{"id":99193,"date":"2012-11-19T11:49:06","date_gmt":"2012-11-19T10:49:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=99193"},"modified":"2012-11-19T11:49:06","modified_gmt":"2012-11-19T10:49:06","slug":"ko-je-kriv-za-fenomen-cigareta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/19\/ko-je-kriv-za-fenomen-cigareta\/","title":{"rendered":"Ko je kriv za fenomen cigareta?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Da li D\u017eejms Bjukenen Djuk, tvorac cigarete kakvu danas poznajemo, mo\u017ee da bude odgovoran za bolesti koje pu\u0161enje izaziva, ako se ima u vidu da krajem 19. veka nije mogao da bude svestan pogubnog dejstva svog proizvoda?<\/p>\n

Da je znao, mo\u017eda bi za\u017ealio ba\u0161 kao je \u0161to je Mihail Kala\u0161njikov za\u017ealio zbog \u010dinjenice da je njegovo pronalazak postalo najkori\u0161\u0107enije oru\u017eje, pi\u0161e BBC. Ili \u0161vedski hemi\u010dar Alfred Nobel, pronalaza\u010d dinamita, koji se iznenadio kada ga je jedan francuski list nazvao trgovcem smrti jer se obogatio izumom koji je ubijao br\u017ee i vi\u0161e ljudi nego ijedan drugi.<\/p>\n

Prema nekim podacima, u 20. veku godi\u0161nje je umiralo oko 1,1 milion ljudi od raka plu\u0107a, a u 85 slu\u010dajeva uzrok oboljenja bile su cigarete.<\/p>\n

D\u017eordan Gudmen, autor knjige “Duvan kroz istoriju”, ka\u017ee da je D\u017eejms Bjukenan Djuk odgovoran za fenomen 20. veka poznat kao cigarete. Me\u0111utim, Djuk ne samo da je stvorio savremenu cigaretu, on je razvio sisteme marketinga i distribucije cigareta koji su doveli do njenog prodora na sve kontinente.<\/p>\n

Davne 1880. godine tada 24-godi\u0161nji sin industrijalca Bjukenena, u\u0161ao je u biznis sa duvanom i njegov mali tim u Daramu u Severnoj Karolini po\u010deo je ru\u010dno da zavija i prodaje cigarete \u201cDuke of Daram\u201d.<\/p>\n

Dve godine kasnije Djuk je zapo\u010deo saradnju sa mladim mehani\u010darem D\u017eejmsom Bonsekom koji je izumeo ma\u0161inu za proizvodnju cigareta, \u0161to je napravilo revoluciju u duvanskoj industriji. Ispostavilo se da je bio u pravu kada je verovao da \u0107e ljudi pu\u0161iti rado ove lepo uvijene, savr\u0161eno simetri\u010dne cigarete.<\/p>\n

“To je u su\u0161tini bila jedna beskona\u010dna duga cigareta koja se sekla makazama na odgovaraju\u0107u du\u017einu. U otvorene krajeve dodavali su se hemijski aditivi kao \u0161to su glicerin, \u0161e\u0107er, melasa kako bi se sprecilo isu\u0161ivanje”, obja\u0161njava Robert Proktor sa Stenford univerziteta.<\/p>\n

Dok su \u017eene po smeni ru\u010dno uvijale oko 200 cigareta, nova ma\u0161ina je proizvodila 120.000 cigareta dnevno, \u0161to je bila petina ameri\u010dke potro\u0161nje u to vreme.<\/p>\n

Djuk se ubrzo suo\u010dio sa problemom jer je proizvodio vi\u0161e cigareta nego \u0161to je mogao da proda, tako da je morao da osmisli na\u010din da osvoji tr\u017ei\u0161te, ka\u017ee Proktor.<\/p>\n

Re\u0161enje je prona\u0161ao u marketingu. Sponzorisao je trke, delio besplatno cigarete na takmi\u010denjima lepote i davao oglase u prvim magazinima. Samo 1889. godine, potro\u0161io je 800.000 dolara na reklame (\u0161to je oko 25 miliona dana\u0161njih dolara).<\/p>\n

I ljudi su zavoleli cigarete jer su u odnosu na duvan izgledale prefinjeno, moderno, higijenski. Iako je u poslednjoj deceniji 19. veka potro\u0161nja cigareta u SAD u\u010detvorostru\u010dena, to tr\u017ei\u0161te se te\u0161ko osvajalo, jer je ve\u0107ina ljudi \u017evakala duvan ili pu\u0161ila lule i cigare.<\/p>\n

Djuk, koji je ipak ostao veran cigari, trudio se da promovi\u0161e prednosti cigarete u odnosu na druge vidove konzumiranja duvana – lako\u0107a paljenja, za razliku od lula, u\u010dinila ih je prikladnijima za pu\u0161enje na pauzi uz kafu u modernom gradskom \u017eivotu koji se razvijao.<\/p>\n

Dugo se verovalo da su cigarete bezbednije od cigara jer su bile manje. Sada se me\u0111utim, zna da stvaraju ve\u0107u zavisnost, a \u010dinjenica da se dim udi\u0161e – \u0161to nije tipi\u010dno za cigare – \u010dini ih jo\u0161 opasnijima, navodi BBC.<\/p>\n

Ipak, cigarete nisu dovo\u0111ene u vezu sa kancerom plu\u0107a sve do 30-tih godine a uzro\u010dno-posledi\u010dna veza je u Britaniji prepoznata tek 1957. a u SAD 1964. godine.<\/p>\n

Cigarete su nekada promovisane kao korisne za zdravlje. Navo\u0111ene su u farmaceutskih enciklopedijama sve do 1906. godine a \u010dak su ih doktori preporu\u010divali.<\/p>\n

Dodu\u0161e, po\u010detkom 20. veka pojavio se jedan \u201canti-pu\u0161a\u010dki\u201d momenat, kada je porastao broj pu\u0161a\u010da me\u0111u \u017eenama i decom, ali je on izazvan ve\u0107om zabrinuto\u0161\u0107u i strahom od moralnog pada dru\u0161tva nego brigom za zdravlje. Izme\u0111u 1890. i 1927 cigarete su bile zabranjene u 16 razli\u010ditih ameri\u010dkih dr\u017eava.<\/p>\n

Bjukenen je, me\u0111utim, odlu\u010dio da razvije posao i preko Atlantika pa je njegov Ameriken Tobako zajedno sa rivalskim Imperijal Tobakom osnovao 1902. godine Briti\u0161-Ameriken Tobako u Londonu. Tako je Djuk napravio univerzalan proizvod, bio je pionir globalizacije, kako ka\u017ee Gudmen.<\/p>\n

Globalni doma\u0161aj cigareta \u0161iri se i danas. Iako pu\u0161enje u bogatijim delovima sveta opada, u slabo razvijenim zemljama potra\u017enja za njima raste za 3,4 odsto godi\u0161nje.<\/p>\n

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da \u0107e, ako se ne preduzmu preventivne mere, u narednih 30 godina 100 miliona ljudi umreti od bolesti uzrokovanim pu\u0161enjem, vi\u0161e nego od side, tuberkuloze, saobra\u0107anih nesre\u0107a i samoubistava zajedno, navodi BBC.<\/p>\n

Ali, mo\u017eemo li kriviti D\u017eejmsa Bjukenena za to? U nedavnom eseju za magazin “Tobako kontrol”, Robert Proktor ka\u017ee da mnogi u duvanskoj industriji imaju istu odgovornost.<\/p>\n

Prema njegovim re\u010dima, treba da se shvati da su odgovorni i oni koji proizvode cigarete i oni koji ih prodaju pa i oni koji ih reklamiraju. Uspe\u0161ne parnice vo\u0111ene protiv velikih duvanskih kompanija dokazale su da su one svesne pogubnih efekata svojih proizvoda, ali da ne \u010dine ni\u0161ta tim povodom. \u201cAli Bjukenen koji je umro 1925. godine, to sigurno nije mogao da zna”, ka\u017ee Proktor.<\/p>\n

Djuk je za \u017eivota bio i veliki dobrotvor. Donirao je vi\u0161e od sto miliona dolara Triniti koled\u017eu u Daramu koji je 1924. godine preimenovan u Univerzitet Djuk. Ipak, postavlja se pitanje da li bi, da nije bilo njega, Amerikanci jo\u0161 i danas \u017evakali duvan? I da li bi dana\u0161nje kladionice imale pljuvaonice ispred vrata?<\/p>\n

Gudmen veruje da bi svet svakako stigao do mehanizovane proizvodnje cigareta.<\/p>\n

Bonsekova ma\u0161ina nije bila jedini prototip, a da Djuk nije iskoristio tu priliku, to bi uradio neki drugi biznismen. “Rekao bih da je bio i heroj i antiheroj. Za pohvalu je njegovo razumevanje tr\u017ei\u0161ta, ljudske psihologije, cene, marketinga u to vreme”, ka\u017ee Gudmen.<\/p>\n

Ipak njegova velika dostignu\u0107a kao pokreta\u010da masovne proizvodnje i globalizacije, osta\u0107e u senci njegovog kontroverznog proizvoda, ka\u017ee Gudmen i dodaje: “Naveo je svet da pu\u0161i cigarete, a cigareta je problem 20. veka”. I ne samo problem.<\/p>\n

Mnogi su saglasni da su cigarete najsmrtonosnije oru\u0111e u istoriji ljudske civilizacije. \u0160ta vi mislite o tome?<\/p>\n

B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li D\u017eejms Bjukenen Djuk, tvorac cigarete kakvu danas poznajemo, mo\u017ee da bude odgovoran za bolesti koje pu\u0161enje izaziva, ako se ima u vidu da krajem 19. veka nije mogao da bude svestan pogubnog dejstva svog proizvoda? Da je znao, mo\u017eda bi za\u017ealio ba\u0161 kao je \u0161to je Mihail Kala\u0161njikov za\u017ealio zbog \u010dinjenice da je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-99193","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99193","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=99193"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99193\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=99193"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=99193"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=99193"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}