{"id":99761,"date":"2012-11-26T12:25:21","date_gmt":"2012-11-26T11:25:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=99761"},"modified":"2012-11-26T12:25:21","modified_gmt":"2012-11-26T11:25:21","slug":"pecurke-eliksiri-zdravlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/26\/pecurke-eliksiri-zdravlja\/","title":{"rendered":"Pe\u010durke – eliksiri zdravlja"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Zbog karakteristi\u010dnog ukusa pe\u010durke su omiljene na trpezama mnogih naroda, a njihova lekovita svojstva poznata su vekovima. Iako lekovite pe\u010durke uglavnom rastu na prostorima Dalekog istoka, ima ih i kod nas, a dve najpopularnije vrste su bukova\u010da i \u0161ampinjon, koje sadr\u017ee antikancerogenu supstancu kalvacin.<\/p>\n

Me\u0111utim, najpoznatija i najistra\u017eivanija supstanca je lentinan, koja poti\u010de iz \u0161itake (Lentinus edodes), pe\u010durke koju Japanci nazivaju “eliksir \u017eivota”. Lentinan sadr\u017ei slo\u017eene \u0161e\u0107ere, polisaharide, koji poma\u017eu odbrambenim \u0107elijama organizma da prepoznaju \u0107elije raka i uni\u0161te ih. Osim toga, ova jedinjenja imaju antivirusna i antibakterijska svojstva i poma\u017eu organizmu u odbrani od raznih infekcija i drugih organskih poreme\u0107aja.<\/p>\n

Tako\u0111e, supstanca lem, zajedno sa lentinanom stimuli\u0161e imuni sistem i deluje inhibitorno na razne vrste malignih oboljenja. A zahvaljuju\u0107i eritadeninu, \u0161i take zna\u010dajno smanjuje nivo holesterola u krvi. Ako se nedelju dana jednom dnevno uzima samo deset grama suve \u0161i take pome\u0161ane sa medom, holesterol se smanjuje izme\u0111u 10 i 15%. Tako\u0111e, ove gljive \u0161tite i ja\u010daju krvne sudove, naro\u010dito kod obolelih od \u0161e\u0107erne bolesti. \u0160tite i od ateroskleroze, hipertenzije, rastvaraju masti i trigliceride, a imaju i antialergijski efekat.<\/p>\n

Hranljiva vrednost pe\u010durki je velika, izrazito su bogate proteinima, kojih ima \u010dak 45% u suvim gljivama. Ovi \u0161umski plodovi sadr\u017ee sve esencijalne aminokiseline, a bogate su i vitaminima, pre svega, grupe A, B, C, K, beta-karotenom i ergosterolom. Bogate su i biljnim mastima, belan\u010devinama, mineralima – fosforom, natrijumom i kalijumom, magnezijumom, u manjim koli\u010dinama gvo\u017e\u0111em i kalcijumom. Lekovite pe\u010durke prebogate hranljivim sastojcima, idealne su za dijetu, jer sadr\u017ee \u010dak 95% vodee, pa su izrazito niskokalori\u010dne. U zavisnosti od vrste, 100 grama pe\u010duraka ima energetsku vrednost od 18 do 26 kilokalorija, \u0161to je, na primer, od 10 do 20 puta manje nego slatki\u0161i ili akloholna pi\u0107a i tri puta manje nego povr\u0107e i vo\u0107e.<\/p>\n

Pe\u010durke deluju kao antioksidant i imaju povoljno dejstvo kod Alchajmerove bolesti, poreme\u0107enog metabolizma, osteoporoze, impotencije… Vrlo su va\u017ene za normalan rast, pobolj\u0161avaju koncentraciju i pam\u0107enje, reguli\u0161u poreme\u0107eni metabolizam, poma\u017eu kod neplodnosti, nervoze i depresije…<\/p>\n

Ipak, stru\u010dnjaci upozoravaju da sa pe\u010durkama treba biti izuzetno obazriv, jer na planeti ima oko 50 hiljada vrsta od kojih je jestivo tek oko hiljadu. Kod nas najkvalitetnije jestive pe\u010durke mogu da se na\u0111u po\u010detkom leta – \u0161ampinjoni, vrganji i lisi\u010darke. Zabluda je da pe\u010durke, visokovredne i aromati\u010dne \u00a0namirnice, rastu odmah posle ki\u0161e. One zapravo ni\u010du od 4 do 40 dana posle ki\u0161e, a \u010dak 90% pe\u010duraka sti\u017ee u ranu jesen.<\/p>\n

Pe\u010durke razgra\u0111uju biljni materijal, pa je tamo gde ih ima drve\u0107e bujnije i zdravije, a prema Vitekerovoj skali iz 1965. godine, predstavljaju posebno carstvo koje ih odvaja od biljnog i \u017eivotinjskog sveta. Njihovo razmno\u017eavanje vrlo je slo\u017eeno i zanimljivo, pa je i tema brojnih nau\u010dnih istra\u017eivanja.<\/p>\n

OTROVNE I JESTIVE<\/p>\n

Jestivi \u0161ampinjoni miri\u0161u na badem ili anis, dok se otrovni javljaju u grupama i intenzivno su \u017eute boje. Kada se protrljaju me\u0111u prstima osloba\u0111aju miris nalik izgoreloj gumi.<\/p>\n

Vrganja u prirodi ima vi\u0161e od 30 vrsta, ali je tek 5 do 6 vrsta jestivo. Jestivi vrganji imaju potpuno belo meso, a rupice, odnosno pore u dnu \u0161e\u0161ira i dr\u0161ke nisu crvene. Ko\u017eica im je tamnobraon boje do crne, a ponekad i crvene.<\/p>\n

Kod lisi\u010darki, kojih ima desetak vrsta, ne mo\u017ee da se pogre\u0161i jer su sve jestive. Me\u0111u njima, \u017euta \u0161umska lisi\u010darka naj\u010de\u0161\u0107e se bere, dok je crna lisi\u010darka, malena pe\u010durka od 50 grama, ukusnija od ve\u0107ine drugih vrsta. Ona je prava poslastica, ali se te\u0161ko nalazi jer se javlja na specifi\u010dnim mestima i samo u jesen.<\/p>\n

Zekice su jo\u0161 jedna grupa pe\u010duraka sa vi\u0161e stotina vrsta. Goluba\u010da, jestiva zekica, posebno se izdvaja jer ima ukus mladih mle\u010dnih le\u0161nika. Ona sti\u017ee u junu i julu, dok se u jesen javlja samo mestimi\u010dno. Ima specifi\u010dan izgled, boja je bledo rezeda, a plod je sav ispucao.<\/p>\n

Ve\u010dernje novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zbog karakteristi\u010dnog ukusa pe\u010durke su omiljene na trpezama mnogih naroda, a njihova lekovita svojstva poznata su vekovima. Iako lekovite pe\u010durke uglavnom rastu na prostorima Dalekog istoka, ima ih i kod nas, a dve najpopularnije vrste su bukova\u010da i \u0161ampinjon, koje sadr\u017ee antikancerogenu supstancu kalvacin. Me\u0111utim, najpoznatija i najistra\u017eivanija supstanca je lentinan, koja poti\u010de iz \u0161itake […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-99761","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99761","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=99761"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99761\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=99761"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=99761"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=99761"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}