{"id":98525,"date":"2012-11-10T09:50:31","date_gmt":"2012-11-10T08:50:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=98525"},"modified":"2012-11-10T09:50:31","modified_gmt":"2012-11-10T08:50:31","slug":"postkolonijalni-predsednik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/10\/postkolonijalni-predsednik\/","title":{"rendered":"Postkolonijalni predsednik"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Andrew Lam<\/p>\n

Kao izbeglica iz Vijetnama, zemlje koju su kolonizovali Francuzi, pa se oko nje posle borili Amerikanci i Sovjetski Savez, Obaminu pobedu do\u017eivljavam kao kraj petovekovnog kolonijalnog prokletstva.<\/p>\n

Pre nekoliko decenija, sa jo\u0161 uvek klimavim znanjem engleskog, pro\u010ditao sam jedan od nastavaka Defoovih Avantura Robinzona Krusoa, ali tu knjigu nisam \u010ditao kao ve\u0107ina mojih ameri\u010dkih vr\u0161njaka. Sebe sam, na nekom nivou, video kao Petka, njegovog slugu.<\/p>\n

Kruso, britanski mornar i u\u010desnik u trgovini robljem, nasukao se na obalu Venecuele. Nekoliko godina proveo je sam, ali uspeo je da spase zarobljenog uro\u0111enika koga su se njegovi tamni\u010dari spremali da pojedu. Nadenuo mu je ime Petko, nau\u010dio ga engleski i prekrstio u hri\u0161\u0107ansku veru. Petka je nau\u010dio da ga zove \u201egospodaru\u201c.<\/p>\n

D\u017eejms D\u017eojs je jednom primetio da je Defoov mornar simbol imperijalnog osvajanja, da je on \u201eistinski prototip britanskog koloniste\u2026 \u010citav anglosaksonski duh je u Krusou: mu\u017eevna samostalnost, nesvesna okrutnost, upornost, spora ali efikasna inteligencija, seksualna apatija, kalkulantska uzdr\u017eanost.\u201c<\/p>\n

Isto tako, svi mi koji smo kolonizovani i ugnjetavani u doba evropskog ekspanzionizma otelotvoreni smo u Petku. Po\u0161to ga je Kruso \u201espasao\u201c i obavezao, Petko postaje, kroz vekove, politi\u010dki simbol rasne nepravde, \u017ertava kolonizacije i imperijalisti\u010dke ekspanzije, ropstva. Petko je bio Afrikanac, Indijanac, Azijac, Latinoamerikanac. I sva deca iz me\u0161ovitih brakova su Petko.<\/p>\n

Na kraju je, kada je kr\u0161ten, kada se Krusou obratio sa \u201egospodaru\u201c, Petko izgubio svoju nezavisnost i svoju pro\u0161lost. Nau\u010div\u0161i novi jezik, Petko je izgubio dostojanstvo, artikulaciju i \u010daroliju svog starog jezika.<\/p>\n

Po zavr\u0161etku doba evropskih osvajanja, mnogi su se dali u potragu za identitetom \u2013 kulturnim, nacionalnim, li\u010dnim \u2013 ali ostalo je zave\u0161tanje kompleksa ni\u017ee vrednosti, neka vrsta poni\u017eenosti koje nekada\u0161nji robovi Zapada nisu mogli da se otresu.<\/p>\n

Struktura mo\u0107i \u010desto je protiv njih. Budu\u0107i pokoreni i zava\u0111eni, me\u0111u nekada\u0161njim kolonizovanim narodima \u010desto vlada nepoverenje i neorganizovanost. Engleski je dana\u0161nji globalni jezik. Od zapadnja\u010dkog odevanja, preko trgovine do politi\u010dke dominacije, \u010dini se da istoriju uglavnom defini\u0161e Zapad. \u017divotinjske vrste oduvek poznate uro\u0111enicima neprekidno se \u201eotkrivaju\u201c i daju im se latinska i gr\u010dka imena. Drevne naseobine u kojima se vekovima \u017eivelo uni\u0161tene su, stari hramovi zbrisani ili prekr\u0161teni u imena \u0161panskih svetaca. \u010cak i kosmosom vladaju gr\u010dki i rimski bogovi.<\/p>\n

Neko vreme, kao vijetnamskom apatridu u Americi, bilo mi je te\u0161ko. Onda sam se pomirio sa idejom da sam osu\u0111en na \u017eivot na imperijalnoj margini, u svetu gde su Petkova deca predodre\u0111ena za uloge sluga i pomo\u0107nika. To sam znao jer sam ih svake ve\u010deri gledao na televiziji. Petko je postao Tonto, Mami, Pokohontas, Kejto i (sviraj to ponovo) Sem. Gledao sam i kako se kompleksnost moje vijetnamske pro\u0161losti ignori\u0161e, ili jo\u0161 gore, upro\u0161\u0107ava i svodi na bezimena tela u crnim pid\u017eamama i kupastim \u0161e\u0161irima, kaskadere koji \u0107e pasti pod kur\u0161umima ameri\u010dkih vojnika, kova\u010da istorije.<\/p>\n

Defoov narativ je institucionalizovan, i u velikoj meri i dalje je jedan od glavnih stubova zapadne kulture. Odrastaju\u0107i u njoj kao autsajder, pri\u010da sa kojom sam se sa\u017eiveo govorila je o neupitnoj superiornost Krusoove dece. To nije bio svestan narativ, ali vremenom je postao datost \u2013 koliko god se trudio i koliko god da si pametan, nikad ne\u0107e\u0161 biti u centru, u poziciji prave mo\u0107i.<\/p>\n

Pet stotina godina od po\u010detka evropskih osvajanja, Krusoova slava i dalje traje. \u0160vajcarska porodica Robinzon, Robinzon Kruso na Marsu i desetine drugih filmova neposredni su nastavci, ali na osnovnoj mitologiji ove pri\u010de nastale su i TV serije poput Zvezdanih staza, gde je kapetan belac a posadu \u010dine manjine i vanzemaljci, i noviji filmovi kao \u0161to su Ljudi u crnom, D\u017eeri Megvajer, Petpara\u010dke pri\u010de i Smrtonosno oru\u017eje, da navedem samo nekolicinu. U njima manjinski pomo\u0107nici \u010dine glavnog protagonistu onim \u0161to jeste, u\u010dvr\u0161\u0107uju\u0107i njegovu centralnost.<\/p>\n

Belac vodi, manjina ga prati \u2013 jer takva je kultura i nepisano pravilo koje smo ne tako davno podsvesno nau\u010dili, fikcija koju su prakti\u010dno svi smatrali \u010dinjenicom.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ko zna kada je ova pri\u010da po\u010dela da se menja?<\/p>\n

Mo\u017eda su druga\u010diji narativi sve vreme bili prisutni, skriveni u pesmi robova u polju, u raznim verskim zajednicama, u ljudima koji \u010dekaju da se sakupe u hor, \u010dekaju dolazak pravog dirigenta, \u010dekaju pravi trenutak za novu simfoniju.<\/p>\n

Mo\u017eda je po\u010dela sa Frederikom Daglasom. Luis Hajd u svojoj va\u017enoj knjizi Varalica stvara ovaj svet, Daglasa vidi kao neku vrstu varalice \u2013 poput Hermesa, Lokija ili E\u0161ua \u2013 koji je shvatio kako se prisvaja vlast, \u201elukavi posrednik\u2026 lopov preraspodele koji sa periferije prelazi u sredi\u0161te\u201c. Ro\u0111en kao rob u Merilendu 1818, kao sin belca i crnkinje, Daglas je nau\u010dio slova od \u017eene svog gospodara. Krao je knjige. Nau\u010dio je da \u010dita i pi\u0161e. U\u010dio je i druge. Postao je abolicionista, urednik, borac za pravo glasa, pisac, i prvi Afroamerikanac nominovan za potpredsednika 1872. Kandidovala ga je Partija jednakih prava, uz Viktoriju Vudhil, prvu predsedni\u010dku kandidatkinju u Americi.<\/p>\n

Ali \u0161ta je to zaista Daglas ukrao? Jezik gospodara. Re\u010ditost. Savladao ju je. Progovorio je. Tako je pre\u0161ao liniju rasnog razgrani\u010denja, granicu koju nije smeo da pre\u0111e. Pisao je autobiografije \u2013 Pri\u010da o \u017eivotu Frederika Daglasa, ameri\u010dkog roba; Moje ropstvo i moja sloboda, i \u017divot i vreme Frederika Daglasa \u2013 i, prema Hajdu, njegove pri\u010de dovele su u pitanje i ukinule \u201epravilo \u0107utanja i fikciju bela\u010dkog sveta o ropstvu\u201c, a njegov glas oslobodio je druge i njega samog.<\/p>\n

Oni koji su nekad tavorili na marginama Komonvelta prisvojili su jezik svojih kolonijalnih gospodara i koristili ga izuzetno ume\u0161no dok su se primicali centru, prelaze\u0107i sve demarkacione linije, ru\u0161e\u0107i stare mitove. Mo\u017eda Kruso tvrdi da je i dalje glavni protagonista, ali Petko sigurno vi\u0161e nije zadovoljan ulogom sluge i pomo\u0107nika.<\/p>\n

Staru fikciju o superiornosti i inferiornosti dodatno uru\u0161ava tok istorije. Najve\u0107i gradovi postali su vrlo \u0161aroliki, i demografi ukazuju na ono neizbe\u017eno: do 2050. belci \u0107e postati manjina u Americi, bi\u0107e kao i svi ostali.<\/p>\n

Ideja Defoovog romana \u2013 objavljenog 1719. i po mnogima prvog romana napisanog na engleskom \u2013 jeste da se \u201edivljak\u201c mo\u017ee izbaviti samo asimilacijom u Krusoovu kulturu i religiju. Defo nije mogao da zamisli koliko \u0107e Petko vremenom radikalno promeniti Krusoa, i da \u0107e Krusoov svet zauvek biti izmenjen time \u0161to je apsorbovao Petka.<\/p>\n

Ali 4. novembra 2008, Petko je progovorio jasno, glasno i elokventno, i proglasio se jednakim. A njegov glas je potvr\u0111en 6. novembra 2012. Poru\u010duje nam da se usudimo da sanjamo velike snove, jer promena je ve\u0107 do\u0161la i svet nikad ne\u0107e biti isti. Ka\u017ee nam da sanjamo velike snove, pa \u010dak i ovaj nekada nemogu\u0107i san: sin Afrike postaje novi vo\u0111a Amerike.<\/p>\n

Staro prokletstvo se bli\u017ei kraju. Neki unutra\u0161nji prag nekada pora\u017eenih ljudi sada je pre\u0111en. Dete bilo koje rase u Americi sada ima \u0161ansu. Oni sa margina sada vide put ka sredi\u0161tu, prelaze\u0107i sve linije razgrani\u010denja. Znaju da sada mogu da artikuli\u0161u i promene ovaj novi svet, kakve god da su ko\u017ee, i da mogu igrati glavnu ulogu u scenariju koji sami napi\u0161u.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ In These Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Staro prokletstvo se bli\u017ei kraju. Neki unutra\u0161nji prag nekada pora\u017eenih ljudi sada je pre\u0111en. Dete bilo koje rase u Americi sada ima \u0161ansu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-98525","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98525","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=98525"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98525\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=98525"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=98525"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=98525"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}