Važi li član 387 KZCG za urednike Vijesti, Dan-a i portla In4S, pita TV Pink M na svom portalu, nudeći na uvid svojim posjetiocima neke od naslova iz pomenutih medija koji se odnose na zbivanja koja se zvanično vode kao organizovanje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju.
Član KZCG na koji upućuje TV Pink M se odnosi na krivična djela pomoći počiniocima poslije izvršenog krivičnog djela, a pitanje sugeriše postojanje osnovane sumnje kada je riječ o tri crnogorska medija. Sugeriše, takođe, da novinari ne smiju ni na koji način dovoditi u pitanje ono što kaže specijalni državni tužilac u vezi sa navodnim pokušajem nasilnog preuzimanja vlasti u Crnoj Gori. Čak ni kada, najblaže rečeno, ne djeluje sasvim ubjedljivo ono što govori specijalni državni tužilac i kada je cijeli kontekst takav da profesionalna novinarska sumnja u zvaničnu verziju događanja mora biti izoštrena do krajnje granice.
Na koji način to novinari koji sumnjaju u zvaničnu verziju mogu da pomažu navodnim organizoatorima kriminalne organizacije koja je željela nasilnu smjenu vlasti u Crnoj Gori? Da li ti medije prikrivaju dokaze? Ne. Da li ti mediji krivotvore iskaze zvaničnika i raznih sudionika? Ne. Da li ti mediji pomažu u bjekstvu navodnim počiniocima krivičnih djela? Ne. Pa šta je onda njihov grijeh zbog koga ih kolege iz TV Pink M targetiraju i preporučuju tužilaštvu?
Grijeh medija koje sumnjiči TV Pink M je taj što ne dozvoljavaju da pitanje istine ostane otvoreno, već tragaju za činjenicama koje bi pomogle da to pitanje bude zatvoreno. Čineći tako, oni pomažu i specijalnom državnom tužiocu, ukazujući mu na moguće propuste i zablude, a prvenstveno pomažu građanima, kojima novinarstvo u demokratskim društvima jedino treba da bude lojalno.
Prva i najvažnija obaveza novinarstva nije da bespogovorno vjeruje u ono što kažu zvaničnici i što javnosti na uvid stavljaju institucije. Istina je prva i najvažnija obaveza novinarstva, a sumnja je sastavni dio procedure provjeravanja, koje su u temeljima novinarstva koje je lojalno građanima. Iz te lojalnosti proizilazi i obaveza nezavisnog nadziranja vlasti, i to jednako zakonodavne, izvršne i sudske. Da bi to bilo moguće, novinarstvo ne smije da šeni pred onima o kojima izvještava, već da bude nezavisno od njih i drži ih na distanci.
A sada malo analogije.
Dva aktera iz ove aktuelne priče o navodnom pokušaju nasilne promjene vlasti u Crnoj Gori bili su akteri i priče s početka posljednje decenije prošlog vijeka. Riječ je o premijeru Milu Đukanoviću i specijalnom državnom tužiocu Milivoju Katniću, koji su, na različite načine, bili uključeni u vojnu i paravojnu agresiju sa crnogorske teritorije na Dubrovnik i okolinu 1991. godine. Đukanović je i tada bio premijer, a Katnić je bio u vrhu novouspostavljene, vojne vlasti na hrvatskoj teritoriji. Zvanično je taj pohod na Dubrovnik pravdan opasnošću od napada ‘ustaša’ na Crnu Goru i tu zvaničnu ‘istinu’ su ljudima prenosili novinari koji su ili bespogovorno vjerovali u zvaničnu verziju ili su vjerovali ‘po službenoj dužnosti’. Oni koji su sumnjali, bili su proglašavani izdajnicima i pomagačima ustaša.
Nedugo kasnije, premijer Đukanović se u dokumentarnom filmu “Rat za mir” Koče Pavlovića pravdao da nije znao da u Dubrovačkoj regiji ima samo nekoliko stotina naoružanih ljudi i da oni ne predstavljaju opasnost po Crnu Goru, nego je mislio da ih je tamo na hiljade. “Ne, ja to nijesam znao, kao što to nije mogao znati bilo ko iz tadašnjeg crnogorskog državnog rukovodstva. Mislim da je objektivnije informacije imao vojni vrh u Beogradu, ali naš problem je bio u tome da smo bili isključivo upućeni na taj izvor informacija”, pravdao se Đukanović.
Koliko znam, Katnić se, za razliku od Đukanovića, nije Hrvatima izvinjavao, a nije se ni pravdao.
Мислим да би Пинк М требао да објасни- одакле њима документи, прије свега транскрипти разговора, о којима су министри војске и полиције у Црној Гори за те транскрипте сазнали и њих читали са тих медија, умјесто да им буду достављени на руке.
Дакако, постављају се питања и у вези самих транскрипата која су дали јавности у фалсификованом виду.
Ево примјера-
Subota, 22 Oktobar, 2016 Naslov :”Iza Dikića i četničkih vojvoda stoje vrhunski profesionalci; Novi transkript: Kolika je nagrada za ovo? Reci šta hoćeš…”
http://www.cdm.me/drustvo/hronika/iza-dikica-i-cetnickih-vojvoda-stoje-vrhunski-profesionalci-novi-transkript-kolika-je-nagrada-za-ovo
Razgovor:
Velimirović: On da je pametan, dao bi odmah vlast.
Sinđelić: Baš. A ovi su rekli ako dođe do gužve i ako se on pojavi da izađe slučajno na trg među narod, nagrada se daje ko ga uhvati. Bićete nagrađeni da ga uhvatite i snimite da ga uhapsite. Bukvalno da ga tu uhapsite.
Velimirović: Da uhapsimo Mila?
Sinđelić: Znači to… Bili bi nagrađeni do kraja.
Velimirović: Reci mi koja bi bila nagrada, brate?
Sinđelić: Nagrada… Reci šta hoćeš?
Velimirović: Važi, brate.
Sinđelić: Vidiš ti kakav sam ja čovek? Do reči je urađeno.
Прије тога је објављењн овај транскрипт:
Srijeda, 19 Oktobar, 2016 Naslov: Transkript razgovora Dikića i saradnika: Ako Milo proglasi pobjedu, hapsite ga
http://www.cdm.me/node/449173
Razgovor:
DIKIĆ: „Dobro. Ja sa njim sad da se nađem. On treba u 22. Nađem se sa njim…”
SINĐA:”I koordinišeš sve (… nerazgovjetno).Pametno, bez srljanja. Daj Bože, može da bude sve u redu, da se ovaj, Milo pomiri sa sudbinom da je izgubio, i da ne bude ništa.”
DIKIĆ: „On da je pametan, dao bi odmah vlast.”
SINĐA:”Baš to”.
U daljem razgovoru Sinđa objašnjava da, ako se Milo pojavi i pokuša da proglasi pobjedu, da ga uhapse, te da bi za to bila specijalna nagrada. Dikić se raspituje koja je to nagrada.
Из овога се види да је први транскрипт разговора, кога су 19.10 објавиле Дневне новина, а пренијели портали ЦДМ и Аналитика, био фалсификат, којег су обајвљивањен транскрипта 22.10. ти исти медији изокола признали фалсификатом.
И на само то, већ је читав први транскрипт највјероватније био фалсификат, дакле у цјелости, што је потврдио министар полиције Даниловић који је рекао да је дотични Дикић дошао у Црну Гору на дан избора, те није могао водити тај разговор, који је снимљен раније.
g. Vukovicu, Lijepo je sto branite kolege, ali nijesam siguran da ste u pravu? A i nije lijepo braniti nekoga ko ocito krsi sve principe (i kodekse) novinarstva? Ne bih ulazio u detalje, ali su ova tri medija – cije sramno izvjestavanje pokusavate da opravadvate i branite: Vijesti (i Monitor), Dan i IN4S – zaista ispod svakog nivoa. I daleko od novinarskih standarda/principa. ZASTO?
Postoje kodeksi i principi dobrog novinarstva – ali zadrzacu se ne sljedecim:
Istina i tacnost:
Novinar ne moze uvijek garantovati “istinu”. Ali prikupljanje istinitih cinjenica je osnovno pravilo novinarstva. Novinari moraju uvijek teziti tacnosti, moraju dati sve cinjenice koje posjeduju i biti sigurni da su te cinjenice provjerene. Ako ne mogu da potvrde informaciju provjerenim cinjenicama – moraju to jasno naglasiti.
Primjedba: Da li ovi pomenuti mediji to primjenjuju u praksi? Daleko od toga. Oni spekulisu sa nepotvrdjenim informacijama, izmisljenim ili neprovjerenim cinjenicama, spiniju (izmisljeni “drzavni udar” – umjesto “teroristicki napad na drzavu”?), itd. ….
Nezavisnost:
Novinari moraju biti nezavisni; ne mogu djelovati, formalno ili neformalno, za racun specijalnih interesa – bilo politickih, korporativnih ili kulturnih. Novinari moraju obavijestiti urednike – i javnost – o svojem politickom opredijeljenju, finansijskim aranzmanima ili bilo cemu sto moze predstavljati konflikt interesa.
Primjedba: Svi ti mediji (nazalost i ostali?) su osnovani od strane politickih i korporativnih “specijalnih interesa” – i rade za njih. Svima je to poznato. I nikoga to ne uznemirava? Izgleda, ni vas?
Korektnost i nepristrasost
Vecina prica ima najmanje dvije strane. Mada ne postoji obaveza da se predstvavi svaki aspet prica, te price moraju biti balansirane i predstavljene u kontekstu. Objektivnost nije uvijek moguca, i ne mora uvijek biti ni pozeljna (npr. Ako se rati o brutalnosti i nehumanom ponasanju), ali nepristrasno izvjestavanje stvara povjerenje i pouzdanost.
Primjedba: Vasi omiljeni mediji ne samo da su krajnje pristrasni i neobjektivni, vec su i maliciozni i opasni. Jer nijhove fabrike lazi i spinovanja su dovele gradjane CG u situaciju da malo ko danas ima jasan pojam sto je tacno i istinito? Sve je realtivno. I sve je dozvoljeno za “novinarski otstrijel”. Umjesto lovaca na istine, imamo copor krvozednih “medijskih vukova” (cak i “lovca na zmajeve”) koji ne biraju sredstva da promovisu svoje speciajlne interese. I stite svoje mecene – i/ili oglasivace.
Humanost:
Novinari ne bi smjeli da vrijedjaju i nanose bol. Ono sto pisu ili objavljuju preko radija/TV moze vrijedjati, zato novinari moraju biti svjesni utiska i uticaja koje njihove rijeci ili slike imaju na zivote drugih ljudi?
Primjedba: Pomenuti mediji ne samo da vrijedjaju, nego i patoloski uzivaju u vrijedjanju svojih politickih protivnika. I, mora im se priznati, veoma su kreativni u vrijedjanju.
Odgovornost:
Pouzdan znak profesionalnog i odgovornog novinarstva je sposobnost novinara da budu odgovorni. Kada naprave gresku oni je moraju ispraviti, a izvinjenje mora biti iskreno, ne cinicno. Novinari moraju osluskivati reakcije publike. Oni ne mogu da promijene ono sto citaoci pisu ili kazu, ali uvijek moraju ispraviti sebe ako nijesu bili korektni.
Primjedba: Odgovornost je “misaona imenica” u crnogorskom novinarstvu. Neodgovorno izvjestavanje nije izuzetak – vec pravilo. A izvinjenje za pocinjene greske je gotovo nepoznat fenomen?
Naravno, ostatak medija nije mnogo bolji, ali ovi pomenuti su sramota za novinarstvo. Zato me cudi da ih vi branite? I ne slazem se da ovo nezdravo – amatersko i potpuno neosnovano – ucestvovanje svih (i novinara i publike) u istrazi koju vodi Specijalni Drzavni Tuzilac (SDT) “pomaze pravdi”? Zaista ne vidim potrebu da mediji spekulisu o necemu o cemu nemaju pojma (da ne pominjuemo medijski princip da se cinjenice moraju podvrci istrazivanju i provjeravanju. A kako i da provjeravaju kada niko osim SDT ne zna cinjenice?). Bilo bi daleko bolje da se strpljivo saceka sudski process – na kome cemo, najzad, imati sve cinjenice na kojima se zasniva optuzba.
Novinarskim metodama kojim se sluze vasi “puleni” samo se stvara haos u nasem drustvu. Zato, ako zelimo da se borimo protiv takvog novinarstva treba se vratiti gornjim principima novinarstva. I voditi racuna da ih se novinari pridrzavaju u praksi.
P.S. I, na kraju, za ime Boga vracajate pod hitno krivicno djelo klevete u nas pravni sistem. Ovako vise ne ide?
Gospodine Stojanoviću,
promašili ste, kao i obično, kada sam ja u pitanju. Ne branim ja kolege, nego branim pravo novinara da sumnjaju i pitaju, jer je to nešto što ih razlikuje, recimo, od propagandista. Kad govorite o načelnim stvarima, tu se nije teško sa vama složiti, ali bih volio vidjeti da kroz ovu vašu stručnu prizmu provučete za početak TV Pink M.
g. Vukovicu, Uopste mi nije jasno odakle vam ideja da neko zeli novinarima (ili bilo kojem gradjaninu) da zabrani pravo na “SUMNJU”? Mislim da o tome i nema potrebe raspravljati. Medjutim, sustina profesionalnog novinarstvam nije u “pravu na sumnju” vec je u objavljivanju istinitih i /ili provjerenih cinjenica. To znaci da svaka sumnja mora da se “PROVJERI” (ISTRAZI) a ako je to nemoguce, onda treba to i reci. Tj. novinar mora da upozori da su njegove tvrdnje/misljenje zasnovane na neprovjerenim cinjenicama.
Vase pitanje o TV Pink mi nije jasno. Ne znam na sto mislite? Ako su rekli nesto sto nije tacno ili provjereno – zasluzuju istu ocjenu kao gore pomenuti mediji.
Pa, dobro, gospodine Stojanoviću, ako vam nije jasno pitanje u vezi sa TV Pink M, onda bih vas zamolio da svoja teorijska zapažanja o dobrom i lošem novinarstvu primijenite na emisiju TV Pink M koja se zove “Minut, dva”.
Rijetko gledam TV Pink pa ne bih mogao da objektivno komentarisem “minut-dva” (ono sto sam cuo, je blago u odnosu na ono o cemu svaki dan pisu na IN4S -u). A, ako je to za vas primjer loseg i neobjektivnog novinarstva, mislim da ste propustili da pomente emisiju “Nacisto” na TV Vijesti. Posebno onu od preksinoc.
I molim vas nemojte na meni da vjezbate taj vas ironicno-paternalisticki stav. Ne ide vam od ruke.
P.S. Molio bih vas da uperite tu vasu mocnu sumnju malo i na klero-nacizam koji ponovo buja na nasim prostorima?