{"id":98980,"date":"2012-11-16T09:53:38","date_gmt":"2012-11-16T08:53:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=98980"},"modified":"2012-11-16T09:53:38","modified_gmt":"2012-11-16T08:53:38","slug":"evroskepsa-u-nemackoj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/16\/evroskepsa-u-nemackoj\/","title":{"rendered":"Evroskepsa u Nema\u010dkoj"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Wolfgang M\u00fcnchau<\/p>\n

Prijatelj mi je nedavno rekao da kada ukucate re\u010d \u201eevro\u201c na nema\u010dkom odeljku amazon.com dobijete slede\u0107e rezultate:<\/p>\n

\u201eTragedija evra: sistem koji uni\u0161tava sam sebe\u201c \u2013 Philipp Bagus<\/p>\n

\u201eZaustavite evrokatastrofu\u201c \u2013 Max Otte<\/p>\n

\u201eEvro: tajna istorija nove svetske valute\u201c \u2013 David Marsh<\/p>\n

\u201eZaustavite evrokatastrofu\u201c \u2013 Max Otte (Kindle izdanje)<\/p>\n

i na kraju:<\/p>\n

\u201eEvro toalet papir\u201c.<\/p>\n

Knjiga Dejvida Mar\u0161a koja se pominje ima neutralan naslov, ali i njen zaklju\u010dak je pesimisti\u010dan. Prate\u0107i medije, \u010dini se da je u Nema\u010dkoj odluka o sudbini evra odavno doneta. Osim ovih knjiga, Nemci \u010ditaju i razne novine, kao \u0161to su Bild ili ekonomsko-politi\u010dki \u010dlanci u Frankfurter algemajne cajtungu, koji o ovoj temi zastupaju megalomanske stavove. Stvaranje politi\u010dke volje je rezultat dru\u0161tvenog narativa, koga opet oblikuju novine, \u010dasopisi i knjige. Kao kolumnista koji nije deo ovog konsenzusa, i sam vidim koliko je te\u0161ko ne biti njegov deo. Narativi imaju osobinu da kako vreme prolazi, oni se sve vi\u0161e u\u010dvr\u0161\u0107uju. Sada smo u fazi u kojoj iz ponavljanih teza proizlaze navodne \u010dinjenice. U Nema\u010dkoj je neizbe\u017ena propast evra za mnoge ljude ve\u0107 nau\u010dno dokazana \u010dinjenica.<\/p>\n

Ne\u0161to sli\u010dno sam do\u017eiveo u Velikoj Britaniji. Po\u010detkom devedesetih, javno mnjenje u Birtaniji je u velikoj meri bilo proevropsko. Listovi medijskog mogula Ruperta Mardoka za koje sam tada radio bili su skepti\u010dni, ali jo\u0161 uvek dovoljno otvoreni, \u010dim su zaposlili mene i dopustili da izve\u0161tavam iz Brisela. Evroskeptici su bili u manjini, ali im je vremenom, preko medija, po\u0161lo za rukom da stvore anti-evropski konsenzus. Od tada se Britanci ne samo dr\u017ee podalje od evra, ve\u0107 su se povukli na evropsku marginu, tako da ni izlazak Velike Britanije iz EU ne bi bio iznena\u0111enje.<\/p>\n

Kako je do toga do\u0161lo? Evroskeptici su krenuli u ofanzivu, dok su proevropljani \u0107utali i trivijalizovali \u010ditavu stvar brane\u0107i svoje zalaganje za Evropu neubedljivim argumentom da su evrointegracije ipak bolje od onoga kako ih predstavljaju evroskeptici. Sa istom neodlu\u010dno\u0161\u0107u su branili i evro, dok ga skeptici prosto nisu podnosili. Kao autsajder, tokom debate u Britaniji stao sam na stranu skeptika. Tada sam tvrdio da onaj ko pokazuje tako mali entuzijazam za evropske integracijie treba da zadr\u017ei sopstvenu valutu. Zamislite samo \u0161ta bi bilo da su Britanci pristupili evru?<\/p>\n

Sada se pitam da li se i u Nema\u010dkoj de\u0161ava ne\u0161to sli\u010dno? Stavovi objavljeni u nema\u010dkim medijima su otvoreno evroskepti\u010dni, kao i ve\u0107ina nema\u010dkih ekonomista. Bundes banka doliva ulje na vatru. Velikom brzinom jurimo ka evroskepsi, kao Britanci devedesetih. U me\u0111uvremenu, u Nema\u010dkoj se Angela Merkel do\u017eivljava kao velika i mo\u017eda jedina zagovornica opstanka evra.<\/p>\n

U svoj ovoj konfuziji, \u010dini se da \u0107emo se uskoro na\u0107i usred debate koju Merkel i \u0160ojble nastoje da izbegnu po svaku cenu. Re\u010d je o debati o novom oprostu dugova Gr\u010dkoj, s tim \u0161to \u0107e sada to morati da u\u010dine EU, ECB i MMF. Svi stru\u010dnjaci se sla\u017eu da je ovo neizbe\u017eno. Rasprava o tome da li je cilj smanjivanja gr\u010dke zadu\u017eenosti na 120% BDP-a ostvariv do 2020. ili 2022. veoma je naivna. Gr\u010dka to ne mo\u017ee da ostvari ni u prvom ni u drugom roku.<\/p>\n

Jo\u0161 uvek postoje tri teoretska izlaza za Gr\u010dku: izlazak iz evrozone, oprost dugova ili zajedni\u010dka odgovornost za dugove. Zavaravaju se oni koji misle da bi Gr\u010dka trebalo sama da otplati svoje dugove. Ali to je zvani\u010dna strategija Evrogrupe, koja je u ponedeljak odlu\u010dila da patnju Grka produ\u017ei za jo\u0161 dve godine. Slede\u0107e godine \u0107e ponovo zaklju\u010diti da je to bila gre\u0161ka i da su bili preveliki optimisti. Mislim da \u0107e trenutak istine nastupiti pre izbora slede\u0107e jeseni u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Za oprost dugova ili za preuzimanje zajedni\u010dke odgovornosti za dugove nedostaje politi\u010dki kosenzus, koji u Nema\u010dkoj jednostavno ne postoji. Lista naj\u010ditanijih knjiga sa nema\u010dkog Amazona o evru govori mi da smo daleko od re\u0161enja.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Spiegel<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Stavovi objavljeni u nema\u010dkim medijima su otvoreno evroskepti\u010dni, kao i ve\u0107ina nema\u010dkih ekonomista. Bundes banka doliva ulje na vatru.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-98980","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98980","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=98980"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98980\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=98980"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=98980"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=98980"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}