{"id":99825,"date":"2012-11-27T10:31:00","date_gmt":"2012-11-27T09:31:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=99825"},"modified":"2012-11-27T10:31:00","modified_gmt":"2012-11-27T09:31:00","slug":"zbunjeni-um","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/27\/zbunjeni-um\/","title":{"rendered":"Zbunjeni um"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Drugostepena presuda me\u0111unarodnog Tribunala za ratne zlo\u010dine u biv\u0161oj Jugoslaviji, kojom su dvojica hrvatskih generala progla\u0161ena nevinim za zlo\u010dine u ratnoj operaciji Oluja \u2013 tre\u0107i je oslobo\u0111en jo\u0161 u prvoj rundi \u2013 imala je o\u010dekivani efekat. \u010cinilo bi se da su oko 200.000 izbeglih i najmanje 324 ubijena civila po sebi sasvim dovoljni za ratni zlo\u010din no, na\u017ealost, ni u Zagrebu ni u Beogradu te \u017ertve ne postoje izvan konteksta. Za Hrvatsku, oni su kolateralna \u0161teta jedne od zavr\u0161nih bitaka odbrambenog rata do kog nikad ne bi do\u0161lo da nije bilo srpske agresije. Za Srbiju, \u017ertve Oluje \u010dine simbol stradanja hrvatskih Srba koje je trebalo preduprediti progla\u0161enjem Krajine.<\/p>\n

Mimo proverbijalne istorije koju pi\u0161u pobednici, raznih aspekata presude i me\u0111unarodnog prava kojima treba da se bave pravnici, iz slu\u010daja Gotovina i dr. prelilo se materijala i za novi krug preispitivanja odnosa prema balkanskim ratovima devedesetih i nasle\u0111u koje su srpskom dru\u0161tvu predale elite toga doba. Morbidno likovanje aktuelne dr\u017eavne administracije i politi\u010dko-medijskog mejnstrima, sastavljenog prete\u017eno od istih aktera devedestih, kojima je sloboda hrvatskih generala poslu\u017eila kao kona\u010dni dokaz da ha\u0161ka pravda nema veze sa pravom i da je namenjena isklju\u010divo Srbima \u2013 uz osione pretnje prekidom saradnje i zahtevima da se zauzvrat preispitaju sve presude srpskim osu\u0111enicima \u2013 imalo je dejstvo direktnog poziva na javno izja\u0161njavanje ne samo o presudi \u017dalbenog ve\u0107a Tribunala, operaciji Oluja i zlo\u010dinima nad hrvatskim Srbima, ve\u0107 i o zami\u0161ljenoj kategorizaciji Srba kao zlo\u010dinaca ili \u017ertava.<\/p>\n

Mogu\u0107nost ovog rebrendiranja u svetlu osloba\u0111anja Gotovine i ostalih, predstavio je filozof Vladimir Milutinovi\u0107 u tekstu Lustracijski um. Termin je autor skovao ranijom prilikom, kako bi opisao jedan od tri pogre\u0161na na\u010dina tuma\u010denja i reprezentacije politi\u010dke stvarnosti u Srbiji, a odnosi se na zahtev za suo\u010davanjem s nedavnom pro\u0161lo\u0161\u0107u koji prema autoru, izme\u0111u ostalog, podrazumeva \u201cumanjenje kolektivnih prava vlastitog naroda\u201d te lustraciju aktera na vlasti tokom sporne pro\u0161losti. Ovu pogre\u0161nu viziju stvarnosti dele \u010dlanovi tzv. Druge Srbije, skupa koji je, istini za volju, danas ve\u0107 sasvim prazan, a u \u017eivotu\u2013 ili makar u javnom diskursu \u2013 odr\u017eavaju ga njegovi (nelustrirani) doma\u0107i neprijatelji iz devedesetih.<\/p>\n

Milutinovi\u0107eva antilustracijska kritika polazi od premise da u Srbiji postoji politi\u010dka subkultura za koju je suo\u010davanje sa ratnom pro\u0161lo\u0161\u0107u \u201cpretpostavka za sve drugo\u201c pa samim tim i jedina tema kojom se treba baviti. To sve drugo \u010demu je suo\u010davanje pretpostavka, na kraju \u2013 preko priznanja krivice, izvinjenja, umanjivanja kolektivnih prava sopstvenog naroda kroz nezavisnost Kosova, ukidanje Republike Srpske i ve\u0107u autonomiju Vojvodine \u2013 vodi primerenoj kazni: ograni\u010denju (valjda kolektivne) slobode \u010dlanstvom u Evropskoj uniji.<\/p>\n

Platforma sa koje se meri zabluda, ili lo\u0161a namera \u201dlustracijskog uma\u201d jeste ne\u0161to \u0161to autor naziva \u201dnormalni moralni poredak\u201d ali ga pobli\u017ee ne obja\u0161njava, sem o\u010ditim neslaganjem s elementima za pretpostavljeno \u201csna\u017eno preoblikovanje vi\u0111enja stvarnosti\u201d koje ovaj um tra\u017ei.<\/p>\n

Autor ih je popisao: 1) odnos samo prema zlo\u010dinima na \u201csrpskoj strani\u201d ili tzv. \u201csuo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u\u201d. Pominjanje zlo\u010dina drugih strana se odbacuje jer je to odlika nacionalista i, navodno, lo\u0161e uti\u010de na pomirenje sa onim drugima; 2) prihvatanje kolektivne krivice, odnosno, prihvatanje da smo i mi sami, samom \u010dinjenicom da smo bili na ovoj strani rata, krivi za zlo\u010dine; 3) prihvatanje kolektivne kazne, i sudske i van-sudske, odnosno politi\u010dke i moralne, odnosno, prihvatanje svih umanjenja kolektivnih prava (Kosovo, Hrvatska, R. Srpska, Crna Gora), prihvatanje trajne moralne nekompetencije, odnosno, odbacivanje puteva za pomirenje koji ne uklju\u010duju tutorstvo EU i samopotiskivanje iz rasprava kao subjekta koji je delegitimizovan nacionalizmom.<\/p>\n

Kolokvijalna interpretacija zahteva za suo\u010davanjem s pro\u0161lo\u0161\u0107u iz prve ta\u010dke zgodno previ\u0111a da pro\u0161lost o kojoj je re\u010d nije nekakvo op\u0161te pro\u0161lo vreme ve\u0107 konkretan doga\u0111aj koji je skrivio subjekt \u010dije se suo\u010davanje zahteva \u2013 a koji se suo\u010davanju opire, izme\u0111u ostalog, navode\u0107i doga\u0111aje koje je skrivio neko drugi.<\/p>\n

Teza o kolektivizaciji krivice tako\u0111e je uobi\u010dajena diverzija, idealna za potrebe obezli\u010davanja individualne krivi\u010dne odgovornosti.<\/p>\n

Kona\u010dno, kao \u201dlogi\u010dan\u201d zaklju\u010dak, sledi tvrdnja da je sudbina Srba u regionu u direktnoj vezi sa istragom i ka\u017enjavanjem zlo\u010dina koje su po\u010dinili Srbi.<\/p>\n

Osim dovitljivog naziva, u Milutinovi\u0107evoj postavci u stvari nema ni\u010deg bitno druga\u010dijeg od rutinskih reakcija na prve glasove u Srbiji koji su pozivali na ka\u017enjavanje zlo\u010dina po\u010dinjenih \u201du na\u0161e ime\u201d, jo\u0161 u vreme dok je Druga Srbija zaista postojala. Novo je samo to da su ti glasovi danas zna\u010dajno prore\u0111eni. Apsolutnu prevlast u proizvodnji politi\u010dke stvarnosti odnela je ona struja koja je umesto lustracije dobila deklaraciju o pomirenju, dokument o amnestiji od krivi\u010dne i moralne odgovornosti za organizaciju i sprovo\u0111enje zlo\u010dina u razli\u010ditim zemljama biv\u0161e Jugoslavije, relativizaciju krivice i uspostavljanje poretka neka\u017enjivosti.<\/p>\n

Zapanjuju\u0107e je u kojoj je meri ideja da Srbija treba da bude gra\u0111anska dr\u017eava a ne etno-pleme, jo\u0161 uvek odvi\u0161e radikalna i da \u201dnormalni moralni poredak\u201d ne mo\u017ee biti nekakvo promu\u0107urno kalkulisanje sa zlo\u010dinima \u201dna\u0161e strane\u201d u menja\u017ei s \u201dnjihovim\u201d. Ako je ta zbunjenost posledica neo\u010dekivane odluke \u017dalbenog ve\u0107a Tribunala da oslobodi Gotovinu, mo\u017eda se treba preciznije izjasniti: zlo\u010dini po\u010dinjeni u Oluji ni na koji na\u010din ne osloba\u0111aju dr\u017eavu Srbiju obaveze da u svojoj nadle\u017enosti istra\u017ei, osudi i kazni zlo\u010dine koje su devedestih po\u010dinili njeni gra\u0111ani, organizovale i finansirale institucije dr\u017eave \u010dija je naslednica \u2013 dok gra\u0111ane Srbije ne li\u0161ava prava da se makar informi\u0161u o zlo\u010dinima po\u010dinjenim u njihovo ime.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e tako biti manje neprijatno razgovarati o moralu i slobodi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Teza o kolektivizaciji krivice tako\u0111e je uobi\u010dajena diverzija, idealna za potrebe obezli\u010davanja individualne krivi\u010dne odgovornosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-99825","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99825","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=99825"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99825\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=99825"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=99825"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=99825"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}