{"id":99499,"date":"2012-11-23T07:33:54","date_gmt":"2012-11-23T06:33:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=99499"},"modified":"2012-11-22T23:47:45","modified_gmt":"2012-11-22T22:47:45","slug":"liberalni-lakeji-fasizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/23\/liberalni-lakeji-fasizma\/","title":{"rendered":"Liberalni lakeji fa\u0161izma"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Rade Dragojevi\u0107<\/p>\n

Sociolog Vladimir Markovi\u0107 nedavno je gostovao u Zagrebu, na okruglom stolu posve\u0107enom temi \u201cDesni ekstremizam u Evropi\u201d, koji je u organizaciji Saveza antifa\u0161isti\u010dkih boraca i antifa\u0161ista RH i Alerte \u2013 centra za pra\u0107enje desnog ekstremizma i protudemokratskih tendencija odr\u017ean u Galeriji Nova. Sudionici okruglog stola bili su jo\u0161 Tja\u0161a Pureber, Tihana Pupovac, Dragan Markovina i Stipe \u0106urkovi\u0107.<\/p>\n

Iz va\u0161eg izlaganja proizlazi da liberalna elita funkcionira kao svojevrsni sekundant pojavi desnog ekstremizma, ne samo u Evropi nego i u na\u0161im zemljama. Zavr\u0161ili ste s re\u010denicom da mo\u017eemo govoriti o \u201cmasovnoj pojavi liberalnih lakeja fa\u0161izma\u201d.<\/em><\/p>\n

Na snazi je politika liberalno orijentisanih politi\u010dkih snaga koja je usmerena ka su\u017eavanju socijalnih prava stanovni\u0161tva, kao i politika kori\u0161\u0107enja represivnih mera u korist kapitala. Upravo je parola o potrebi pobolj\u0161avanja investicione klime, u vezi sa dominantnom tr\u017ei\u0161nom orijentacijom, \u0161ifra za potiskivanje ste\u010denih prava ve\u0107ine stanovni\u0161tva, ljudi koji \u017eive od svog rada, a to se posebno odnosi na oblast radnog zakonodavstva i njegovu primenu. Suo\u010davamo se sa sve ve\u0107om represijom i u odnosu na druga prava, kao \u0161to su pravo na stanovanje, pa i na ona fundamentalna liberalno ustanovljena prava vezana uz slobodu javnog okupljanja i protestvovanja protiv antidemokratskih ekonomskih i politi\u010dkih mera, kao i slobodu sindikalnog organizovanja. Takvo stanje postaje sve izrazitije, a podr\u017eavaju ga ili proizvode strukture koje se predstavljaju kao liberalne, uz pozivanje na tradicije evropske demokratske kulture. Na nivou ideologije takva se politika poziva na liberalne vrednosti, uz insistiranje na bezalternativnosti pogubnih ekonomskih mera, poput privatizacije, u ime dru\u0161tvenog razvoja i pribli\u017eavanja modernom svetu. Tu nailazimo na protivre\u010dne pojave, poput \u010dinjenice da uporedo s njihovim povremenim veli\u010danjem efekata Pinochetove diktature na \u010dileansku ekonomiju imamo samorazumevanje pojedinih liberalnih organizacije kao jedinih levi\u010darskih snaga u Srbiji, samo na osnovu njihovog odbacivanja dominantnog nacionalizma, koji se tuma\u010di kao glavni indikator desnice. Problem je u tome \u0161to se ideologija liberalizma, u njenim socijalnim aspektima, \u010desto pogre\u0161no poistove\u0107uje s levicom, zbog ignorisanja jasne ekonomske orijentacije u sadr\u017eajima te ideologije. Takva ideolo\u0161ka konfuzija poma\u017ee neometanom sprovo\u0111enju dodatnih mera sistema protiv ve\u0107 razbijenog radni\u010dkog pokreta. S druge strane, njeno insistiranje na antikomunisti\u010dkoj tradiciji i prihvatanje brutalnijih formi ekonomske organizacije dru\u0161tvenog \u017eivota \u010dine liberalnu elitu danas ponovo spremnom da, u momentu zao\u0161travanja krize, poka\u017ee benevolentan odnos prema teroru fa\u0161isti\u010dkih grupa usmerenom na elemente dru\u0161tva koji pru\u017eaju otpor integraciji u sistem. Dakle, mogli bismo da zaklju\u010dimo da nije nemogu\u0107e zamisliti doga\u0111anja koja bi, na razli\u010ditim nivoima, mogla da li\u010de na onu dobro poznatu situaciju iz dvadesetih i tridesetih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n

Kontinuitet politike<\/strong><\/p>\n

Akceptira li na bilo koji na\u010din liberalna elita Srbije ovakvu analizu, odnosno kako ona razumije svoju ulogu u svemu tome?<\/em><\/p>\n

Naravno da ne akceptira. Njena ideolo\u0161ka funkcija se pokazuje, ba\u0161 kako smo konstatovali, kao sekundanta odre\u0111enih represivnih politika. Kao primer za to nave\u0161\u0107u pojavu da upravo organizacije koje u okviru tzv. civilnog dru\u0161tva rade na poslovima za\u0161tite ljudskih prava, redovno u\u010destvuju u reprodukciji diskursa bezbednosti vezanog uz politiku \u201cglobalnog rata protiv terorizma\u201d ili propagiranju \u201cevroatlantskih integracija\u201d, a vrlo \u010desto prihvataju da u\u010destvuju u policijskoj depolitizaciji odre\u0111enih tema relevantnih za po\u0161tovanje ljudskih prava, kroz insistiranje na procenama bezbednosnih rizika. Na taj na\u010din nevladina se udru\u017eenja \u010desto, unato\u010d proklamovanom zalaganju za za\u0161titu ljudskih prava, pojavljuju kao agenti pravdanja dr\u017eavnih mera represije, kako na unutra\u0161njem planu tako i globalno. S druge strane, deo liberalne elite koji je uklju\u010den u dr\u017eavnu vlast nema potrebu da se uop\u0161te bilo kome pravda za svoju ulogu, budu\u0107i da je to u interesu evrointegracija.<\/p>\n

Tko je sada na vlasti u Srbiji \u2013 radi li se o sli\u010dnoj politici u odnosu na onu prethodnu?<\/em><\/p>\n

Razlike izme\u0111u prethodne i sada\u0161nje vlade su minimalne. Moglo bi se re\u0107i da je razlika kozmeti\u010dke prirode. \u010cak i ako se fokusiramo samo na kadrovske promene koje su se dogodile prilikom smene vlasti, vidimo da su one delimi\u010dne, odnosno da je do njih do\u0161lo samo u delu aparata. Dobar deo nove administracije u kontinuitetu je sa prethodnom vla\u0161\u0107u. \u0160to se ti\u010de \u010dinjenice da je iz vlade iza\u0161la Demokratska stranka, a u\u0161la Srpska napredna stranka, mislim da ta promena donosi vrlo malu razliku na ideolo\u0161kom i politi\u010dkom planu. Ne mo\u017eemo govoriti o tome da je novi re\u017eim u odnosu na prethodni zna\u010dajno vi\u0161e nacionalisti\u010dki i konzervativan, ili da je smena klju\u010dne stranke u vladi dovela do politike u\u017easnog kontinuiteta s Milo\u0161evi\u0107evom Srbijom i politikom devedesetih. Jer, odre\u0111en deo kontinuiteta te politike ba\u0161tinila je i prethodna garnitura na \u010delu sa Demokratskom strankom, \u0161to se jasno moglo videti po taktiziranju u odnosima prema Kosovu i sli\u010dno. Sada\u0161nji re\u017eim vrlo se malo razlikuje od prethodnog, \u010dak i u onim okvirima u kojima uspeva da vodi samostalnu politiku, \u0161to je, naravno, vrlo ograni\u010den opseg, s obzirom na to da se politika u maloj zemlji kakva je Srbija ne mo\u017ee voditi samostalno u odnosu na zemlje od kojih se ekonomski i politi\u010dki zavisi, odnosno ne mo\u017ee biti nezavisna od uticaja iz Bruxellesa, Washingtona i Moskve.<\/p>\n

Artikulisanje odgovora levice\"\"<\/a><\/strong><\/p>\n

Analiziraju\u0107i Deklaraciju Otpora za budu\u0107nost Srbije iz 1999. godine, dokazali ste da su otpora\u0161i zapravo otpo\u010detka bili zarobljenici, kako ste napisali, ekstremno hladnoratovski intoniranog liberalizma, optere\u0107enog orijentalisti\u010dkim diskursom, dakle autokolonijalne snishodljivosti, \u0161to je tada malo kome bilo jasno?<\/em><\/p>\n

Ako pratimo dalji kadrovski razvoj ve\u0107ine lidera organizacije Otpor, koja je u promenama 5. oktobra 2000. predstavljala jednu od glavnih poluga i zna\u010dajnih elemenata nevladinog sektora, kao i odre\u0111eni agens popularizacije borbe protiv Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, vidimo da je me\u0161avina vrlo vulgarnog orijentalisti\u010dkog diskursa u kombinaciji s promovisanjem produbljivanja neoliberalnih politika u zemlji predstavljala logi\u010dan izbor. Na\u017ealost, uprkos vrlo \u0161irokoj mobilizaciji, taj pokret nije delovao na demokratskim principima i stoga nije ni davao platformu za sistemske promene, ve\u0107 samo parole za lak\u0161i nastavak zapo\u010detih dru\u0161tveno-ekonomskih procesa, sa drugim dr\u017eavnim rukovodstvom. Tako se i desilo da su mnogi od lidera Otpora na\u0161li svoje mesto na funkcijama u razli\u010ditim re\u017eimima posle 2000. godine, da su time doprineli svojoj li\u010dnoj finansijskoj situaciji, a pritom su neki vodili i izrazito reakcionarnu politiku, koja je uklju\u010divala i sna\u017eno zalaganje za rehabilitaciju \u010detni\u010dkog pokreta.<\/p>\n

Koja je uloga \u201culi\u010darskih\u201d, nasilni\u010dkih organizacija poput Obraza u svemu tome?<\/em><\/p>\n

Kao \u0161to je na okruglom stolu u Zagrebu bilo istaknuto od strane vi\u0161e uvodni\u010dara, uli\u010dne grupe fa\u0161isti\u010dke provenijencije imaju svoju ulogu u odbrani vladaju\u0107eg sistema, iako nominalno nastupaju kao antisistemska snaga. Na osnovu prili\u010dno jasnih pokazatelja, mo\u017ee se zaklju\u010diti da preovla\u0111uju\u0107a ve\u0107ina ultradesni\u010darskih grupa u Srbiji ne deluje autonomno, ve\u0107 je, manje ili vi\u0161e, neposredno organizovana od strane nekog segmenta aparata vlasti. Njima se, dakle, vrlo \u010desto manipuli\u0161e od strane dr\u017eave, posebno u situacijama kada neki od sektora unutar dr\u017eave misli da treba odre\u0111enu manjinsku grupu dr\u017eati pod kontrolom. S druge strane, njihovo nasilni\u010dko delovanje postaje, za tu istu dr\u017eavu, pokri\u0107e za ja\u010danje represivnog aparata i stvaranje predstave o neutralnom odgovoru dr\u017eavnog sistema u odnosu na \u201cekstremiste\u201d.<\/p>\n

Postoji li adekvatan odgovor ljevice?<\/em><\/p>\n

Odgovor levice, za sada, u Srbiji je prili\u010dno slaba\u0161an, jer nema dovoljno masovnih, jasno profilisanih i dobro strukturisanih organizacija. Mnogi bi naveli da je uzrok tome diskreditacija samog pojma levice za vreme Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima. Delimi\u010dno bih se slo\u017eio s tim obja\u0161njenjem. Dodao bih da postoji jo\u0161 jedan zna\u010dajan razlog za izostanak dovoljno vidljivog artikulisanja levi\u010darskog odgovora na pretnje koje interesi kapitala i delovanje fa\u0161isti\u010dkih grupa predstavljaju za dru\u0161tvo. Reakcija levice mo\u017ee biti adekvatna samo u onoj meri u kojoj njene snage nastoje da se profili\u0161u kao antisistemski pokret, a upravo zbog toga trenutno je i previ\u0161e snaga dr\u017eavnog aparata u Srbiji, \u0161to represivnog \u0161to ideolo\u0161kog, mobilisano za sabotiranje svakog oblika levi\u010darskog organizovanja. To je jasno do\u0161lo do izra\u017eaja \u010dak i pri prili\u010dno bezazlenim artikulacijama socijalnog protesta, kakve su bile studentske blokade fakulteta usmerene protiv \u0161kolarina u prethodnih nekoliko godina.<\/p>\n

Mediji su prosistemski<\/strong><\/p>\n

Sudjeluju li u toj sabota\u017ei i na\u0161i kolege novinari iz lijevo-liberalnih medija?<\/em><\/p>\n

Kada sam pomenuo ideolo\u0161ki aparat, mislio sam u dobroj meri na medije. Mediji u Srbiji trenutno su, na\u017ealost, izrazito prosistemski orijentisani. Jako je malo kriti\u010dkih stavova prema zvani\u010dnoj politici i njenim aktivnostima, \u010dak i u situaciji kada su te aktivnosti o\u010dito protivzakonite ili \u0161tetne za ogromnu ve\u0107inu dru\u0161tva. Odre\u0111eni nivo dru\u0161tvene kritike postao je neprihvatljiv za medije. Na primeru preno\u0161enja vesti o \u201cla\u017enim azilantima\u201d, zbog kojih nema\u010dke vlasti prete vra\u0107anjem viznog re\u017eima Srbiji i Makedoniji, vidi se da izostaje i kritika rasisti\u010dki intoniranih saop\u0161tenja doma\u0107e policije i kritika \u0161engenskog sistema EU-a, koji zavodi re\u017eim \u201csanitarnog kordona\u201d prema zemljama Tre\u0107eg sveta. Uredni\u0161tva su uglavnom \u010dvrsto kontrolisana od strane zvani\u010dnih politi\u010dkih struktura, a vlasnici medija po pravilu uskla\u0111uju ure\u0111iva\u010dku politiku sa svojim ekonomskim interesima. S druge strane, deo tzv. levo-liberalnih glasila procenjuje da mora pa\u017eljivo da se ophodi i prema izvorima finansija vezanim uz politi\u010dke fondacije na Zapadu, pa ne dovodi u pitanje tr\u017ei\u0161nu orijentaciju dru\u0161tvenog razvoja.<\/p>\n

Ima li nekog zazora kod novinara i urednika od teme socijalizma i ljevice op\u0107enito?<\/em><\/p>\n

Time se vra\u0107amo na prvo pitanje. U onom obimu u kojem se novinari, kao javni intelektualci, vezuju uz liberalnu elitu i njene socioekonomske i politi\u010dke projekte, oni postaju deo trenutno rastu\u0107eg aparata podr\u0161ke sistemskoj represiji. Dru\u0161tvena kritika koja dovodi u pitanje vladaju\u0107i na\u010din proizvodnje i predla\u017ee dru\u0161tvenu alternativu sistematski se ignori\u0161e ili predstavlja kao ne\u0161to komi\u010dno. \u0160tavi\u0161e, kontrolisani medijski aparat po\u010deo je da se trudi da ni slu\u010dajno ne ostavi utisak da ima simpatija prema bilo kom ozbiljnijem obliku popularnog otpora represivnim merama sistema.<\/p>\n

Bi li, da je po\u017eivio, Zoran \u0110in\u0111i\u0107 vodio bitno razli\u010ditiju politiku od svojih nasljednika u Demokratskoj stranci?<\/em><\/p>\n

Te\u0161ko je donositi procene te vrste, ali mi se \u010dini da je zapravo Boris Tadi\u0107 bio dosledan nastavak \u0111in\u0111i\u0107evske politike kada je u pitanju pragmati\u010dno i marketin\u0161ko kombinovanje nacionalisti\u010dkog afektiranja i insistiranja na \u201cevropskom putu\u201d. A kada se govori o funkcionisanju Demokratske stranke nakon Tadi\u0107a, mislim da je Dragan \u0110ilas, za kojeg je prakti\u010dno izvesno da \u0107e biti novi lider stranke, neko ko je jo\u0161 bolji \u0110in\u0111i\u0107ev u\u010denik po pitanju na\u010dina vo\u0111enja politike. Tu dolazi do izra\u017eaja menad\u017eerski tip odnosa prema politi\u010dkom procesu i nastojanje da se bilo kom politi\u010dkom problemu pristupa decizionisti\u010dki. Taj \u0110in\u0111i\u0107ev politi\u010dki model, koji je daleko od demokratskog, o\u010digledno je, sa stanovi\u0161ta sistema, sasvim adekvatan za zemlju zavisnog kapitalizma kakva je Srbija. Izgradnja posmrtnog kulta Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, po mom mi\u0161ljenju, predstavlja na\u010din da se agresivnoj ideologiji bezalternativnosti kapitalizma doda element emotivne ucene po na\u010delu: de mortuis nihil nisi bene.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na snazi je politika liberalno orijentisanih politi\u010dkih snaga koja je usmerena ka su\u017eavanju socijalnih prava stanovni\u0161tva, kao i politika kori\u0161\u0107enja represivnih mera u korist kapitala<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-99499","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99499","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=99499"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99499\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=99499"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=99499"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=99499"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}