{"id":99042,"date":"2012-11-17T07:17:11","date_gmt":"2012-11-17T06:17:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=99042"},"modified":"2012-11-16T23:23:48","modified_gmt":"2012-11-16T22:23:48","slug":"koliko-ce-ovo-trajati-dugo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/17\/koliko-ce-ovo-trajati-dugo\/","title":{"rendered":"Koliko \u0107e \u201covo\u201d trajati? Dugo"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pripremila: Tanja Jakobi<\/p>\n

Uvid u osam vekova finansijskih kriza govori nam da ovakve sistemske krize traju u proseku \u010ditavu deceniju, podrazumevaju slab ili gotovo nikakav rast dru\u0161tvenog proizvoda i uporno visoke nivoe nezaposlenosti, dok visoki javni i privatni dug predstavljaju ko\u010dnicu za br\u017ei oporavak. Najgore mo\u017eda sledi 2013. ili tek 2015. godine, ili je to samo oprostiva gre\u0161ka prognozera, sugeri\u0161e forecastingnet.com.<\/p>\n

Pet godina od izbijanja svetske finansijske krize dru\u0161tveni proizvod SAD jo\u0161 je ispod pretkriznog nivoa a nezaposlenost ostaje tvrdoglavo visoka. Uprkos malom laviranju, ekonomski krajolik u Evropi je tako\u0111e postojano sumoran. To ne bi trebalo da bude iznena\u0111uju\u0107e, smatraju dvoje \u010duvenih ekonomista Karmen Rajnhart i Kenet Rogof, iz \u010dijih analiza proizilazi da se u prethodnim slu\u010dajevima sistemskih finansijskih kriza na povratak na prethodni nivo dru\u0161tvenog proizvoda \u010dekalo u proseku deset godina, a na oporavak od nezaposlenosti i du\u017ee od jedne decenije.<\/p>\n

Rajnhart, koja predaje na Petersonovom Institutu za me\u0111unarodnu ekonomiju u Va\u0161ingtonu i Rogof, profesor na Harvardu \u2013 danas ve\u0107 \u010duvenu knjigu pod ironi\u010dnim nazivom \u201cOvog puta je druga\u010dije\u201d objavili jo\u0161 2009. godine (kod nas ju je pro\u0161le godine izdao Slu\u017ebeni glasnik). U njoj su analizirali 224 bankarske krize u raznim delovima sveta, i utvrdili da je u krizama koje su se dogodile posle II svetskog rata prose\u010dan oporavak trajao oko 4,5 godine, a da je u 14 epizoda Velike Depresije u svetu na povratak BDP na pretkrizni nivo trebalo \u010dekati u proseku deset godina.<\/p>\n

Dvoje ekonomista koji su predvideli aktuelnu ekonomsku krizu, analizirali su osam vekova finansijske nerazboritosti, sa gre\u0161kama dr\u017eave, bankarskim panikama i inflacionim udarima, od srednjevekovnog smanjenja procenta zlata u novcu do savremene hipotekarne krize. Povod da nedavno objave jo\u0161 jedan tekst na Blumbergu i ponove svoje teze bio je okr\u0161aj dvojice ameri\u010dkih (tada jo\u0161) predsedni\u010dkih kandidata u kojem je Mit Romni optu\u017eio Obamu za lo\u0161e ekonomske poteze kao razlog za spor privredni oporavak.<\/p>\n

Bez \u017eelje da staju na ovu ili onu politi\u010dku stranu, Rajnhart i Rogof su jednostavno ponovili da ovakvu \u2013 sistemsku finansijsku krizu \u2013 ne treba me\u0161ati sa uobi\u010dajenim usponima i padovima u okviru privrednih ciklusa i manjim krizama koje imaju oblik slova \u201cV\u201d gde posle udara u dno dolazi do relativno brzog oporavka. \u201cNema sumnje da se SAD suo\u010dava sa prvom sistemskom krizom posle Velike Depresije, napisali su autori. Tu krizu koju jo\u0161 pre\u017eivljavamo oni su nazvali Drugom velikom kontrakcijom. Pre toga zna\u010dajne krize u SAD dogodile su se 1873., 1893. i 1907. \u201cSada\u0161nji oporavak SAD prili\u010dno je tipi\u010dan primer oporavka posle sistemskih finansijskih kriza \u0161irom sveta u posleratnoj eri\u201d, pi\u0161u autori. Posle krize iz 1873. i 1893. godine trebalo je \u010dekati pet, posle one iz 1907. \u0161est godina, a potpuni izlazak iz Velike Depresije potrajao je 11 godina.<\/p>\n

Raspolo\u017eivi podaci o nezaposlenosti se\u017eu do 1890. godine \u0161to uzorak za razmatranje \u010dini manjim, i on pokazuje da je sada\u0161nja nezaposlenost manja od one iz 1890 i u vreme velike Depresije, a pribli\u017enija je nezaposlenosti iz vremena \u201cBankarske panike\u201d 1907. godine. Jo\u0161 jedna analiza Karmen i Vinsenta Rajnharta ukazuje da se na vra\u0107anje nivoa nezaposlenosti na pretkrizni nivo u ovakvim slu\u010dajevima \u010dekalo izme\u0111u 10 i 14 godina. Rajnhartovi su istra\u017eivali slu\u010dajeve o\u0161trih kriza u razvijenim i zemljama u razvoju. To istra\u017eivanje pokazuje da je na oporavak zaposlenosti u 10 od 15 epizoda velikih kriza trebalo \u010dekati oko deset godina. U slu\u010daju krize 1893 i 1929. povratak na staro stanje trajao je 14 godina a radna mesta izgubljena 1907. nadokna\u0111ena su tek 12 godina kasnije. U stvari, napominje Rogof u jednom ranijem intervjuu, mogu\u0107i povratak na predkriznu stopu nezaposlenosti (\u0161to je tako\u0111e diskutabilno) ne treba me\u0161ati sa nivoom zaposlenosti koji bele\u017ei konstantan pad.<\/p>\n

Iako se \u010dini da je decenija patnje nezaobilazno \u0161tivo, to ne zna\u010di da merama ekonomske politike ni\u0161ta nije mogu\u0107e posti\u0107i. Jedna od najva\u017enijih stvari jeste razumevanje simptoma, mogu\u0107e du\u017eine i dubine krize i dobrih i lo\u0161ih posledica poteza koji se mogu povu\u0107i, smatraju autori.<\/p>\n

U jednom znatno manje ozbiljnom poku\u0161aju da se odgovori na pitanje o predvi\u0111anju I trajanju kriza, sajt Forkasting net objavio je 2011. godine tabele iz papira \u201cTehnolo\u0161ko prognoziranje i socijalne promene\u201d D\u017eord\u017ea Boreto\u0161a originalno objavljenog 2009. godine. U njemu se prikazuju \u201cetape\u201d ekonomskog rasta u rasponu od dva veka. Analiza je bazirana na \u201clogisti\u010dkom rastu\u201d (re\u010d je o terminu koji se prvenstveno koristi u biologiji za odre\u0111ivanje rasta populacije gde stopa rasta populacije opada sa pove\u0107anjem broja individua dok ne dostigne nulti nivo kada populacija dostigne maksimum, a povremeno je kori\u0161\u0107en kao model za analizu tr\u017ei\u0161nih mehura) \u201cuparenim\u201d sa podacima o rastu BDP.<\/p>\n

Po tom modelu, globalna ekonomija prati dvovekovni ciklus razvoja od 1917. do 2112. gde je po\u010detak trenda sme\u0161ten u 1917. godinu koju autor smatra po\u010detkom globalizacije (Grafikon 1<\/a>). Taj period podeljen je na pet faza nazvanih \u201cgodi\u0161nja doba\u201d koje traju po 40 godina i predstavljaju sukcesivne periode rasta, zasi\u0107enja i opadanja. Na skoro svakih 40 godina, kad se pribli\u017ei sredini \u201cgodi\u0161njeg doba\u201d, dosti\u017ee se vrhunac od koga kre\u0107e cikli\u010dno usporavanje svetske ekonomije. Opadaju\u0107i cikli\u010dni trend javlja se kada ekonomija \u201coma\u0161i\u201d odnosno kada odnos izme\u0111u stvarnog i o\u010dekivanog rasta dostigne svoj maksimum.<\/p>\n

Prva dva cikli\u010dna usporavanja dogodila su se 1937. blizu po\u010detka Drugog svetskog rata i 1975. godine na pragu naftne krize. Slede\u0107i vrhunac dogodi\u0107e se prema grafikonu 2013. \u0161to je dosta blizu stvarnog po\u010detka krize koji autori sme\u0161taju u 2009. godinu. Postoje dve mogu\u0107nosti, ka\u017eu na Forkasting.net: ili je u pitanju gre\u0161ka u modelu (tj. nepreciznost od \u010detiri godine) koja se da prihvatiti, ili nas vrhunac krize tek \u010deka. On bi se mogao dogoditi ili 2015. kada nastupa prelom u dvovekovnom ciklusu ili 2013. ako pratimo \u010detrdesetogodi\u0161nji ciklus.<\/p>\n

Bifonline.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pripremila: Tanja Jakobi Uvid u osam vekova finansijskih kriza govori nam da ovakve sistemske krize traju u proseku \u010ditavu deceniju, podrazumevaju slab ili gotovo nikakav rast dru\u0161tvenog proizvoda i uporno visoke nivoe nezaposlenosti, dok visoki javni i privatni dug predstavljaju ko\u010dnicu za br\u017ei oporavak. Najgore mo\u017eda sledi 2013. ili tek 2015. godine, ili je to […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-99042","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99042","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=99042"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/99042\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=99042"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=99042"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=99042"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}