva zakona – o himni i grbu.

„Nadam se i verujem da cemo u toku juna moci i te zakone da zavrsimo”, istakao je Sami.

Na proglasenju nove drzavne zajednice Srbija i Crna Gora svirana je himna „Hej, Sloveni”. Rok za izradu drzavnih znamenja SCG, zapisan u Zakonu za sprovodjenje Ustavne povelje, bio je 60 dana od konstituisanja Skupstine SCG.

Zastava drzavne zajednice SCG trebalo bi izgledom i sadrzajem da postuje tradiciju obe clanice, ali i evropsku tradiciju, a njeno „krojenje” vec je skoro zavrseno. Predlozeno je da novi barjak SCG bude crveno-plavo-bele boje. Kako se zastave dveju drzava clanica razlikuju samo u nijansi plave, dogovoreno je da ona koja ce se naci na znamenju zajednice bude svetlija od plave na zastavi Srbije, a tamnija od crnogorske plavetne. U tekstilnoj i grafickoj industriji ona nosi oznaku 300 C.

Predlozeno je i da zastava ima nove srazmere, 2:3, kako bi se i po tome razlikovala od zastava Srbije i Crne Gore, cija je srazmera 1:2. Zastave kod kojih je odnos duzine i sirine 3:2, smatraju strucnjaci, lepse se vijore.

Ovo resenje, kao najjednostavnije, predlozio je Dragomir Acovic, predsednik Heraldickog drustva Srbije.

Himna i grb su posebna prica. Na referendumu pocetkom devedesetih u Srbiji nije razreseno koja je pesma bliza srpskom narodu: „Boze pravde”, „Mars na Drinu” ili „Tamo daleko”. Ni Crnogorci nemaju svoju himnu. Kao potencijalne, pominju se „Onamo, namo” kralja Nikole, ili „Oj, lijepa majska zoro”.

Ima predloga da se za himnu drzavne zajednice uzme po jedna strofa iz republickih himni i tako napravi zvanicna himna SCG. Acovic kaze da je to muzicki izvodljivo, ali pri tom upozorava da su se sve drzave koje su imale takvu himnu, ukljucujuci i Cehoslovacku, raspale.

Sto se tice grba, Acovic smatra da bi bilo najjednostavnije zadrzati grb bivse savezne drzave, jer ni jedna od drzava clanica drzavne zajednice nema jos ni svoj grb.

Izgleda da cemo se i dalje „cerati” oko drzavnih obelezja. U sadasnjim obelezjima Srbije i Crne Gore mnogo je slicnosti, ali upravo je to otezavajuca okolnost, jer je do sada postojala vidljiva zelja da se istaknu razlike. Acovic smatra da je veliki problem ako vlastodrsci misle da ih je neko spolja gurnuo u „prinudni brak”, pa sada treba da dokazu da medju njima postoji mrznja „jos iz doba Adama i Eve” i da je uvek neko nekoga kinjio. U tom slucaju, kaze Acovic, mozete da podignete drsku od metle, okacite na nju krpu i kazete – ovo je zastava, a serpu predlozite za drzavni simbol. Ako imate takav pristup, imate na volju da proglasite drzavnim simbolom sta god hocete. Ali, pitanje je da li ce u zemlji iko to smatrati svojim simbolom. Ukoliko postoji to ogranicenje, idealno bi bilo staviti pingvine na grb jer ce se u Crnoj Gori sloziti i reci – dobro, njih u Srbiji nema, a u Srbiji nece moci da kazu – to su nam podvalili Crnogorci.

Ali, ako se ne dogovorimo, Acovic podseca da nam se moze desiti da nam medjunarodna zajednica postavi uslov, kao i Bosni i Hercegovini, da se na drzavnim simbolima ne sme naci nista sto ima bilo kakve veze sa istorijom, tradicijom ili nacionalnim obelezjem bilo koga.

POLITIKA