{"id":97687,"date":"2012-11-01T12:43:40","date_gmt":"2012-11-01T11:43:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=97687"},"modified":"2012-11-01T12:43:40","modified_gmt":"2012-11-01T11:43:40","slug":"svetionik-civilizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/01\/svetionik-civilizacije\/","title":{"rendered":"Svetionik civilizacije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Orhan Pamuk<\/p>\n

\u010citav \u017eivot sam proveo na granici Evrope. Sa prozora moje ku\u0107e ili sa posla gledao sam je sa druge strane Bosfora. I kad god sam razmi\u0161ljao o Evropi ili moderni, uvek sam se, kao i mnogo ljudi iz ostatka sveta, ose\u0107ao pomalo kao provincijalac.<\/p>\n

Kao i milioni ljudi koji ne \u017eive na zapadu i iz daljine posmatraju Evropu, dao sam se u potragu za sopstvenim identitetom. U toku tog procesa \u010desto sam se pitao: \u0161ta meni i svima nama zna\u010di Evropa? A budu\u0107i da je moj grad Istambul, mesto gde Evropa po\u010dinje ili se mo\u017eda zavr\u0161ava, moja razmi\u0161ljanja o njoj uvek su bila ne\u0161to intenzivnija i postojanija od razmi\u0161ljanja drugih koji \u017eive van nje.<\/p>\n

Poti\u010dem iz jedne od mnogih istambulskih porodica koje pripadaju vi\u0161em srednjem sloju, koje su potpuno usvojile sve sekularne reforme Kemala Ataturka, osniva\u010da turske republike. Za nas, koji smo tokom druge polovine 20. veka vodili takav \u017eivot, Evropa je bila vi\u0161e od mesta gde se mo\u017ee na\u0107i posao, vi\u0161e od trgovinskog partnera ili mesta odakle dolaze investicije. Evropa je za nas bila svetionik civilizacije.<\/p>\n

Ovde \u017eelim da naglasim jednu va\u017enu stvar. Turska tokom svoje istorije nikada nije bila kolonija neke zapadne sile. Nikada nismo osetili represiju imperijalizma. To nam je kasnije omogu\u0107ilo da slobodno sanjamo o dr\u017eavi u evropskom stilu, bez naviranja negativnih se\u0107anja ili ose\u0107anja krivice.<\/p>\n

Pre osam godina sam poku\u0161ao da uverim svoju publiku da bismo svi imali koristi od ulaska Turske u Evropsku uniju. Oktobra 2004. odnosi izme\u0111u Turske i EU dostigli su svoj istorijski vrhunac. Javno mnjenje i veliki deo medija u Turskoj nadali su se da \u0107e uskoro po\u010deti zvani\u010dni pristupni pregovori izme\u0111u Turske i EU. Neke turske novine optimisti\u010dno su spekulisale o tome da bi pregovori mogli da se okon\u010daju u narednih deset godina, a da bi 2014. Turska mogla da postane punopravna \u010dlanica EU. Neki mediji su pisali bajke o privilegijama zemalja \u010dlanica i velikom prilivu investicija i neslu\u0107enog bogatstva iz fondova EU, koje \u0107e Turci osetiti \u010dim u\u0111u u Uniju, kao Grci koji su nakon ulaska imali veliki skok na lestvici \u017eivotnog standarda. Neki su pisali o tome da bismo i mi uskoro mogli da \u017eivimo udobno kao Evropljani.<\/p>\n

Istovremeno, u samoj Uniji su oja\u010dali konzervativni i nacionalisti\u010dki glasovi protiv pristupa Turske, posebno u Francuskoj i Nema\u010dkoj. Na\u0161ao sam se usred ove debate i po\u010deo da pitam sebe (a i druge) \u0161ta Evropa stvarno zna\u010di.<\/p>\n

Ako su evropske granice verske, mislio sam, onda je Evropa hri\u0161\u0107anska civilizacija. U tom slu\u010daju za Tursku, \u010dije je stanovni\u0161tvo 99% muslimansko, tamo nema mesta iako geografski pripada Evropi.<\/p>\n

Ali da li su Evropljani zadovoljni tom uskom definicijom svog kontinenta? Kona\u010dno, nije hri\u0161\u0107anstvo ono \u0161to je od Evrope stvorilo svetao primer za druge narode sveta, ve\u0107 je to bio \u010ditav niz socijalnih i ekonomskih transformacija i iz njih proiza\u0161lih ideja. Ta neuhvatljiva snaga zbog koje je Evropa tokom poslednjih dvesta godina postala magnet za ostatak sveta je, prosto re\u010deno \u2013 njena modernost. Kako nas u\u010de istorijske knjige, moderna je isklju\u010divo evropski proizvod: renesansa, prosvetiteljstvo, francuska i industrijska revolucija. A pokreta\u010dka snaga iza ovih promena nije bila verska ve\u0107 \u201esekularna\u201c.<\/p>\n

Kada se pre nekoliko godina razgovaralo o tome da li Turska treba da pristupi EU, govorio sam: \u201eSamo ako po\u0161tuje principe slobode, jednakosti i bratstva\u201c. \u201eAli po\u0161tuje li Turska te principe?\u201c, pitali su me mnogi, sasvim opravdano. Tako je po\u010dela debata, opet od po\u010detka. Tog perioda se danas se\u0107am sa nostalgijom. Sa koliko smo samo strasti ovde u Turskoj, a i u Evropi, raspravljali o tome koje su to evropske vrednosti.<\/p>\n

Danas, dok se Evropa bori sa krizom, a o daljem pro\u0161irenju EU se sve manje govori, malo nas se uop\u0161te trudi da o ovim temama razmi\u0161lja ili govori. Na\u017ealost, i podr\u0161ka pristupanju Turske Uniji je opala. To je donekle posledica i toga \u0161to je danas sloboda govora u Turskoj, kao i ranije, prili\u010dno nerazvijena. Ali najva\u017eniji razlog je bez ikakve sumnje veliki priliv muslimanskih imigranata sa severa Afrike i iz Azije u Evropu, koji u mnogim Evropljanima poja\u010davaju sumnju i strah od pristupanja ve\u0107inski muslimanske zemlje Evropskoj uniji.<\/p>\n

Jasno je da je strah razlog za\u0161to Evropljani podi\u017eu zidove na svojim granicama i time se sve vi\u0161e izoluju od ostatka sveta. Dok krilatica o slobodi, jednakosti i bratstvu polako pada u zaborav, Evropa se na\u017ealost sve vi\u0161e pretvara u mesto kojim vladaju verski i nacionalni identiteti.<\/p>\n

Deo govora Orhana Pamuka na prijemu Sonning nagrade za evropsku kulturu.<\/p>\n

S\u00fcddeutsche Zeitung<\/p>\n

Izbor i prevod Miroslav Markovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako nas u\u010de istorijske knjige, moderna je isklju\u010divo evropski proizvod: renesansa, prosvetiteljstvo, francuska i industrijska revolucija. A pokreta\u010dka snaga iza ovih promena nije bila verska ve\u0107 \u201esekularna\u201c. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":97688,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-97687","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/97687","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=97687"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/97687\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/97688"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=97687"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=97687"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=97687"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}