{"id":99265,"date":"2012-11-20T10:36:00","date_gmt":"2012-11-20T09:36:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=99265"},"modified":"2012-11-20T10:36:56","modified_gmt":"2012-11-20T09:36:56","slug":"sta-je-pogresno-u-presudi-gotovini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/20\/sta-je-pogresno-u-presudi-gotovini\/","title":{"rendered":"\u0160ta je pogre\u0161no u presudi Gotovini?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Marko Milanovi\u0107<\/p>\n

Reakcije na osloba\u0111aju\u0107u presudu \u017dalbenog ve\u0107a Ha\u0161kog tribunala hrvatskim generalima bile su potpuno predvidive \u2013 u Srbiji bes i pla\u010d, u Hrvatskoj euforija. Imaju\u0107i u vidu da je presuda doneta sa tri glasa prema dva, te reakcije su lako mogle biti sasvim suprotne, a opet tako iste. U oba slu\u010daja \u2013 i onom stvarnom i onom hipoteti\u010dnom \u2013 one su potpuno emotivne, duboko ukorenjene u predube\u0111enjima bilo o krivici bilo o nevinosti optu\u017eenih, i ne zasnivaju se na sadr\u017eaju same presude ve\u0107 isklju\u010divo na njenom kona\u010dnom ishodu.<\/p>\n

Ja \u0107u u ovom tekstu poku\u0161ati da \u017ealbenu presudu prokomentari\u0161em koliko je to god mogu\u0107e razumno, objektivno i bez strasti, imaju\u0107i u vidu pre svega njenu sadr\u017einu, kako sam to bio u\u010dinio u moja prethodna dva teksta o prvostepenoj presudi Gotovini. Sama presuda nije preduga\u010dka, i dostupna je na engleskom jeziku ovde, dok je sa\u017eetak odluke na bosanskom, hrvatskom ili srpskom dostupan ovde na nekih \u0161est strana. Ova presuda mene ne zanima kao ogor\u010denog Srbina koji lamentira nad neminovnom selektivno\u0161\u0107u me\u0111unarodne pravde i njenom propustu da kazni zlo\u010dine protiv mog naroda \u2013 ja sam odavno razvio antitela na sve vrste nacionalizma, uklju\u010duju\u0107i virozni podtip zasnovan na samoviktimizaciji, i presuda me li\u010dno ne poga\u0111a. Ali ona me poga\u0111a kao profesora prava, i nekoga ko je uvek mislio, i misli i dalje, da je Tribunal neophodan, iako nesavr\u0161en, instrument pravde za zlo\u010dine na prostorima biv\u0161e Jugoslavije. U tom pogledu, presuda predstavlja potpuni debakl.<\/p>\n

\u0160ta je u njoj toliko pogre\u0161no ako to nije sam rezultat? Problemati\u010dan je pre svega rezon ve\u0107ine sudija \u017dalbenog ve\u0107a, njihovo neuva\u017eavanje jednoglasne ocene \u010dinjeni\u010dnog stanja od strane Pretresnog ve\u0107a, utiska koji je time stvoren, te kona\u010dno \u0161irih dru\u0161tvenih posledica takvog postupanja.<\/p>\n

Sudije A\u0111ius i Pokar su u svojim izdvojenim mi\u0161ljenjima jasno ukazali na osnovnu gre\u0161ku ve\u0107ine \u017dalbenog ve\u0107a \u2013 neobaziranje na granice \u017ealbenog preispitivanja prvostepene odluke. Da bi shvatili \u0161ta to zapravo zna\u010di, moramo posvetiti par trenutaka razlikama u dvema evropskim pravnim tradicijama u pogledu koncepcije krivi\u010dnog postupka. S jedne strane, u kontinentalnim evropskim pravnim sistemima, kakvi su i hrvatski i srpski, \u017ealbeni postupak je po svojoj su\u0161tini isti kao i prvostepeni \u2013 drugostepene sudije gledaju ceo predmet, i vagaju sva pravna i \u010dinjeni\u010dna pitanja o kojima je prethodno odlu\u010divao prvostepeni sud. Su\u0111enje se pred \u017ealbenim sudom prakti\u010dno ponavlja, barem u pogledu onih pitanja koja su me\u0111u stranama u postupku i dalje sporna. S druge strane, u anglosaksonskim pravnim sistemima, poput npr. Velike Britanije ili SAD, u prvom stepenu \u010dinjenice utvr\u0111uje lai\u010dka porota. Svrha \u017ealbenog postupka, koji se odigrava pred profesionalnim sudijama, nije u ponovnom su\u0111enju, a posebno ne u potpunom preispitivanju utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja. Zadatak drugostepenog suda je pre svega da ispita da li je prvostepeni sud pravilno primenio pravo, dok odluku porote o \u010dinjenicama drugostepeni sud ne mo\u017ee olako dirati.<\/p>\n

Tribunal je u svom Statutu i praksi usvojio anglosaksonsku koncepciju \u017ealbenog postupka, mada \u010dinjenice u prvom stepenu ne utvr\u0111uje lai\u010dka porota ve\u0107 profesionalne sudije. \u017dalbeno ve\u0107e se pre svega fokusira na sporna pravna pitanja u prvostepenoj odluci, dok odluke Pretresnog ve\u0107a o \u010dinjeni\u010dnom stanju mora tretirati sa du\u017enim uva\u017eavanjem, i mo\u017ee ih odbaciti tek ako na osnovu svih izvedenih dokaza u predmetu do nekog konkretnog \u010dinjeni\u010dnog nalaza nije moglo do\u0107i nijedno razumno sudsko ve\u0107e. Drugim re\u010dima, \u017dalbeno ve\u0107e ne treba da \u010dinjeni\u010dne nalaze Pretresnog ve\u0107a zamenjuje svojim razumevanjem \u010dinjenica, osim ako za tim ne postoji preka potreba zbog nerazumnog postupanja Pretresnog ve\u0107a. Ovakvim ustrojstvom \u017ealbenog postupka osigurava se procesna ekonomija i to da svaki deo suda radi oni \u0161to najbolje zna \u2013 Pretresno ve\u0107e utvr\u0111uje \u010dinjenice tokom dokaznog postupka koji mo\u017ee da traje godinama (u slu\u010daju Gotovine i Marka\u010da oko tri godine), dok \u017dalbeno ve\u0107e obezbe\u0111uje konzistentnu primenu me\u0111unarodnog krivi\u010dnog prava u svim postupcima pred Tribunalom, u postupku koji traje mnogo kra\u0107e, s drugostepenom presudom koja je tako\u0111e obi\u010dno mnogo kra\u0107a od prvostepene (u slu\u010daju Gotovine i Marka\u010da nekih pedesetak strana, naspram vi\u0161e od 1.300 strana prvostepene presude koja se mahom bavila utvr\u0111ivanjem \u010dinjeni\u010dnog stanja).<\/p>\n

Ukratko, osnovni problem sa \u017ealbenom presudom Gotovini i Marka\u010du je to \u0161to je ovaj institucionalni mehanizam podele rada izme\u0111u \u017dalbenog i Pretresnog ve\u0107a zakazao time \u0161to je \u017dalbeno ve\u0107e bez adekvatnog opravdanja odbacilo skoro sve bitne \u010dinjeni\u010dne nalaze Pretresnog ve\u0107a. Ceo slu\u010daj se na kraju sveo na jedno \u010dinjeni\u010dno pitanje: nalaz Pretresnog ve\u0107a da je artiljerijsko granatiranje Knina i tri druga srpska grada od strane hrvatske vojske tokom Oluje bilo neselektivno, tj. da nije bilo usmereno isklju\u010divo na vojne ciljeve, kako me\u0111unarodno pravo nala\u017ee. Pretresno ve\u0107e je svoju ocenu zasnovalo na analizi mesta udara pojedinih granata, pri \u010demu se rukovodilo pretpostavkom da se granate koje su pale dalje od 200 metara od nekog legitimnog vojnog cilja mogu smatrati dokazom neselektivnog napada.<\/p>\n

Sudije \u017dalbenog ve\u0107a bile su jednoglasne u oceni da za ovaj rigidni standard od 200 metara nije bilo dovoljno dokaza u predmetu, te da taj standard Pretresno ve\u0107e nije adekvatno obrazlo\u017eilo. Ali od tog jednoglasnog nalaza pristupi ve\u0107ine i manjine u \u017dalbenom ve\u0107u se dijametralno razdvajaju. Ve\u0107ina ne obja\u0161njava da li se gre\u0161ka Pretresnog ve\u0107a sastoji u pogre\u0161noj primeni prava ili u pogre\u0161nom utvr\u0111ivanju \u010dinjenica. U prvom slu\u010daju, \u017dalbeno ve\u0107e bi moralo da samo artikuli\u0161e i primeni adekvatni pravni standard na utvr\u0111ene \u010dinjenice, i utvrdi da li je napad na Knin bio neselektivan ili ne. U drugom slu\u010daju, \u017dalbeno ve\u0107e bi moralo da tretira \u010dinjeni\u010dne nalaze Pretresnog ve\u0107a u njihovoj celini sa du\u017enim uva\u017eavanjem, i da ih odbaci jedino ako do nalaza da je granatiranje Knina bilo neselektivno nije moglo do\u0107i nijedno razumno Pretresno ve\u0107e.<\/p>\n

Ve\u0107ina \u017dalbenog ve\u0107a nije uradila ni jedno ni drugo. Ona je zapravo tretirala gre\u0161ku Pretresnog ve\u0107a u pogledu standarda od 200 metara kao fatalni udarac koji je razorio celu prvostepenu presudu. Umesto da sa \u010dinjeni\u010dnim nalazima Pretresnog ve\u0107a postupa sa du\u017enim uva\u017eavanjem, ve\u0107ina \u017dalbenog ve\u0107a je pristupila predmetu kao da u njemu sudi iznova, gledaju\u0107i svaki pojedini dokaz ili \u010dinjeni\u010dni nalaz u klini\u010dkoj izolaciji. Ve\u0107ina je tako utvrdila da skoro svi drugi dokazi o granatiranju Knina u svojoj su\u0161tini zavise od primene standarda od 200 metara, mada samo Pretresno ve\u0107e tom standardu nije dalo takav klju\u010dni zna\u010daj, i shodno tome odbacila sve glavne nalaze Pretresnog ve\u0107a (vidi u tom pogledu posebno para. 64-67 presude).<\/p>\n

Tako je, po mi\u0161ljenju ve\u0107ine \u017dalbenog ve\u0107a, gre\u0161ka Pretresnog ve\u0107a u pogledu standarda od 200 metara u\u010dinila nemogu\u0107im da se van svake razumne sumnje utvrdi da li je granatiranje Knina i drugih srpskih gradova bilo neselektivno ili ne. Drugim re\u010dima, ve\u0107ina je smatrala da ne postoji nijedan drugi standard kojim bi zamenila pogre\u0161ni standard od 200 metara, to jest da je svaka pojedina granata jednako mogla biti usmerena na vojne ili na civilne ciljeve. Posledica ovog agnosticizma bila je odluka da nijedno razumno ve\u0107e ne bi moglo da pouzdano utvrdi da je Knin bio neselektivno granatiran, uprkos tome \u0161to je, kako je sudija A\u0111ius primetio u svoj izdvojenom mi\u0161ljenju, bilo nesporno da je na Knin tokom jednog i po dana palo vi\u0161e od 900 projektila dok iz samog grada nije bilo znakova otpora.<\/p>\n

Ve\u0107ina je potom standardu od 200 metara pridala klju\u010dni zna\u010daj i u svojoj oceni postojanja zajedni\u010dkog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata hrvatskog rukovodstva da etni\u010dki o\u010disti Srbe iz Hrvatske. Po njenom mi\u0161ljenju, Pretresno ve\u0107e je smatralo protivpravno granatiranje klju\u010dnim elementom zajedni\u010dkog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata. Po\u0161to sada vi\u0161e nije bilo mogu\u0107e pouzdano utvrditi da li je granatiranje zaista bilo protivpravno, tako\u0111e vi\u0161e nije bilo mogu\u0107e utvrditi da je zajedni\u010dki zlo\u010dina\u010dki poduhvat zapravo postojao. Imputiraju\u0107i Pretresnom ve\u0107u mi\u0161ljenje koje ono ni u jednom trenutku nije bilo usvojilo u svojoj presudi, tj. da zajedni\u010dki zlo\u010dina\u010dki poduhvat ne bi postojao bez protivpravnog granatiranja Knina i drugih srpskih gradova, \u017dalbeno ve\u0107e je tako ponovo odbacilo sve druge dokaze koje je Pretresno ve\u0107e navelo u pogledu postojanja samog poduhvata, cene\u0107i svaki od njih u izolaciji a ne u celini: transkripte sastanaka hrvatskog rukovodstva na Brionima, dokaze o brojnim pojedina\u010dnim zlo\u010dinima protiv srpskog stanovni\u0161tva na terenu, Tu\u0111manov otvoreni govor mr\u017enje, te uvo\u0111enje diskriminatornih mera radi spre\u010davanja povratka srpskog stanovni\u0161tva u Hrvatsku.<\/p>\n

Sa nestankom zajedni\u010dkog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata, osude optu\u017eenih su morale biti poni\u0161tene. U jednom duboko ironi\u010dnom trenutku, ve\u0107ina \u017dalbenog ve\u0107a je potom odbila da optu\u017eene osudi po alternativnim oblicima krivi\u010dne odgovornosti, poput sau\u010desni\u0161tva, s ozbirom da ti oblici odgovornosti nisu bili predmet prvostepenog postupka, na\u0161av\u0161i da bi time \u017dalbeno ve\u0107e optu\u017eenima zapravo ponovo sudilo i prekora\u010dilo granice \u017ealbenog preispitivanja prvostepene presude \u2013 mada je u ostatku svoje odluke \u017dalbeno ve\u0107e upravo to i u\u010dinilo.<\/p>\n

Ukratko, ve\u0107ina \u017dalbenog ve\u0107a je jednostavno zamenila \u010dinjeni\u010dno stanje koje je prethodno utvrdilo Pretresno ve\u0107e svojom sopstvenom ocenom dokaza. To nije problemati\u010dno samo po sebi \u2013 mada je uvek krajnje problemati\u010dno kada sud dokaze gleda izolovano jedne od drugih, umesto u njihovoj ukupnosti. Da se Gotovini i Marka\u010du sudilo u Hrvatskoj ili u Srbiji, \u017ealbeni sud bi upravo gledao sve dokaze i sudio im iznova. Problem je u tome \u0161to je \u017dalbeno ve\u0107e \u010dinjenice utvr\u0111ivalo iznova, ali sa potpuno pasivnog stanovi\u0161ta da nije u stanju da otkloni bilo koje navodne defekte u dokaznom postupku pred Pretresnim ve\u0107em. Kad bi, na primer, u postupku pred nekim hrvatskim ili srpskim sudom \u017ealbeni sud stvarno na\u0161ao da je na osnovu prvostepenog postupka nemogu\u0107e utvrditi da li je granatiranje Knina bilo neselektivno ili ne, on bi mogao ponovo otvoriti dokazni postupak te pozvati dodatne svedoke ili ve\u0161take relevantne struke. Ovde, s druge strane, ve\u0107ina \u017dalbenog ve\u0107a je ne samo prekora\u010dila granice preispitivanja prvostepene odluke utvr\u0111ene sudskom praksom Tribunala, odbaciv\u0161i \u010dinjeni\u010dne nalaze Pretresnog ve\u0107a koji su u skladu sa celokupnim dokaznim materijalom bili sasvim razumni (poput neselektivnosti granatiranja Knina ili postojanja zajedni\u010dkog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata), ve\u0107 je i na tome jednostavno stala.<\/p>\n

Toliko o pravu. Ono \u0161to stvari \u010dini gorim je nedostatak prakti\u010dne mudrosti u rezonu ve\u0107ine \u017dalbenog ve\u0107a. Ona je ne samo odbacila \u010dinjeni\u010dne nalaze Pretresnog ve\u0107a olako, izraziv\u0161i svoju ocenu \u010dinjenica u par paragrafa o pitanjima o kojima se prvostepena presuda bavi na stotinama strana, ve\u0107 je to u\u010dinila bez obaziranja na posledice. Mo\u017eda stvarno nije bilo pojedina\u010dne krivice Gotovine i Marka\u010da, koji su mo\u017eda bili nevini ljudi. Mo\u017eda je njih trebalo osloboditi krivice, bilo zbog toga \u0161to u zajedni\u010dkom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu nisu u\u010destvovali ili zato \u0161to mu nisu bitno doprineli, ili ih je mo\u017eda trebalo osuditi po nekom alternativnom obliku odgovornosti sa manjom kaznom. Ko nije sedeo u sudnici tokom vi\u0161e godina trajanja dokaznog postupka o ovim pitanjima ne mo\u017ee imati utemeljeno mi\u0161ljenje \u2013 a ko ga ipak ima je \u017ertva sopstvenih predube\u0111enja. Ali \u010dak i da su Gotovina i Marka\u010d bili nevini, zar je zaista bilo neophodno da \u017dalbeno ve\u0107e odbaci obrazlo\u017eene \u010dinjeni\u010dne nalaze Pretresnog ve\u0107a po toliko klju\u010dnih pitanja, a posebno u pogledu postojanja zajedni\u010dkog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata?<\/p>\n

Po tom pitanju je rezon ve\u0107ine ne samo posebno problemati\u010dan, ve\u0107 ima i najte\u017ee posledice. Ni u Hrvatskoj ni u Srbiji optu\u017eeni generali nisu zapravo bili va\u017eni kao pojedinci. I jednom i drugom dru\u0161tvu je zapravo bilo najva\u017enije kako \u0107e Tribunal okarakterisati sistemsku prirodu zlo\u010dina (ili ne), i tu su posledice \u017ealbene odluke najdramati\u010dnije. Od jednoglasne odluke Pretresnog ve\u0107a da su najvi\u0161i pripadnici hrvatskog rukovodstva, uklju\u010duju\u0107i Franju Tu\u0111mana, sklopili zajedni\u010dki zlo\u010dina\u010dki poduhvat radi etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja Srba iz Hrvatske, do\u0161li smo do podeljene odluke \u017dalbenog ve\u0107a, donete sa tri glasa prema dva, da po dokazima u predmetu nijedan razumni sud nije mogao utvrditi da je takav poduhvat postojao. Ne samo da je ovakav ishod te\u0161ko objasniti, ve\u0107 \u0107e on samo o\u010dvrsnuti sukobljene nacionalisti\u010dke narative u Hrvatskoj i Srbiji.<\/p>\n

U Hrvatskoj, \u017ealbena presuda predstavlja kona\u010dni dokaz da je njihov rat sa Srbima bio ne samo odbrambeni i pravedan, ve\u0107 i \u010dist i neukaljan. Da, bilo je zlo\u010dina protiv Srba, ali njih su \u010dinili neki lo\u0161i pojedinci, donekle razumljivo motivisani osvetom, a ne hrvatsko rukovodstvo i dr\u017eavni aparat. Srbi nisu etni\u010dki o\u010di\u0161\u0107eni, ve\u0107 su iz Hrvatske oti\u0161li dobrovoljno, na nagovor sopstvenih vo\u0111a koji su time \u017eeleli da Hrvati izgledaju lo\u0161e u o\u010dima sveta. U Srbiji, presuda potvr\u0111uje narativ ve\u010dne \u017ertve, da je Tribunal politi\u010dki sud te da on i me\u0111unarodna zajednica nikad nisu marili za zlo\u010dine protiv Srba. Kredibilitet Tribunala je ne u ru\u0161evinama, ve\u0107 na samoj nuli. Kako sam bio primetio u svom prethodnom \u010dlanku, ako je smisleno pore\u0111enje uop\u0161te mogu\u0107e, hrvatski, pobedni\u010dki nacionalizam jo\u0161 je otrovniji i te\u017ee izle\u010div od gubitni\u010dke srpske verzije. Srbima, \u010diji su lideri objektivno bilo najve\u0107i zlo\u010dinci ratova devedesetih, ti ratovi na koncu nisu doneli ni\u0161ta drugo do poraza i bede. Hrvatima, s druge strane, Domovinski rat i njegovi razni prirepci predstavljaju kamen temeljac stvaranja njihove moderne dr\u017eave, do te mere da mu se stalno moraju klanjati i oni na liberalnoj strani politi\u010dkog spektra, poput predsednika Josipovi\u0107a, koji je svoje klanjanje po osloba\u0111anju generala ve\u0107 obavio.<\/p>\n

U\u010dvr\u0161\u0107ivanje ovih narativa zna\u010di da posebno u Hrvatskoj, ali i u Srbiji, ne\u0107e biti apetita za bilo koje dalje korake ka su\u0161tinskom pomirenju i utvr\u0111ivanju koliko-toliko zajedni\u010dke, i po mogu\u0107stvu objektivne, istine. Svaka strana \u0107e nastaviti da \u017eivi u svom mehuru, svojoj sopstvenoj, maloj, alternativnoj stvarnosti. Inicijative gra\u0111anskog dru\u0161tva ka stvaranju regionalne komisije za istinu i pomirenje (REKOM), \u010diji je uspeh uvek bio neizvestan, sada \u0107e najverovatnije posustati bez obzira na njihovu su\u0161tinsku vrednost. Glasovi koji se izdvajaju iz dva zvani\u010dna narativa \u0107e i dalje biti marginalizovani, i to sve vi\u0161e.<\/p>\n

Kona\u010dno, u isto vreme je i fascinantno i duboko uznemiravaju\u0107e primetiti kako su uloge likuju\u0107ih Hrvata i uplakanih Srba mogle tako lako biti zamenjene, da je samo jedan sudija \u017dalbenog ve\u0107a bio promenio svoje mi\u0161ljenje. Mada \u0107e hrvatski nacionalisti uvek re\u0107i kako je ve\u0107ina ve\u0107ina i da je to kraj pri\u010de, Srbi \u0107e jednako mo\u0107i da ka\u017eu kako je pet od osam me\u0111unarodnih sudija (uklju\u010duju\u0107i troje sudija Pretresnog ve\u0107a i dvoje \u017dalbenog ve\u0107a) gledalo isti predmet i glasalo za osudu. Celoj stvari trebati dodati nezapam\u0107enu \u017eestinu neslaganja sudija \u017dalbenog ve\u0107a. Ja li\u010dno ne mogu da se setim drugog slu\u010daja u praksi Tribunala u kome su sudije u manjini tako grubo i otvoreno tvrdile da su sudije u ve\u0107ini pogre\u0161no tuma\u010dile, ignorisale i odbacivale nalaze Pretresnog ve\u0107a (sudija A\u0111ius), nazivale rezonovanje ve\u0107ine \u201egrotesknim\u201c (sudija Pokar), insinuirale da je za takvo rezonovanje ve\u0107ina imala vanpravne motive (izdvojeno mi\u0161ljenje sudije Pokara, para. 30), ili presudu opisivale kao \u201esuprotnu svakom shvatanju pravde\u201c (Pokar, para. 39). Dozvoliti da se kona\u010dna odluka u ovako osetljivom predmetu donese sa tri glasa prema dva i to na ovakav na\u010din predstavlja kolektivni neuspeh Tribunala kao institucije i profesionalni neuspeh svih onih koji su u to bili uklju\u010deni, nezavisno od njihovih dobrih namera.<\/p>\n

Autor je profesor me\u0111unarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Problemati\u010dan je pre svega rezon ve\u0107ine sudija \u017dalbenog ve\u0107a, njihovo neuva\u017eavanje jednoglasne ocene \u010dinjeni\u010dnog stanja od strane Pretresnog ve\u0107a, utiska koji je time stvoren, te kona\u010dno \u0161irih dru\u0161tvenih posledica takvog postupanja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-99265","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99265","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=99265"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99265\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=99265"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=99265"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=99265"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}