Ministar unutrasnjih poslova Dragan Jocic izjavio je prosle nedelje kako je \”beznacajno\” gde je Milorad Lukovic bio ovih cetrnaest meseci. Ta je ministrova izjava samo napola tacna: u onoj polovini koja se odnosi na tudj, a ne na njegov resor

Piše: Milos Vasic

Milorad Ulemek Legija vidjen je i pozitivno identifikovan desetak dana po atentatu na Zorana Djindjica u zapadnom Mostaru, ali i u Grudama, prestonici mafijaske paradrzavice “Herceg Bosne”. To je ono sto je nesporno utvrdjeno operativnim radom organa bezbednosti dve drzave: SCG i Hrvatske; podaci su uzajamno razmenjeni

Ministar unutrasnjih poslova Dragan Jocic izjavio je prosle nedelje kako je “beznacajno” gde je Milorad Lukovic bio ovih cetrnaest meseci. Ta je ministrova izjava samo napola tacna: u onoj polovini koja se odnosi na tudj, a ne na njegov resor. Naime, za isod sudjenja po delu ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica to gde se posle atentata skrivao prvooptuzeni Ulemek moze biti “beznacajno” – ali i ne mora, ako ispadne da se Ulemek sklonio kod ljudi koji su na neki nacin bili deo zavere za ubistvo. Sve i da tako ne ispadne, sto je moguce, posao MUP-a Srbije jeste da rasvetli krivicna dela pomaganja pociniocu posle izvrsenja krivicnog dela (cl. 203, st. 1 KZ Srbije) itd. Jednostavno receno, jataci su veoma vazni za rasvetljavanje celog slucaja, sve i da nisu bili deo zavere za atentat. Svako dalje “legalisticko” cepidlacenje oko toga ciji je posao Legijino odsustvo od 14 meseci i ima li to ili nema “znacaja” za postupak, izgledace veoma lose.

“VEZE LICA”: Izvan svake sumnje su sledece cinjenice. Prva cinjenica: Milorad Ulemek Legija putovao je u “Herceg Bosnu”, u Zapadni Mostar, neke dve nedelje pred atentat na Zorana DJindjica. Skoro sasvim je izvesno da to nije bio njegov prvi kontakt sa bezbednosno veoma interesantnim licima na teritoriji Zapadne Hercegovine. Druga cinjenica: 11. marta 2003. uvece jedno bezbednosno interesantno lice, hrvatski drzavljanin Ivica Ico Matekovic, prelazi granicu na autoputu Zagreb–Beograd, sa Bajakova na Batrovce; tu ga sacekuje izvesni oficir Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije sa sluzbenim vozilom; prisutan je i nacelnik Centra BIA u Sremskoj Mitrovici, Trbojevic; sutradan, 12. marta uvece, isto lice napusta teritoriju SRJ preko istog granicnog prelaza. Treca cinjenica: Milorad Ulemek Legija vidjen je i pozitivno identifikovan desetak dana po atentatu na Zorana DJindjica u zapadnom Mostaru, ali i u Grudama, prestonici mafijaske paradrzavice “Herceg Bosne”. To je ono sto je nesporno utvrdjeno operativnim radom organa bezbednosti dve drzave: SCG i Hrvatske; podaci su uzajamno razmenjeni. “Vreme” – uprkos ulozenim naporima – nije moglo da dodje do dva podatka vezana za taj prelazak granice: ime lica koje je sa Matekovicem doslo na hrvatsku stranu, na prelaz Bajakovo, ali je bilo vraceno sa granice zbog “problema sa papirima”; i ime oficira JSO-a koji je Matekovica docekao i sutradan ispratio. I nasa i hrvatska policija bile su po tim pitanjima rezervisane, valja pretpostaviti – svaka iz svojih razloga. Vazno je da ta imena nisu nepoznata i da ce pre ili kasnije ta lica doci na svoje mesto u konacno rasvetljenom slucaju.

“Vreme” je zato doslo do nekih drugih podataka. Ti podaci, uzeti zajedno, ukazuju na pravac moguce i pozeljne istrage o kretanju Milorada Ulemeka Legije pre i posle atentata na Zorana DJindjica, pa do njegove predaje policiji u Beogradu. Ta moguca i pozeljna istraga mogla bi da razjasni ono sto se operativnim policijskim jezikom zove “veze lica” u kontekstu transnacionalnog organizovanog kriminala na Balkanu i u Evropi, sa posebnim osvrtom na veze i zajednicke poslove bivsih pripadnika francuske Legije stranaca. Ali, idemo redom, hronoloski.

DRUZINA: Svedok saradnik Zoran Vukojevic Vuk, sef obezbedjenja Dusana Duce Spasojevica i majordomus famozne zgrade u Silerovoj ulici u Zemunu, u kontekstu osecanja svemoci zemunskog klana i JSO-a, kazace i sledece (navodimo doslovno): “Znaci oni (Duca i Legija) nisu bili ni pod icijom kontrolom posle 5. oktobra. Oni su sami bili kreatori sudbine (lepo receno; M.V.). Legija je u jednom trenutku rekao zato sto njegov izuzetni prijatelj Ante Gotovina, sta ja znam, ima tamo neki region, oni su svi tamo iz Legije stranaca, pa Hrvoje Petrac, on je tamo jedan od najjacih ljudi u Hrvatskoj. Oni su (Duca i Legija) na primer davali pare da oni dodju da svedoce posto su nas Hrvatska i Bosna tuzile za agresiju, davali su mu pare da on prica sta su uradili tamo, da bi oni naplatili to, ne znam koliko su nudili miliona…” (str. 41). “… Pa bio sam prisutan kad su pricali. Jer isli su, Legijin kum, taj Srdjan, on je isao, posto se tada pretpostavljalo da se Cume krio u Hrvatskoj, pa je on isao kod Hrvoja Petraca tamo, da se to vidi.”

Ko je Ante Gotovina – zna se; mozda se ne zna da i Francuska (osim Haskog tribunala) potrazuje svog bivseg legionara i generala Hrvatske vojske Gotovinu, ali zbog oruzanih pljacki. Hrvoje Petrac je notorni hrvatski gangster, svako malo u bekstvu jer je dobro politicki povezan, pa mu jave na vreme; sve i kada dopadne pritvora, biva ubrzo pusten; tamosnja verzija Duce. Petraceva najnovija nevolja je slucaj otmice Tomislava Zagorca, sina gen. Vladimira Zagorca, glavnog sluzbenog trgovca oruzjem Hrvatske vojske (preko firme “RH Alan”), ovog proleca. Mladog Zagorca oteli su sin Hrvoja Petraca, Novica Petrac, i Ivica Ico Matekovic. Sam Hrvoje Petrac tokom otmice igrao je istu ulogu koju je Ulemek Legija igrao tokom otmice Miroslava Miskovica iz Delte: “prijatelj porodice” koji nudi pomoc i “posreduje”. Ico Matekovic bio je i telohranitelj gen. Zagorca neko vreme, posto je general dobio batine u podzemnoj garazi u Petrinjskoj, u samom centru Zagreba, pored gradske policije; pitanje je i da li je taj napad bio slucajan, jer je upravo stariji Petrac gen. Zagorcu uvalio Icu Matekovica za telohranitelja… Mladi Petrac je uhapsen, a Hrvoje i Ico su u bekstvu. Hrvatska policija ima osnove da veruje kako se Ivica Ico Matekovic trenutno krije na teritoriji Srbije i Crne Gore. Hrvoje Petrac opet plovi okeanimana na nekoj od svojih jahti, po medjunarodnim vodama.

E, sad: Ico Matekovic drzi cuveni bar “Mango mambo” na Salati (medju najboljim lokacijama u Zagrebu) zajedno sa Hrvojem Gasparincem. Taj Gasparinac je bivsi pripadnik Legije stranaca, vise puta odlikovan i licnost veoma opasna: hrvatska policija veruje (mada jos nema i dokaze) da je on krajem februara digao u vazduh dzip Ninoslava Pavica, medijskog tajkuna i vlasnika “Europa pressoldinga” (“Jutarnji list”, “Globus”, “Glorija” itd.; citavo carstvo) i da je pucao na izvesnog Caletu, vlasnika hrvatske “TV Nove” i bosanskog OBN, izmedju ostalog. Gasparinac je povezan i sa glavnom ekipom trgovaca heroinom (braca Momcilovic), sa Hrvojem Petracem, ali i sa cuvenim tajkunom Miroslavom Kutlom, ciji je trenutno telohranitelj. Ista ekipa, Petraci–Ico–Gasparinac i kompanija, u vezi je sada sa gangom pokojnog Vjeke Sliska, cuvenog kralja poker-aparata; njega je pak ubio bivsi legionar Dzejms Kapio, koji je poginuo u toj akciji. Kapia je, pak, u Hrvatsku 1991. doveo drugi bivsi legionar, Ante Roso. To drustvo ucenjivalo je i vlasnika Prve sportske kladionice Matu Ramljaka; Ramljak im je isplatio dva miliona evra i pobegao u Cesku. Isto tako se proveo i Luka Rajic, vlasnik korporacije Lura (prehrambeni i mlecni proizvodi): dva miliona evra i odlazak u Svajcarsku.

Sto se legionarskog bratstva tice, bez njih od 1991. nema organizovanog kriminala u Hrvata. Ta se banda okupila na inicijativu pokojnog Gojka Suska, ministra odbrane do 1998, i smestila se u cuvenoj kumroveckoj partijskoj skoli kao bojna “Zrinski” i bojna “Frankopan”. Sef je bio sadasnji general Ante Roso, hercegovacki kriminalac sa duzim stazom u Legiji stranaca (dogurao cak do narednika), a od vaznijih likova tu su Bruno Zorica Zulu (pukovnik HV i cuveni svercer drogom i oruzjem), Milenko Filipovic (general HV), Dzejms Kapio, Ante Gotovina itd., sve junak do junaka (istini za volju, Gasparinca tu nema, ali legionar je legionar: ima ga drugde u njihovim poslovima). Nije bilo posla sa drogom i oruzjem (ali i drugih poslova!) gde “Zrinski” i “Frankopan” nisu umocili.
UGOSCAVANjA: Najpoznatija operacija sa drogom bila je ona iz Centra za obuku specijalnih jedinica HV u Sepurini kod Zadra: godinama su tamo stizali kamioni sa heroinom i kokainom, a odatle su vozilima Vojne policije HV narkotici razvozeni po Hrvatskoj. Bruno Zorica Zulu pao je 1998. u vezi sa nekih 600 kilograma kokaina zaplenjenih sa nekog broda u Rijeci, ali se jedva izvukao; iz slucaja sverca oruzja, nesto kasnije, nije se izvukao. To je, dakle, Legijino drustvo iz susedne bratske republike.

S obzirom na opisani kriminalni kontekst i veze lica, postavlja se pitanje: sta je Ico Matekovic trazio u Srbiji 11. i 12. marta 2003. u drustvu pripadnika Jedinice za specijalne operacije? Ko je lice koje nije preslo granicu te noci? Gasparinac? Neko od legionarske bratije? To se pitanje postavlja zato sto zagrebacki izvori za Icu Matekovica kazu da nije ratovao, niti je vican oruzju vise nego sto zahteva mahanje pistoljem po kafanama. On je, dakle, los kandidat za teoriju “drugog strelca” ili teoriju po kojoj Zvezdan Jovanovic nije pucao. Uostalom: krije li se on to u Srbiji i Crnoj Gori, kao sto veruju hrvatski policajci? Eto nekog posla za ministra Jocica i njegovu policiju.

Vratimo se sada na drugu grupaciju Legijinih kontakata i prijatelja, onu iz Zapadne Hercegovine. Zna se da su u pretresu Ulemekove kuce tokom vanrednog stanja pronadjena dva hrvatska pasosa: njegov i njegove supruge Aleksandre. Pasosi su pravi, sa njihovim fotografijama, ali s laznim imenima i licnim podacima. Proverom je ustanovljeno da ta dva pasosa poticu iz serije od 920 hrvatskih pasosa koje je okolo prodavao konzul Republike Hrvatske u Mostaru (jedna konzularna cinovnica ubila se kad je to otkriveno). Legija je, naravno, taj svoj hrvatski pasos ostavio u Beogradu, jer je afera vec bila pukla, a serijski brojevi tih pasosa dostavljeni mnogim drzavama u Evropi i susedstvu. Odakle Ulemeku ti pasosi?

Od njegovog najboljeg druga, Dinka Dike Slezaka. Dika je jedan od najbogatijih ljudi u Hercegovini (sto nije malo dostignuce, s obzirom na potpuno bezakonje koje vlada u tom, je li, “entitetu”). Pripadnik je jedne od tri glavne mafijaske porodice medju Skutorima (Zapadnim Hercegovcima), one Jadranka Prlica (trenutno u Seveningenu); druge dve su Ive Lucica (bivseg sefa tajne sluzbe Herceg Bosne i najboljeg druga Miroslava Tudjmana) i Ante Jelavica (cuvenog gangstera sa sedistima u Grudama i Zagrebu). Dika Slezak ima lanac kladionica Derby u Hercegovini (neke su letele u vazduh i vise puta u ovih desetak godina), a kazu i da je suvlasnik pomenute Prve sportske kladionice sa pomenutim Matom Ramljakom. Hrvatska policija sumnjici ga i za sverc oruzja i droge. Kao i svi pametni Hercegovci, pogotovo oni iz Prlicevog klana, investirao je novac u hotele po makarskoj rivijeri.

Izgleda da je Dika Slezak bio inspirator otmice svog ortaka Mate Ramljaka; izvrsioci su bili – izmedju ostalih – Hrvoje Gasparinac i Ico Matekovic. Tu se krug veza lica zatvara na istim zajednickim imeniteljima: legionari, gangsteri, narko-dileri.

Milorad Ulemek, dakle, desetak dana pred atentat na DJindjica (negde oko pokusaja ubistva na autoputu kod hale Limes), diskretno odlazi u Mostar, kod svojih drugova i ortakâ Ice Matekovica i Dinka Dike Slezaka; to mu nije prvi put. Sta ce Legija tamo? Skoro sasvim je izvesno da on tamo odlazi da sebi pripremi liniju bekstva posle atentata na Zorana DJindjica, kada Zemunci “naprave veliko sranje” (Legija), a on se dostojanstveno udaljava. I zaista: po iskazima svedoka i po odvojenim operativnim saznanjima nasih i hrvatskih sluzbi, Milorad Lukovic pozitivno je identifikovan oko dve nedelje posle ubistva Zorana DJindjica, prvo u Zapadnom Mostaru, u drustvu i pod zastitom Dinka Dike Slezaka; zatim u Grudama, u istom drustvu; posle mu se gubi trag.

Sta smo, dakle, imali? Imali smo: Diku, koji je najbolji drug Icin i Hrvojev, koji su najbolji drugovi Petraca i njegove legionarske ekipe, koji su stari drugovi Legije Ulemeka, koji je najbolji drug Dike Slezaka. Ico ide u goste kod JSO-a 11. marta; Legija ide u goste kod Dike Slezaka aprila meseca.

Pre ili kasnije pojavice se i ostatak price o Legijinih “14 meseci sedenja u svojoj kuci, a po pismenim instrukcijama dva visoka oficira policije”, kako to tvrde mafijaski consiglieri ispred Centralnog zatvora.

VREME